Biranje Valjevu novog gradonačelnika

Uredništvo Revije „Kolubara” raspisalo je u aprilskom broju izbore za novog gradonačelnika Valjeva. Učinilo je to na svoj način – novinski i novinarski. Pozvali smo čitaoce i druge sugrađane na zajedničko aktivno promišljanje o tome – ko bi u ovom vremenu, i u danima što dolaze, po svemu najviše odgovarao toj uzvišenoj, ali i delikatnoj dužnosti. Pitali smo:

- Ko bi nas kao novi valjevski gradonačelnik najdoličnije reprezentovao?
- Ko bi Valjevu i nama Valjevcima bio najpreduzimljivji i najdelotvorniji predvodnik?
- Koji su to najpreči poslovi za novog valjevskog gradonačelnika i novu valjevsku opštinsku vlast?
- Kakvim bi ljudskim osobinama novi valjevski gradonačelnik trebalo da se odlikuje?
- Koje je, napokon, životno doba najpriličnije za ličnost koja će uskoro sesti u valjevsku gradonačelničku stolicu?

Izbori za novog gradonačenika Valjeva su se sasvim primakli – ukoliko ih ne bude do kraja ove godine, početkom iduće oni će nam se svakako dogoditi. Na potrebu široke javne debate o mogućim kandidatima doraslim toj dužnosti upućuje nas i neveselo iskustvo sa sadašnjom valjevskom vlašću koje gotovo da i nema. A kojoj ćemo, ako bude sreće i dovoljno pameti, ubrzo videti leđa.

U ovom broju Revije „Kolubara” objavljujemo nova viđenja te problematike.

Dogodila nam se Prćilovica
Mnogo nula u nizu

Skoro će tri godine kako je Valjevo dobilo ovu lokalnu vlast, treba li reći, gledaj naslovnu stranu „Kolubare”, to nije Viđeno. Dobri Doktor, kako je Džane Vićenitijević krstio g. Jocu Tomića, načisto uprsko stvar. Zašto uprsko, pa moro je da uprska kad je preko svog Imena na vlast doveo svoju novosrbijansku birtijaško-vašarsku bulumentu. To što je bilo, i jeste, na vlasti u Valjevu, to ne da nije za Valjevo, to nije ni za Gornju Prćilovicu. Tako nam se svima dogodila Prćilovica. I sve funkcioniše ko u Prćilovici. Dobri Doktor je, još na početku, i iz prve, reko da je sve u interesu građana, i da su Oni, ti na vlasti, svoj put našli. E sad neka se svako okrene oko sebe, i na koju hoće stranu, vidi i naslovnu stranu „Kolubare”, i vidi šta je To, i kakav je to Put. I neka pogleda kako se To Manifestuje: razni Opanci i Folklori, Nikolajeve svirale u Leliću, Još toga u Leliću, Tolja Karpov Počasni građanin, Kultura i Umetnost u Onoj Kamenici gde Njihov Ministar pada na svako Njihovo Žensko... Sve postalo Velika Šatra. Ko da su tu Umetnost, i taj Put, savladali na organizovanim eskurzijama na kojima su se divili ovcama Onog Njihovog Ministra u Kačulicama kod Čačka. Nema druge nego da se okrene glava od te Njihove Prćilovice, od te porazne prostote zaogrnute Njihovom tzv. verom u Boga.

Ali, sva prilika, Prćilovici nema kraja. Tzv. opozicione stranke, tzv. Demokratski blok, koji bojkotov'o Sve To, čim uvedene privremene mere, Oberučke uš'o u tu i takvu vlast. 'Oće i oni da preuzmu Odgovornost, vele zbog Građana. Odgovornost već preuzeli i oni što imali nula odbornika. Nešto zaboravio, šta se dobija kad se Nuli doda još jedna Nula, kad se doda kol'ko oćeš Nula? Dobija se, setio se, verujem da bi to i Ljubomiš rek'o, Ona Stvar.

