„Ajmo Jovo nanovo” posle Božića

Kada je 15. decembra iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije u SO Valjevo, konačno, stiglo zvanično tumačenje „pravne valjanosti” zamešateljstva zvanog konstituisanje nove opštinske vlasti, sa sednica održanih 22. oktobra i 5. novembra, mnogi su, posebno oni „opoziciono nastrojeni”, očekivali (političko) čudo. Po ponašanju (biće, ipak, samozvanih) čelnika Skupštine opštine nije se, ipak, desilo ništa! Predsednik lokalnog parlamenta, advokat Miroslav Vuković (NS), i dalje „svira note lagane”, a na načinu tumačenja „eventualnih proceduralnih propusta”, načinjenih prilikom konstitusanja SO Valjevo, pozavideli bi mu i (valjevski) socijalisti iz svojih najjatornijih vremena. Vuković je tako, 30. decembra, u razgovoru sa novinarima, najavio da će o eventualnim proceduralnim propustima biti reči „po Božiću, u januaru 2005”. Pre toga, na stalna navaljivanja predstavnika „sedme sile”, advokat, baš k’o u završnoj reči pred ovovremenim časnim sudom, reče kako „niko od zainteresovanih nije ni tražio da se o tome (mišljenju ministarstva) raspravlja”.

Moguće je, doduše, da glavnu reč u višespratnom zdanju na nekadašnjem Titovom trgu vode upravo socijalisti. I to ne Slobini već Banovi, koji su se svog doskorašnjeg šefa „kapitaliste Ivkovića” odrekli onog trenutka kada je „našao sebe” kod Bogčeta Karića i pokušao da kompletnu SNS prevede u PSS (al’, ne dadoše Gojko (Veličković) iz Leskovca i Mika (Jokić) iz Valjeva). Jer, potpisniku ovih redova, prvi Banov socijalista Mihailo Jokić, do čijeg mišljenja novoizabrani predsednik valjevske Opštine dr Jovan Tomić očito izuzetno drži, rekao je da ono što je stiglo iz Beograda „u suštini ne znači ništa”, te da, što se njega (Jokića) tiče „treba eventualno popraviti Poslovnik o radu Skupštine opštine i terati dalje”!

I „većina” od 25 odbornika i „dvojice građana” iz Nove Srbije, Miroslava Milinovića i Sretena Lazarevića, baš tera dalje. Malo, malo, pa „dvaput mesečno” održi sednicu lokalnog parlamenta, a na dnevnom redu dežurna tema sudbina JP Regionalna televizija Valjevo (TVA), pa ko će voditi tradicionalni Novogodišnji turnir u malom fudbalu, pa vazdan odluka o tome da dosadašnja prava iz nadležnosti bivšeg Izvršnog odbora SO Valjevo sada prelaze u nadležnost predsdnika dr Tomića… Usput, bude po koje i o budžetu za 2005, novoj odluci o Opštinskoj upravi…

Opozicioni odbornici, njih 24 iz DS, DSS, SPO i LS, od 5. novembra u podne ne dolaze u sale za sastanke. Oglase se ponekim saopštenjem za javnost, eventualno pres konferencijom, mnogi već „’vataju put” za Beograd, gde su novo uhljeblje našli. „Selo (Valjevo) hvali, u varoši (Beogradu) živi!” vazda je bilo aktuelno.

