Blago valjevskih planina

Samo je iskusno oko moglo, iz kola u pokretu, na jednoj od onih blagih padina, na putu prema centru Divčibara, da zapazi tepih od eritronium dens canis, kako se u narodu zove „pasji zub”. Iskusno oko pomoglo je da se ostvari neka vrsta sna Čedomila Šilića, inspirisanog lepotom snimka Miroslava Jeremića, da i sam ovekoveči taj lepi planinski cvet. Ostvario se tako san za kratkog boravka na Valjevskim planinama jednog od najuglednijih botaničara Balkana. Iako bolestan, poštujući trajnu i redovnu prepisku sa Gljivarskim društvom i Društvom za lekovito bilje Valjeva, na njihov i na poziv naučnika Instituta za lekovito bilje „Josif Pančić” iz Beograda, Šilić je došao i u dva dana, po prvi put „informativno”, prošao Suvoborom, Maljenom...

„Kao čovjek koji je obišao poprilično planina, sve Dinaride i druge masive, ja ovakve planine nisam vidjeo. One su bajkovite. Ne samo po konfiguraciji terena, nego, iako je rano proljeće, nego i po biljnom svijetu koji je meni kao profesionalnom botaničaru veoma interesantan, a isto tako i ljudi, moji domaćini, koji su se trudili da neke raritete koje sam viđao ali ne na velikim površinama, ovdje da vidim. Kao što je predivni, mirišljavi jeremičak, pa ericaceae – vresak, koji sam nalazio u manjim celinama a ne ovako bogato”, kaže Šilić.

Nakon dnevnih obilazaka terena, uveče se u prijatnom ambijentu Kluba ovih organizacija imalo šta i o čemu razgovarati sa Čedomilom Šilićem. Iskreno poštovanje Valjevaca prema autoru enciklopedijskih vodiča i udžbenika za desetine generacija „Atlas drveća i grmlja”, „Šumske zeljaste biljke”, „Planinske biljke” i „Ukrasno drveće i grmlje” duboko je dirnulo uglednog naučnika, koji je poštovaocima doneo i svoje najnovije delo „Endemične i rijetke biljke parka prirode Blidinje (Čvrsnica)”. Čedomil Šilić sa doktoratom Ljubljanskog univerziteta, višegodišnjim iskustvom rukovodioca ugledne botaničke zbirke Zemaljskog muzeja u Sarajevu, bio je iskreno iznenađen filmom „Tajna planine Tare”, pionirskim poduhvatom Miroslava Jeremića i prirodnjaka Valjeva.

„Da je živ, Josif Pančić bi se rasplakao da vidi ovaj film! Mislim da je ovo njemu veći spomenik nego onaj podignut na Kopaoniku, onaj mauzolej na Pančićevu vrhu. Trebao bi se u svim školama prikazati – osnovnim, srednjim i na fakultetu! Htio bih ovom prilikom reći da mi imamo tu sreću da na ovom Balkanu osim omorike imamo i moliku. U isto vreme kad je Pančić otkrio omoriku, Grizebah je na Pelisteru iznad Tetova pronašao jedan petoigličavi četinar koji ima prve srodnike u Severnoj Americi pinus robus, bor koga sam vidio ovdje u valjevskim parkovima, a isto tako prvi njegov srodnik je pinus jeffreyi ili pinus ekscelza, koga takođe ima ovde. I to su tri petoigličava bora, naša balkanska vrsta”, priča Šilić. „Pančićeva omorika”, vidite, narodno ime je upotrebljeno tako sa latinskim - picea omorika (Pancic) i to narodno ime je ušlo u zvanično naučno ime”.

„Imate, na primjer, jedan klasičan lokalitet Pančićeve omorike, Stolac sa bosanske strane Drine, pa Gostilja kod Višegrada, na planini Viogor... A bilo mi je jako žao kad sam se slučajno našao na Zaovinama, na Tari, takođe u potrazi za Pančićevom omorikom, kada su bageri intenzivno gradili reverzibilnu hidroakumulaciju Bajina Bašta. I tada je uništen locus klasicus te vrste. I u filmu se vidi, velika tabla koja kaže: „Ovdje je Pančić prvi put vidio omoriku.” A možete misliti kakvo je bilo Pančićevo uzbuđenje kad ju je našao nakon što je toliko godina za njom tragao. Toga više nema. Zato je i vredan ovaj film jer je jako teško i mukotrpno pronaći novu vrstu”.

Ono što je posebno dirnulo Čedomila Šilića bila je i odjavna špica filma o Pančićevoj omorici. Jedan od autora scenarija je nedavno preminula Vera Vincek, prijatelj i predani saradnik, i sa mužem Danijelom Vincekom pre 15 godina osnivač na našim prostorima jedinstvene Botaničke bašte kod Kolašina. Boravak Šilića u Valjevu bio je prilika da se okupe prijatelji i saradnici - Danijel Vincek, doktori farmacije Slavoljub Tasić, Katarina Šavikin Fodulović i Nebojša Menković iz Instituta „Josif Pančić”. Toliko umnih i prirodi i njenim tajmama predanih ljudi na jednom mestu retko da će se ponoviti. Dvodnevni boravak Čedomila Šilića najavljuje i nove poduhvate Gljivarskog društva i Društva za lekovito bilje u Valjevu. Plodovi njihovih aktivnosti su ugledna manifestacija „Dani gljiva”, izdavačka delatnost, film o Tari i kolekcija slajdova lekovitog bilja i, najvažnije - pokretanje istraživačkog projekta o lekovitom bilju Valjevskih planina. Susret sa botaničarem dr Šilićem, verujemo, i nove podsticajne susrete sa naučnicima. U prostorijama njihovog Kluba preporučujemo da pogledate izuzetan međunarodni časopis „Fondeko”, čiji je jedan od osnivača ugledni dr Čedomil Šilić.