Stepen umrtvljenosti i opšte zapuštenosti našega grada, kao i većine vitalnih gradskih funkcija govori o neophodnosti promena ne samo ličnosti koje, to je sada valjda očigledno, katastrofalno upravljaju gradom, već i načina upravljanja koji odavno nema nikakav dinamičan, osmišljen i planski tok.

Šta učiniti da se takva situacija prevaziđe i da se Valjevci pokrenu da svako u okviru svojih mogućnosti učini za Valjevo onoliko koliko može?

Čini mi se da je prvi korak, – prevazilaženje pesimizma, opšte apatije, dezorijentisanosti i beznađa u kome odavno žive Valjevci i promovisanje jedne optimi-stičke i stvaralačke atmosfere u kojoj će se svaki građanin osećati korisnim zbog onoga što radi pre svega za sebe i svoju porodicu, ali i zbog dobrih ideja koje ima i akcija koje želi da zajedno sa drugim svojim sugrađanima realizuje kada je u pitanju privredni, komunalni, kulturni, obrazovni, sportski... život i napredak našeg grada.

Za stvaranje takve atmosfere su potrebna bar četiri preduslova: TIM, PRVI MEĐU JEDNAKIMA, BANKA IDEJA, GRAĐANSKA SVEST.

TIM – Prvi i jako važan preduslov su ljudi. Ljudi koji veruju u sebe i svoje sposobnosti, veruju da se građani mogu pokrenuti, angažovati i samoorganizovati u korist našeg grada. To moraju biti inicijativni ljudi koji gaje iskrenu ljubav prema svome gradu, imaju veru u Valjevce i njihove dobre namere i imaju nadu da Valjevo može biti, ne samo bolje od Šapca, Čačka, Užica... već što je, čini mi se, najvažnije – grad po meri Valjevaca. Dakle, moderan evropski grad sa zastupljenim svim funkcijama koje savremeni život donosi, jednako prijatan za rad i odmor i mladima i starima i svim drugim generacijama Valjevaca, atraktivan za naše prijatelje i goste.

U Valjevu takvi ljudi postoje i ja ih znam. Pripadaju različitim političkim strankama, a prijatelji su od školskih dana. Oni su sada dovoljno mladi, ali imaju i dovoljno iskustva, dovoljno uspeha u svojim profesijama, dovoljno dobrih dela za Valjevo, dovoljno ugleda, nepotrošenosti i neukaljanosti u prljavim lokalnim političkim izmišljotinama i gradskim ogovaranjima. Imaju dovoljno organizacionih sposobnosti i finansijskih veština i dovoljno entuizijazma, dobrih ideja i vizija za budućnost Valjeva. Verujem da ih i Valjevci znaju, jer ih je lako prepoznati.

To su oni inženjeri, preduzetnici, lekari, arhitekte, novinari, umetnici, profesori, pravnici, ekonomisti,... koji su uspeli u svemu što su započeli u oblastima najvažnijim za život Valjeva: privredi, samostalnim delatnostima, zdravstvu, kulturi, informisanju, obrazovanju, sportu... Vreme koje je pred nama i imperativi da se u njemu u Valjevu nešto dobro uradi, govori da tim ljudima valja pružiti zasluženu šansu da pokažu šta znaju i umeju. Jer za četiri godine i oni će biti pedesetogodišnjaci koje će više interesovati ribolov, preferans, duvan čvarci i pivo, nego težak rad na revitalizaciji svega onog što je u proteklom vremenu poprilično upropašćeno.

PRVI MEĐU JEDNAKIMA – Svaki tim, pa i naš valjevski, za koji iskreno navijam, ima kapitena – gradonačelnika. On je prvi među jednakima u akciji, u inicijativi, u odgovornosti, u uloženom trudu i radu, u ambicijama da Valjevo svakoga dana, u svakom pogledu po malo napreduje. On je taj koji ume da organizuje, ali i da se pojavi na licu mesta, tamo gde treba. On je taj koji jednako uspešno razgovara i održava stalnu komunikaciju sa svojim starim i mladim sugrađanima i Valjevcima u Beogradu, Srbiji, Evropi i svetu, okuplja ih i usmerava na akciju za dobrobit našeg grada. On je zadužen da omogući da Valjevci koji imaju ideja, preduzimljivosti i znanja postanu uspešni i u svom rodnom gradu, jednako onako kako su uspeli u Beogradu, Švajcarskoj, Americi, Kanadi, Australiji...

