Anine, Gamzigrad na Ljigu

Neobičan nadgrobni spomenik, nađen 1951. godine u Aninama, na obali reke Ljig u Ćelijama, bio je povod arheologu Željku Ježu da taj lokalitet, nakon dodatnih identifikacionih istraživanja, pre više od jedne decenije predloži da se stavi pod zaštitu. To tada nije urađeno, pa do ove godine nisu ni obavljena ozbiljnija istraživanja. Predlog Zavoda za zaštitu spenika kulture u Valjevu, Lajkovačka opština je prihvatila kao izazov. Izdvojila je 70.000 dinara, a Narodni muzej iz Valjeva je, uz razumevanje Valjevske opštine, obezbedio još 30.000 dinara. Sa arheologom Zavoda, Radivojem Arsićem, radili su arheolog Muzeja, Elizabeta Čebašek i Milan Veselinović, konzervator. Na taj način je, nakon dve decenije pauze, Muzej ponovo krenuo u arheološka istraživanja.

Šta je nađeno sa neverovatno malo uloženih novaca? Prvo, da se na tom mestu nalazi čitav kompleks objekata od kojih ni jedan nije ispod pet hiljada kvadrata, a njihovu brojnost i položaj, kao i celog kompleksa, potvrđuje i avio-snimak. Sondažna istraživanja, koja su obavljena na jednom od njih, pokazala su da su zidovi debljine od oko metra i po dobro očuvani. Nađeni su tragovi sistema za podno grejanje, ekonomat sa velikom kuhinjom, što navodi na zaključak da je tu boravio veliki broj ljudi. Nađena je bronzana posuda za vino iz 4. veka, pa brojne fibule – kopče, čak 150 novčića iz vremena careva Konstantina i Gracijana! A istraženo je samo 10 odsto celokupne površine, dok je u Gamzigradu, na površini od 10.000 kvadrata, nađeno tek 80 novčića. Sve to govori o bogatstvu predmeta koji se u Aninama mogu naći. I palate su veće od sličnih u Gamzigradu, u kojem je najveća dvorana široka 10 metara, dok je u Aninama njihova širina 16 metara. Dužina apside od 10 metara, samo jedne od palata, do sada je najveća poznata u Srbiji (u Medijani, najveća dužina je do osam metara). Najlepši predmet nađen ovog proleća je kamena glava lava od tamno crvenog kamena, najverovatnije kultne namene.

Seljaci su verovali da su se na tom mestu nalazili turski hanovi, jer su ostaci temelja bili ogromni, pa ih je to asociralo na Turke, a reč je o rimskim ostacima. Od „han” do „hanine”, pa se došlo do Anine. Zanimljivo je i to da zbog brojnih kamenih ostataka, seljaci ne obrađuju taj ne mali/>/> plato, inače veoma plodne zemlje uz samu reku Ljig.

Nisu nađeni tragovi bedema, pa bi se po tome moglo zaključiti da, i pored nesporne veličine, nije reč o carskoj palati, već o vlasniku visokog društvenog ranga, smatra arheolog Radivoje Arsić.

„Nismo našli tragove bedema, znači da nije u pitanju utvrđen kompleks kao Gamzigrad, ali po površini jeste jedan od najvećih, samim tim što su objekti odvojeni jedan od drugih i po sto metara. Verovatno se radi o velikom imanju nekog izuzetno bogatog čoveka, koji je po rangu negde ispod careva. Mesto je izuzetno lepo, a nalazi se na samom raskršću komunikacija, što je i njima, kao i nama, veoma bitno – da je na lepom mestu u blizini glavnog puta”, kaže Arsić. „Sada je najvažnije da Lajkovačka opština otkupi jedan deo zemlje, pa da se ti ostaci konzerviraju kako bi bili vidljivi i kako bi privukli investitore. A kako se to radi u svetu, ima dosta primera. Uz lokalitet se ponude prateći sadržaji – restorani, moteli i druge usluge. Ovako, mi zatrpamo, kao što smo to sada uradili, i niko to ne vidi. Taj koncept, uz našu stručnu pomoć, mora obezbediti zajednica”.

Taj u nas zanemareni pristup baštini, kao resursu koji može biti i ekonomski isplativ, za sada u kolubarskom kraju ozbiljno pokreće Lajkovačka opština. „Sve je krenulo od Bogovađe”, kaže Vladan Čolović, gradonačelnik Lajkovca. „Mislim da smo krenuli dobrim putem, prihvatanjem inicijative da sve stavimo pod izvesnu kontrolu Zavoda i Opštine, da stvari koje se u Bogovađi  dešavaju i koje su pošle jako ružnim tokom zaustavimo. Tamo je uvek neko od donatora sa nekoliko hiljada evra radio stvari koje nisu imale veze sa kulturom i verom. I uspeli smo. Za početak, urađen je plan detaljne regulacije za celo područje kompleksa Bogovađa, prostorno smo definisali gde šta treba, kako bi to stvarno bio verski i kulturni spomenik. Dobar početak da se poslovi nastave nakon rekonstrukcije manastirskog konaka, koji je obnovio Hadži Ruvim i u njemu otvorio školu slikarstva, a tu je zasedala prva vlada Srbije pre dva veka, Praviteljstvujušči sovjet. Velike vode su sanirane, uređena drenaža i plato, stigla je posebna rasveta za taj kompleks, radi se ograda. Završićemo sve do kraja leta”, veli Čolović.

„Ova tri velika posla – Bogovađa, Ćelije, Anine, prevazilaze moći Lajkovačke opštine. Trebalo bi sve te lokalitete marketinški i turizmološki obraditi. Čak bi bilo dobro imati za to obrazovanog, tim poslovima vičnog čoveka (ili tim za celo područje Kolubare), da se organizovano pristupi takvim mestima, da se planski urede i ponude potencijlnim posetiocima. Divimo se Rimu i Italiji, koji svoju baštinu čuvaju. Moramo i mi našu čuvati i ponuditi posetiocima” – izričit je gradonačelnik Lajkovca.

Baština kao resur, ozbiljna je i sveobuhvatna tema, koju, opterećeni nerazvijenom infrastrukturom, ne vidimo kao delatnost. Tako jedino, umesto „mrtvih muzeja” i zdanja „zaštićenih” tablama, možemo održati baštinu živom i delotvornom na šta nas civilizacija obavezuje. To je nakon prirode, najvrednije što imamo.