Barikade

Srbi na Kosovu na barikadama, rezervisti u Valjevu pred sudom, raščinjen monah u manastiru Gračanica brani pravoslavlje, pekar Todorović zastaklio trotoar, šta je zajedničko nabrojanom, zemlja Srbija, u kojoj je najjevtiniji 'lebac pojevtinio za dva dinara, a Grad Valjevo prepozn'o originalnost čvarka.

Na Kosovu ništa novo, stvar je, po običaju eskalirala, i na našu štetu: Država, iz svojih razloga, ne zna šta drugo da radi, ponavlja da se ne može preći Crvena linija u tzv. odbrani nacionalnih interesa, Svetska zajednica nastavlja u pravcu zaokruživanja nezavisnosti Kosova. Najnovije vesti vele da došlo do sukoba na prelazu Jarinje – KFOR presekao alternativni put koji su Srbi izgradili da zaobiđu carinski prelaz – povređeni Srbi, povređeni vojnici KFOR-a, došlo do prekida pregovora Beograda i Prištine. Naši opet o Crvenoj liniji, izlasku KFOR-a iz mandata, pucanju na nenaoružane civile, Međunarodna zajednica veli da Srbija nije spremna za nastavak pregovora, te da su incidente na prelazu Jarinje izazvali Srbi koji su na vojnike bacili eksplozivnu napravu kućne izrade, gađali vojnike kamenicama... Ima i da Naši traže Nezavisnu komisiju, i to od Ujedinjenih nacija, koja će sve ispita, predsednik Tadić izrazio zabrinutost, pozvao na uzdržanost... nastavićemo da aktivnom politikom insistiramo na dijalogu i mirnom rešenju... mediji sve više javljaju da je Hašim Tači bio prvi u lancu trgovine ljudskim organima koji su vađeni Srbima. Sve ovo zvuči mnogo Poznato! 

Glede svega, ima onih, i to u Srbiji, koji vele da se treba manuti barikada, da će Srbija ostati kratka i za Evropu, i za Sever Kosova, ta dva stuba politike vladajuće koalicije, ali, nema vajde, Crvena linija, pa Crvena linija. Mada se zna kome ovakva situacija na Severu Kosova odgovara, to da je to Ničija zemlja, gde stvarne ingerencije nemaju ni Beograd ni Priština, i državni mediji u Srbiji sve češće pominju kriminal i drugi patriotizam. Kako bilo, šta će bude, ne zna se, zna se samo da neće bude dobro, barikade su trenutno jedini Argument države Srbije, i zato što država ne sme da se zameri Srbima na Kosovu, koji su, rečeno, sila za sebe. Kao da se zaboravilo šta su barikade i balvani doneli Srbiji.

Svojevrsni balvani i barikade viđeni i u centru Valjeva, drugovi borci, učesnici Poslednjih ratova, okupljeni u Organizaciju kojom predsedava borac prezimena Bradić, razapeli šator ispred Višeg suda i stupili u štrajk do ispunjenja više komada zahteva, među koji i isplata ratni’ dnevnica. I tude bili šest dana, i tude bili šest noći. Improvizovani šator bio ispisan sa razne poruke, zahtevi, tu bila zastava Srbije, i tu bilo nekoliko komada ljudi kojima je na leđima pisalo Gvozdeni puk. Štrajkači, kojima je na leđima pisalo Gvozdeni puk, posle šest dana, i posle šest noći, sami otišli, odneli zastavu, improvizovani šator, biće da su ciljevi štrajka ispunjeni. Interesantno da drugove borce, šest dana, i šest noći, niko nije pitao, ni iz te Gradske uprave, ni iz policije, komunalne službe, parking servisa, Šta rade na trotoaru pored Višeg suda u centru grada.

