Biranje Valjevu novog gradonačelnika

Uredništvo Revije „Kolubara” raspisalo je u martovskom broju izbore za novog gradonačelnika Valjeva. Učinilo je to na svoj način – novinski i novinarski. Pozvali smo čitaoce i druge sugrađane na zajedničko aktivno promišljanje o tome – ko bi u ovom vremenu, i u danima što dolaze, po svemu najviše odgovarao toj uzvišenoj, ali i delikatnoj dužnosti.

Pitali smo:

Ko bi nas kao novi valjevski gradonačelnik najdoličnije reprezentovao?

Ko bi Valjevu i nama Valjevcima bio najpreduzimljivji i najdelotvorniji predvodnik?

Koji su to najpreči poslovi za novog valjevskog gradonačelnika i novu valjevsku opštinsku vlast?

Kakvim bi ljudskim osobinama novi valjevski gradonačelnik trebalo da se odlikuje?

Koje je, napokon, životno doba najpriličnije za ličnost koja će uskoro sesti u valjevsku gradonačelničku stolicu?

Izbori za novog gradonačenika Valjeva su se sasvim primakli – ukoliko ih ne bude do kraja ove godine, početkom iduće oni će nam se svakako dogoditi. Na potrebu široke javne debate o mogućim kandidatima doraslim toj dužnosti upućuje nas i neveselo iskustvo sa sadašnjom valjevskom vlašću koje gotovo da i nema. A kojoj ćemo, ako bude sreće i dovoljno pameti, ubrzo videti leđa.

U ovom broju Revije „Kolubara” objavljujemo nova četiri viđenja te problematike.

Potreba sveukupne preorjentacije

Raspisivanje izbora za gradonačelnika Valjeva je dobar potez Revije „Kolubara”. Trebalo bi ipak izbeći zamku koja sve svodi na licitiranje o personalnom pitanju koje je često vođeno ličnim afinitetima i različitim ličnim i partijskim interesima.

Personalno pitanje jeste veoma važno ali je ipak izvedeno iz toga kakvu lokalnu samoupravu želimo.
Iskustva koja imamo, naročito poslednjih godina, pokazuju da se kao grad nalazimo u šizoidnom procepu između zastarelog, provincijalnog shvatanja politike i lokalne samouprave i nasušne potrebe za modernizacijom.

Ambijent u kome su održani prethodni lokalni izbori i ono što živimo danas pokazuje da je dominantna ona politika koja svoj izraz ima u najprizemnijem populizmu i ogoljenom tređerazrednom marketingu i kao takva potpuno je neuspešna u konkretnim rezultatima.

Nama je potrebna sveukupna preorijentacija. Preduslov toga je istinska decentralizacija a u okviru stvarnih nadležnosti i resursa utvrđivanje standarda i merila za obavljanje tog najodgovornijeg posla. Najkraće rečeno – nama je potreban sistem lokalne samouprave i zdrav ambijent; sistem lokalne samouprave koji podrazumeva skup vrednosti modernog doba, vladavinu sistema i zakona ispred vladavine čoveka.

U takvim okolnostima postoji veći broj kandidata za funkciju gradonačelnika. To su oni koji su spremni da preuzmu odgovornost u uslovima u kojima je njihov rad podvrgnut objektivnim merilima a ne partijskim kuhinjama, da im sudbina ne zavisi od konfiguracije vlade ili od nekakve vertikale kao najgluplje floskule smišljene u poslednje vreme.

Moguće je u takvim okolnostima okupiti i veliki broj onih koji su spremni da rade u timu gradonačelnika, pre svega na najvažnijim poslovima kao što su gradski menadžer, arhitekta, narodni advokat, šef uprave ali i na poslovima direktora javnih preduzeća i ustanova pri čemu, iako su došli na pozicije direktora iz vladajućih partija, moraju sarađivati sa gradonačelnikom a tim preduzećima neće upravljati partije.

