Biblioteka u Popučkama

U februarskom broju Revije „Kolubara” objavljena je zanimljiva crtica o biblioteci u Popučkama. Želeo bih tim povodom da podsetim da je ljubav prema pisanoj reči žitelja ovog naselja stara više od jednog veka. Ostalo je zapisano da je bračni i učiteljski par Persida (Persa) i Milorad Grbić, koji su ovde radili početkom XX veka, bili ljubitelji knjiga. Deo svojih skromnih učiteljskih primanja izdvajali su za kupovinu knjiga. Oni su po završetku Prvog svetskog rata nabavljali izdanja Srpske književne zadruge i knjige drugih izdavača. Zahvaljujući tome imali su solidnu porodičnu biblioteku.

Nastojali su i da razviju ljubav prema knjizi i kod svoje dece, učenika i njihovih roditelja. Rado su im davali knjige na čitanje i organizovali čitalačke časove u svom malom stanu. Obično su to činili subotom i nedeljom uveče ili povodom nekih verskih praznika, najčešće u zimskom periodu. Na njima se okupljalo po deset-petnaest meštana. Najčešći učesnici tih okupljanja bivali su: Ljubomir Ljubiša Jankićević, Čedomir Ravić i Ilija i Velisav Ranković.

O tim čitalačkim časovima, pre dvadesetak godina, kazivao nam je diplomirani inženjer elektrotehnike, sada pokojni Ivan Grbić, sin učitelja Grbića:

„Ljudi su se obično okupljali u našoj kuhinji u večernjim časovima. Uz svetlost petrolejki i pucketanje vatre, tata i mama su im čitali pojedina književna dela, najčešće izabrana po želji većine prisutnih. Kad se zamore u pomoć bi im priticao neko od njihovih đaka, ako je bio prisutan ili neko od nas četvoro njihove dece.Najradije su čitana poznata dela domaćih pisaca: Janka Veselinovića, Milovana Glišića, Laze Lazarevića, Petra Kočića i drugih. Povremeno su čitana i neka dela stranih književnika. Jednom prilikom je čitano neko delo Dostojevskog, svi su ga pažljivo slušali. Posle čitanja knjiga prisutni su obično postavljali pitanja i tek ponešto komentarisali. Vremenom je bivalo sve više onih koji su tražili da ponesu i pročitaju još poneku knjigu”.

Zanimljivo je da knjige za čitanje nisu tražili samo đaci i školovani pojedinci. Da je pre Drugog svetskog rata dodeljivana zlatna značka za najveći broj pročitanih knjiga, u Popučkama bi je sigurno poneli: Radoje Čubrović i Milivoje Terzić, zemljoradnici i Rafailo Milanović, činovnik. Nakon Drugog svetskog rata ona bi verovatno pripala: zemljoradnicima Borivoju Grbiću i Momiru Jovanoviću i radniku Aleksandru Leci Stojiću. Naravno i među đacima, studentima i zaposlenima bilo je onih koji su dosta čitali, ali to je već druga priča.

Stvorene navike za čitanjem primorale su tadašnju opštinsku vlast i Upravni odbor Zemljoradničke nabavno-prodajne zadruge u Popučkama da se pozabave organizovanjem narodne knjižnice i čitaonice. Prema kazivanju, sada pok. Joviše Čubrovića, uz pomoć Kosare Nikolić, tadašnje učiteljice, školske 1926/27. godine osnovana je prva knjižnica i čitaonica u ovom selu.

Bila je smeštena u jednoj manjoj prostoriji opštinske zgrade na Iverku. Odmah po njenom osnivanju organizovana je i akcija prikupljanja knjiga. Mada je raspolagala skromnim knjižnim fondom mnogi su je rado posećivali, iako su morali prevaliti i po desetak kilometara. Zanimljivo je da se ta knjižnica i čitaonica ne pojavljuje u pregledu takvih kulturnih institucija u Valjevskom okrugu 1931. godine. Ona tada već nije postojala ili nadležni o njoj nisu ništa ni znali.

Prema pravilima Narodne knjižnice i čitaonice u Popučkama, njeni najvažniji zadaci bili su: 1) da nabavlja knjige i novine koje bude odobrio i pretplatio Odsek za narodno prosvećivanje Ministarstva prosvete i crkvenih dela; 2) da svojim članovima daje knjige, časopise i novine na čitanje kod kuće, uz potpis po propisanom formularu; 3) da zimi priređuje sedeljke na kojima će se razgovarati o pročitanim delima; 4) da za svoje članove ali i druge građane povremeno organizuje raznovrsna predavanja koja imaju za cilj očuvanje zdravlja; 5) da za sve nepismene organizuje analfabetske tečajeve; 6) da za devojke i mlađe žene organizuje kurseve za vođenje domaćinskog života i 7) da preduzima sve ono što ide u prilog narodnom prosvećivanju i ekonomskom uzdizanju.

Posle Drugog svetskog rata ova knjižnica i čitaonica radila je sa promenljivim uspehom. U prvim poratnim godinama bila je veoma aktivna da bi potom njen rad skoro zamro.

Doživljavala je i razne transformacije, pa je teško pratiti njen rad. Te promene često su bile povezane celovitije sa organizacionim promenama u školskoj mreži.

Obično kada u Popučkama nije bilo viših razreda dolazilo je do oživljavanja rada Narodne knjižnice i čitaonice, koja je bila smeštena u Zadružnom domu na Iverku. U Popučkama sada nema Narodne knjižnice i čitaonice a školska biblioteka raspolaže fondom od oko 5.500 knjiga. Deo tog fonda pripada Biblioteci „Ljubomir Nenadović” iz Valjeva.