Stotinak metara niže, u još većem centru grada, do same zgrade Opštine što se zove Grad, vele, a može se vidi i golim okom, pekar Todorović razapeo šator tako što je zastaklio jedno Trideset kvadrata trotoara, pešačkog prolaza, u svakom slučaju javne površine. Kako niko, bar javno, nije kaz’o i rek’o, stani druže Pekaru, šta to činiš i radiš, predlažem da se Pekaru drugu – kao i onome ko mu je to omogućio, jer je po prirodi ti’ stvari za pretpostaviti da je ovde sve Legalno – dodeli priznanje, nagrada, orden, druga javna čast, jerbo je svojim sredstvima sve to zastaklio i tako i takoreći humanizovao taj prostor. Sad se tu može sedne, prekrste noge, ne duva ni kad je kijamet, i sve to po ceni jedne kafe, ko voli kabezu, po ceni jedne kabeze. A da Pekar drug nije šatorizir’o javnu površinu, k. bi mog’o na tom mestu sedneš, prekrstiš noge, sve po ceni jedne kafe, kabeze.

Nešto dalje, kod manastira Gračanica, koja se nalazi na mestu buduće akumulacije Stubo-Rovni, desetak ljudi, vele predvođenih Jednim što bivši monah, ne dozvoljavaju arheološke nalaze na tom lokalitetu. Sve u ime, kako oni vele, vere pravoslavne i srpstva. Traje to nekoliko meseci. Na kraju, arheolozi napustili posao, jerbo su Oni što se protive jednog arheologa izneli sa lokaliteta, i zatrpali sve ono što je do tada rađeno. Glede i povodu svega Crkva se nemušto oglašava, Grad, po svi običaji ćuti, a policija veli da je prijava Zavoda za zaštitu spomenika, protiv NN lica i tog Bivšeg monaha, prosleđena Tužilaštvu, a da oni, policija, nisu pružili asistenciju arheolozima, jerbo isti nemaju dokument Ministarstva kulture kojim se potvrđuje izvršnost radova. Što rekli u Onoj reklami, Aha, pogrešan broj!

Šta još blokirato, sve blokirato. Ali, sprema se Događaj koji će sve odblokira. Grad Valjevo se prihvatio pokroviteljstva manifestacije Festival duvan čvaraka, kojom se dosada bavio gospodin Slavoljub Batočanin. Gospodin Batočanin će se i dalje bavi Svojom manifestacijom, a gospodin Gradonačelnik Valjeva, pri punoj pameti i ostaloj kondiciji, izjavio – Prepoznajući originalnost ove manifestacije odlučili smo da ove godine, kao pokrovitelji, ponudimo prostor, angažujemo gradska komunalna preduzeća, i finansijski pomognemo njeno održavanje. Na stranu pitanje, Koji bre čvarci, ima da Zli jezici vele, a ti jezici kad su zli mnogo zajebati, da se nije mog’o izabrati bolji trenutak da grad stane iza Čvaraka, jerbo je manje i više poznato da je idejni auktor, te taj spiritus agens Festivala čvaraka, pomenuti gospodin Batočanin poboravio u istražnom zatvoru šest meseci zbog optužbi za šverc mesa iz tu Argentinu, Brazil, te da Gradska vlast, glede toga, baš zna da se ponaša i prepoznaje originalnost.

Šta jošte, vele jopet ta kriza, ekonomska, ali više globalna, više to okolo. Grčku spasava Evropa, Italijani doneli zakon po kome će u naredne tri godine na javnoj potrošnji uštedeti 50 milijardi evra. U nas nema ti problemi, premijer Cvetković, u danu kad je Srbija prodala evroobveznica za milijardu evra, rek’o da je to Istorijski dan za Srbiju. Ispostavilo se da se Srbija istorijski  zadužila za novu milijardu evra, dolara, ko će ga više znati, i to po mnogo nepovoljnu kamatu. Gde će te pare odu, ne treba ni pitati, u javnu potrošnju, jerbo u budžetu nikad dovoljno para za korisnike kojih sve više. Ali nije sve tako crno, javljaju da država energično smanjila cenu najjevtinijeg hleba, za cela i celcata dva dinara.