Najpreči poslovi su oni koji su prekinuti 2004. godine: nove investicije, opremanje i efikasnost javnih preduzeća, modernizacija uprave, redefinisanje kulturnih događanja u gradu. Razlika u odnosu na period do 2004. godine trebalo bi da bude u radu sa manje improvizacije a više organizacije, sa mnogo više angažovanih učesnika i u mirnijoj atmosferi.

Razmišljajući tokom proteklih godina o gradonačelniku Valjeva, činilo mi se da su moji favoriti, donekle, skrivene ličnosti u našem „malom” gradu. Tu su među nama, ali kao da ih, kao uostalom i mnogo šta drugo, ne primećujemo. Dobri i kvalitetni ljudi sami iza sebe ostavljaju svoje primetne tragove, koje na sreću ni ljudska zavist, ni svesno neprimećivanje, ne mogu izbrisati.

Aleksandar Mitrović

Na odgovornom, a ne podarenom mestu gradonačelnika, mora biti čovek sposoban za viziju grada, za njegov iskorak napred, a ne samo za uspešno ili neuspešno rešavanje tekućih problema. On mora osluškivati potrebe grada, a ne da se svako jutro budimo sa novim plakatima sa zahtevima koji nisu izmaštane želje, već realne potrebe. Zatvoren bazen (hoćemo vaterpolo klub, a on postoji i opstaje samo zahvaljujući upornosti mladih i uprave), sportsku halu (slogan: bavite se sportom, a ne drogom, nije još stigao u naš grad), zgrada Gradske biblioteke (dok drugi gradovi zidaju nove zgrade za biblioteke, mi razmišljamo da li će Dečje odeljenje Gradske biblioteke biti izbačeno na ulicu), industrijska zona van grada i još mnogo toga.

Da bi ostvario sve ove realne želje, gradonačelniku ne treba čarobni štapić, već dobro odabran tim kojim on rukovodi u cilju zadovoljenja potreba građana i napretka grada.

Naš sugrađanin, koga smatram sposobnim da proceni potrebe grada, koji ga je svojim radom ulei i organizuje tim svojih saradnika je Aleksandar Mitrović, direktor Građevinskog preduzeća „Gate”. Njegovim radom su zadovoljni radnici, saradnici i građani Valjeva. Njegov tim je uspešan. Verujem da bi na mestu gradonačelnika podario našem gradu novo i lepše sutra, mladima razlog da ostanu ovde i izbrisao epitet koji već dugo vremena stoji uz ime našeg grada – mrtav.

Današnjem Valjevu potreban je gradonačelnik, koji je istovremeno i prinudni upravnik posrnulog preduzeća sa imenom Valjevska opština, kome preti bankrot. Pre personalnih kriterijuma neophodno je ispuniti nekoliko opštih (pred)uslova:

1. Sačiniti program oporavka koji je realan i koji se može realizovati za četvorogodišnji mandat (na primer: završetak toplane, dovođenje gasa, stimulisanje investitora, smanjenje činovnika u upravi, uvođenje konkurencije javnim preduzećima, ukidanje opštinskih dotacija svim državnim firmama, jasan socijalni program, preispitivanje kompletne društvene nadgradnje koju finansira opština...).

2. Postići saglasnost (konsensus) svih političkih partija i oba sindikata (radnika i poslodavaca), ali i značajnijih nevladinih organizacija (Komore, raznih udruženja privrednika i domaćina, Rotari kluba, ekoloških organizacija...) o nenapadanju i apsolutnoj podršci programu oporavka Valjevske opštine.
Tek tada raspisati izbore za gradonačelnika. Lično nemam kandidata, ali imam precizne uslove koji budući prvi čovek Opštine valjevske treba da ispuni. Uslov svih uslova je da ima viziju kako se Program iz tačke 1. može realizovati. Samim tim mora ispunjavati sve kriterijume predvodnika (lidera), a to znači, prvenstveno, sklonost ka timskom radu i izvlačenja maksimuma iz saradnika. U radnoj biografiji (CV) mora imati vidljive i merljive uspehe u oblasti kojom se bavio. Organizatorske sposobnosti, u praksi dokazane, se podrazumevaju, kao i zavidan stepen formalnog obrazovanja, uz poznavanje bar engleskog jezika. Bitan uslov je i da nije istaknuti član nijedne političke partije, pogotovu da nije imao nikada nijednu izvršnu funkciju u partiji. Idealno bi bilo da je bar godinu-dve proveo van granica Srbije.

