Blok – nešto sasvim lično

Blok Hajduk Veljka u Valjevu neki drugovi preimenovaše u Naselje Milivoja Bjelice. Za ovaj deo Grada, čuvenih Zlokućana, u narodu se ipak zadrža kraći naziv – Blok.

Od kada pamtim, znam za Blok. Tamo su me doneli nekoliko dana po rođenju. Tamo sam doneo i svog sina Mihaila. Tamo još uvek živim, pa čak i radim. Iz one iste male sobe još uvek vidim ponos Bloka – Košarkaški teren.

Malo ljudi zna da je najzaslužniji čovek za njegovu izgradnju bio Žoja Pandur. Komšija koji je srušio deci koš obešen na čuveni kesten u Bloku. To je video profesor Ješko i krenuo sa tadašnjim klincima u akciju. Valjalo bi se i njih setiti: Zone, Kec, Moki, Dis, Džimi, Brka, Mića, Mile, Dragoš (…)

A moglo je i tako…

Umesto nekih evropskih fondova i organizacija, pomagale su domaće firme: GP Jablanica, Elind, Stevan Filipović, Erozija, Krušik (…) U to vreme autoriteti su bili visokog čela, poput profesora i Zvezdaša Jevrema Ješka Vidića.

Klub za koji je navijao tražio je veliki novac da dođe i odigra revijalnu utakmicu protiv KK Metalac i time svečano otvori Igralište u Bloku. Ipak, 8. oktobra 1972. dolazi KK Partizan, predvođen Rankom Žeravicom.

Nekoliko decenija kasnije u Kući košarke, kada sam mu pokazivao fotografije nastavnika Vlade Milića, rekao mi je:

“Sećam se tih zgrada. Nismo mogli da verujemo da ništa nije bilo ograđeno. Bilo je to lepo”.

Po nekom novom modelu, danas je Blok ograđen i ne možete ući iz Nušićeve ulice.

Blok u srcu, srce na terenu

Ovde neću nabrajati ko je sve stasavao uz košarkaški teren u Bloku, ali ću se (svakako!) setiti jedne devojčice koja sada brani boje Srbije i nosi duh Bloka u sebi. Ako ništa, vredelo je sve zbog Nevene Vučković, mlade i perspektivne reprezentativke koja je odrasla u Bloku, stasavajući na košarkaškom terenu.

Još uvek se dobro drži i odoleva vremenu koje ga je odavno načelo. Još uvek je Centar Bloka na kome se i danas klinci igraju. Još uvek podseća na neka stara dobra vremena i inspiriše na bolja. Još uvek volim da se tamo igram koliko god mi stomak dozvoli, a Mihailo mi je odlično pokriće.

Na kraju, beše na ovom terenu i neka Letnja basket liga. O njoj bi valjalo posebno prozboriti, uzdignutog čela. Bogu hvala, ima ga.

Tekst je prethodno objavljen na autorovom sajtu.