OBEZBEĐENJE – Jedna od sednica SO Valjevo, ona održana 23. decembra, ostaće upamćena po tome što je bilo uočljivo prisustvo inspektora valjevskog SUP-a, dakako u civilu. Navodno, Dragan Vasiljević Vaske, koji je 5. novembra vratio mandat svojoj Novoj Srbiji, nezadovoljan koalicijiom sa socijalistima i radikalima „za koje ima samo metak u (svom) raciju i srcu” pretio dojučerašnjim saborcima u borbi protiv komunista. Pa se oni, bivši saborci mu, baš uplašili. Makar i skandala pred TV kamerama uvek nazočnog RTV „Marš“ u izravnim prenosima sesija lokalnog parlamenta, te naložili pojačane mere obezbeđenja. A Vaske se nije ni pojavio „na licu mesta”. Prošao, tek da ga „dušmani” vide, i otišao do supruge ili sina. Oboje rade u SO Valjevo, a zaposleni su za vakta „nevaljale” DOS-ove vlasti u kojoj je jedino Nova Srbija djevicom bila.
Sada se Vaske i Lolin (Dragan Bogdanović) baš uzjogunili. Vele da mandate neće da vrate Novoj Srbiji posle svega što je o njima iz te stranke rečeno iako su „korektno postupili 5. novembra”. Njih dvojica rezonuju, ako Ministarstvo za lokalnu samoupravu Srbije nalazi da konstituisanje SO Valjevo nije valjalo 5. novembra, onda su i njihovi mandati još na snazi. E, ako je tako, onda ih oni neće vratiti nikome jer su njihovi!
Sednice Opštinskog veća su posebna priča. Naročito kada im prisustvuje prezauzeta drugarica (pobednica u PSS) opštinska menadžerka Divna Novaković. To sve pršti od predloga, preispitivanja stanja, popravljanja predloženog, tihog nadgornjavanja druga Mike (Jokića) iz SNS i gospodina Selimira (Manojlovića) iz SPS, smušenog zaključivanja predsedavajućeg (dr Tomića ili ovlašćenog mu zamenika Zorana Ilića)… Na red su došle i privredne teme, veseli „Stefil”, na primer. Netom je stigao materijal opštinske komisije, kojoj je predsedavala drugarica (pobednica u PSS-u) opštinska menadžerka Divna (Novaković). Načinjen baš potkovano, kuburi doduše sa slaganjem reči u rodu, broju i padežu. Rešenja nejasna, bolje reći nikakva, biće da je spas Valjeva u obnavljanju (deda) Đurine ciglane!

PANAIJA SA ŠLAGOM – Kako je u Valjevu sve vrilo od očekivanja (famoznog) tumačenja iz ministarstva, to se i ekipa TVA, na poziv republičkog poslanika Milana Ninića (SPO), 16. decembra našla u Narodnoj skupštini Srbije. A sa njom i specijalni izveštač Revije „Kolubara”, predstavnik naroda među narodnim predstavnicima. A tamo, svega i svačega, sem biste Dragojla Dudića, biće prvog (ratnog) predsednika republičkog parlamenta. Bar je mi nismo videli, a trudili smo se.

„Radimo k’o u rudniku”, reći će u zgodnom trenutku Ninić. „Ovaj Marković (Predrag, predsednik Narodne skupštine Srbije) baš je gonič robova”, ustvrdiće Milica Vojić Marković (DSS). Milomira Minića (SPS) tog dana nije bilo (saznajemo, opravdao je odsustvo), Darko Glišić (SRS) disciplinovano sedi u sali dok Toma (Nikolić) ili neko drugi od Šešeljevih doglavnika ne dozvoli drugačije, Mića Marković (DS) „pomoćni domaćin”. Najteže je bilo savatati Milorada Belića (NS), koji se vasceli dan pripremao za izlaganje o četnicima i partizanima. Govorio posle Vučele (Milorada Vučelića, člana SUBNOR-a iz SPS-a), održao školski čas od 45 minuta ali TV prenosa nije bilo! Pojeo se prof. Belka k’o mlad mesec – „tako lepo govorio, a nisu ga videli”.

Kad već pominjemo svemoguću televiziju, mnogobrojni izveštači uz desetak TV kamera namestili „sačekušu” na izlasku iz hodnika što iz skupštinske sale „pod vinklu” vodi u hodnik za čuveni skupštinski restoran. Tu novinari i snimatelji po vas dan sede, dremaju, ‘odaju, pitaju… Kada se pojavi neko od „značajnih”, salete ga sa svih strana. On stane, ukurlovi se k’o važan, pa stane da odgovara. Ne zna se šta je tužnije, dal’ pitanja ili odgovori! A nekada je biti skupštinski izveštač nešto značilo u novinarskoj profesiji. Danas, što bi rekli, gurneš mikrofon (sagovornicima) u krajnike i eto rubrike.

Tu je i radikalka Nataša (Jovanović), pa Bogoljub (Pejčić) iz SPO-a, demokrate Dušan Petrović i Boško Ristić… U restoranu zajedno ručaju advokat Mamula (Đorđe) i prijepoljski novinar Koreja (Vukosav Tomašević) iz DSS-a. Punih usta vele da žure nazad u salu „da daju kvorum”. Tu se i neke devojčice kikoću, znalci kažu da je među njima i „mala Maršićaninova”. Posle je, vele, „zakačio” Živkucan (SPO) iz Novog Sada, pa „otkačio”. Kažu da je „poludela”, što se, koliko se razumemo, po njoj ne bi dalo reći.
Ninić domaćin na nivou, mada konobari što nas služe nisu „njegovi” pa mora da im kaže šta da donesu. Cene poslaničke. Ima svega, od supice (čorbice) do „panaije (žita) sa šlagom”. O cenama nećemo iako smo i jelovnik i cenovnik, za uspomenu, poneli.