I zamalo da zaboravim, nikako ne sme imati ni dan više od 40 godina. Ukoliko, poštovani čitaoci, poznajete takvog kandidata, javite mi.

Grad Valjevo je već dosta dugo u krizi. Čak sama reč „kriza” nije dovoljno dramatična da odslika svu težinu situacije u kojoj se grad nalazi. Ako bismo analizirali sve aspekte ove „gradske dubioze”, onda bismo se verovatno složili da verovatno nikada u svojoj istoriji Valjevo nije imalo tako loše rukovođenje i upravljanje gradom.

Slika koju smo o našem gradu slali je i grotesna i tužna, toliko deprimirajuća da često osećam stid. To je moj ukupni subjektivni utisak. I siguran sam da Valjevo zaslužuje i bolje i više.

Sve ovo je naravno aktuelizovalo priču o tome ko nas predstavlja, kako to radi, ume li ili ne ume, kako govori... kako izgleda (što uopšte nije nevažno).

Kada je reč o gradonačelniku, mislim da znam kakvog bih čoveka voleo na tom mestu. Takvih ljudi nema mnogo, ali sasvim sigurno znam da ih u našem gradu ima. Neke od njih i dobro poznajem. Ali ne bih da licitiram sa imenima. Uzdam se u pamet (a nje nije baš bilo u proteklom periodu) onih koji kandiduju i predlažu. Uzdam se i u proteklo iskustvo naših građana sa raznim kandidatima. Bilo bi pogubno da se na predstojećim izborima ne pojave kvalitetni ljudi, a posebno da taj kvalitet građani ne prepoznaju i šansu da upravlja gradom ponovo povere „formi”, a ne „suštini”.

Voleo bih da na mestu prvog čoveka (ili prve žene) grada vidim mladu, uspešnu i profesionalno ostvarenu osobu, koja ima čvrste korene u valjevskoj kaldrmi. Koja voli ovaj grad toliko da je spremna i da ga izgrdi i iskritikuje, koja ide u susret problemima i od njih ne beži; koja prijatno izgleda i zna da komunicira bez prevodioca; koja je energična i odlučna i poštena...

Kada sve ovako nabrojim, čini se da takve osobe nema na vidiku, ali sigurno nije tako. Samo treba da realno sagledamo situaciju, da prestanemo da uspešne ljude olako diskvalifikujemo i da počnemo da ih poštujemo i negujemo, ne bi li se ubrzo pojavio još neki. I da takve ljude zamolimo da se pojave na izborima i da prođu kroz taj glib uz našu pomoć. A onda treba stvarati atmosferu u kojoj će se sposobni i uspešni okupljati oko ideje lepšeg i boljeg Valjeva. Znam da će mnogi reći da to nije moguće i znam da to neće biti lako. Ali, šta nam preostaje i kakva je alternativa?

Zaboravljeni predsednik Valjevske opštine

U popisu nekadašnjih valjevskih opštinskih predsednika, koji smo objavili u prošlom broju Revije, nedostajao je Živko S. Gavrilović. Nema ga ni u našoj knjizi „Valjevska opština 1839-2003”. Razlog je jednostavan – nismo onda znali da se i on u svoje vreme nalazio na toj dužnosti. Listajući ovoga maja službene „Srpske novine” iz 1878. godine naišli smo na podatak koji omogućuje da ispravimo učinjenu omašku.