Gradonačelnik je čovek koji ume da gleda, uočava, sluša i uči od boljih. Ličnost koja najbolja domaća i inostrana iskustva ume i želi da primeni u svojoj sredini. Čovek sa vizijom koja ne doseže do kraja izbora ili kraja mandata, već bar do kraja decenije.

Valjevu ne treba gradonačelnik koji će umeti da potroši više nego skromni opštinski budžet i da po principu „svima po malo nikom dovoljno” obezbedi da institucije oslonjene na opštinsku kasu prežive. Valjevu treba gradonačelnik-domaćin koji će umeti da pored sredstava iz opštinskog budžeta, svojom aktivnošću i projektima koje sa saradnicima predloži, obezbedi sredstva za razvoj grada iz fondova Republike Srbije i iz inostranih donacija. Ali i da atraktivošću ponude privuče investitore bez obzira da li su oni domaći ili inostrani, da li su Valjevci ili ne. I da gradi prijateljski odnos i saradnju sa svima koji nam svojim znanjem i umećem mogu pomoći.

Ja znam i ovakvog čoveka. Nije ga teško prepoznati poredeći sve ovo što jesu karakteristike pravog gradonačelnika i posao koji je uprkos mnogim podmetnum nogama, u proteklih sedam godina domaćinski radio, dovodeći stručnjake iz zemlje i sveta, nabavljajući najmoderniju opremu, obezbećujući rad i red i unapređujući ugled svoje ustanove, primenjujući svetske standarde, obezbeđujući ne mala investiciona sredstva i brižljivo gradeći prijateljstva i razumevanje i u zemlji i van nje.

BANKA IDEJA – Ni tim ni gradonačelnik ne mogu bez svojih, ali i drugih dobrih ideja. Njih ima svaki Valjevac. Treba ih prikupiti, uporediti sa onima s kraja 19. veka i iz osamdesetih godina 20. veka. I videti šta se sve tu još može korisnog osmisliti. A znameniti Valjevci kojih ima u Valjevu i svuda u svetu, kako među privrednicima, tako i među umetnicima, naučnicima i drugim profesijama mogu svom gradu pokloniti bar po jednu dobru ideju vezanu za njihovu profesiju, koju su spremni da kratko napišu i koju su spremni da svojom energijom i sredstvima i uz pomoć Valjeva i Valjevaca realizuju. Biće to velika pomoć i timu i gradonačelniku i dokaz želje i spremnosti da se angažuju u aktiviranju svih ljudskih potencijala kojima Valjevo raspolaže.

GRAĐANSKA SVEST – Sve ovo neće mnogo vredeti ako Valjevci ne spoznaju da smo najvažniji faktor promena u Valjevu upravo mi – građani Valjeva.

Mi smo ti koji svojim idejama, inicijativama, aktivnošću i borbenošću možemo sve. Ako mi ne uradimo nešto za Valjevo, Šapčani, Čačani i Užičani sigurno neće. Svest o tome mora biti prisutna u svakom od nas.

Kao i istina da smo za smešni, raspušteni opštinski parlament, trenutno vanredno stanje u lokalnoj samoupravi, za prinudnu opštinsku upravu, za gradonačelnika koji se uglavnom ne meša u svoj posao, za totalnu stagnaciju Valjeva u svim segmentima društvenog života – veći krivci mi koji smo birali, nego oni koje smo izabrali da u naše ime vrše opštinsku vlast. Verujem da oni to rade najbolje što mogu, znaju i umeju. Ali, na našu žalost, evidentno je da, uz zaista retke izuzetke, niti znaju niti umeju.

Zato svaki Valjevac u vremenima koja su pred nama ima veliku ličnu odgovornost da pazi, odmerava i bira između provereno nesposobnih i dokazano sposobnih. Odgovornost je tim veća, jer radi se o budućnosti našeg grada i siguran sam da nemamo pravo na novu grešku.