Ekonomsko odeljenje Ministarstva vojnog izjavilo je u „Srpskim novinama” od 21. januara 1878. „javnu blagodarnost” darodavcima iz Valjeva koji su, kad je proklamacijom kralja Milana objavljen rat Turskoj, svojim novčanim prilozima omogućili Valjevskoj opštini da nabavi 425 oka rakije i pošalje ih vojnicima Valjevske brigade prve klase. U samom vrhu liste tih dobročinitelja nalazio se – Živko S. Gavrilović, opštinski predsednik. Dao je 40 groša, koliko i okružni načelnik i predsednik Okružnog suda.

Polazeći od te činjenice, ustanovili smo da je Živko S. Gavrilović rođen oko 1837. godine u azbukovačkom zaseoku Berlovine, nedaleko od Ljubovije. Sa obzirom na to da je poreklom iz nekadašnje Sokolske nahije, uz njegovo ime je ponekad upisivana i odrednica Sokoljanin. Docnije su ga u Valjevu zvali Dobra.

Najraniji nama poznati pomen o Živku S. Gavriloviću je iz 1857. godine, tada se kao terzijski kalfa u Valjevu pretplatio na knjigu Milovana Vidakovića „Ljubomir u Jelesijumu”. Na ime ovoga Gavrilovića nailazi se i u docnijim popisima prenumeranata. A 1867. on je sa svojim zemljakom i trgovačkim ortakom Filipom Vasićem prikupljao pretplatu na jedno izdanje.

Kad je 1862. popisivano valjevsko stanovništvo, Živko nije raspolagao nikakvim imanjem a od sitničarske radnje imao je sedam talira mesečnog prihoda i po tome bio razvrstan u veoma nisku drugu klasu. Preokret u njegovom ekonomskim i društvenom položaju nastao je, po svemu sudeći, ženidbom sa Jelenom-Jelkom Gođevac, ćerkom moćnog valjevskog trgovca Ranka Gođevca. Venčali su se 14. januara 1868. godine.

Sasvim je, zasad bar, nejasno koliko je dugo Živko S. Gavrilović predsednikovao u Valjevskoj opštini. Izgleda da mu je prethodnik bio Kosta Popović, a prvi među sledbenicima (izbran na samom kraju 1877. ili početkom 1878. godine) Kasijan A. Stojšić, oba trgovci. Živko je izvesnih političkih ambicija imao i docnije. Kandidovao se, 17. septembra 1887. godine, za poslanika valjevske varoši u Narodnoj skupštini ali jedobio svega jedan glas (uostalom, onda su takvu sudbinu doživela još dva poslanička kandidata – Vladimir Tadić i Svetozar Popović). Iz 1890. godine je podatak o tome da je bio član Sloge valjevskih radenika.

Gavrilović i njegov ortak Filip Vasić zaglibili su se tih godina u prilične dužničke nevolje, za 13. oktobar 1878. bila je, šta više, zakazana prodaja njihovog celokupnog pokretnog i nepokretnog imanja ali su oni pre toga nekako uspeli da se naravnjaju sa svojim poveriocima.

Zajednički Vasićev i Gavrilovićev dućan nalazio se u Knez Miloševij ulici, sa leve strane idući od „Granda”, nedaleko od njenoga početka (ispred kafane „Hajduk Veljko”). Svedočeći o tome, Radovan M. Drašković je zapisao da su deca Živka S. Gavrilovića: Dragutin zvani Gile, beogradski trgovac, Milivoje, beogradski kafedžija (držao je kafanu Kod znaka pitanja), farmaceut Rada i Persa, udata za uglednog advokata Milivoja Savića.

Ne znamo kad je umro Živko S. Gavrilović.

Čekajući šezdesetog

Valjevo je do sada imalo 59 svojih opštinskih predsednika, biranih na tu dužnost počev od 1839. godine. Na narednim izborima će u tu oduvek privlačnu stolicu zasesti šezdeseti valjevski gradonačelnik. Razume se, ukoliko se ne dogodi da Valjevci izaberu nekoga ko je taj posao već radio.