Borivoje Karapandžić

Bora Karapandžić

Sin je Angeline (rođ. Bogdanović iz Valjeva) i pekara Milovana, školovan u Šapcu za učitelja. Politički se rano svrstao uz Zbor Dimitrija Ljotića i tom pokretu za svagda ostao privržen. Za vreme Drugog svetskog rata bio je šef Propagandnog odeljenja Okružnog načelstva u Valjevu i prosvetar u jedinicama Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Emigrirao je 1945. u Italiju pa odatle 1947. prešao u Nemačku.

U Klivlendu (SAD) Borivoje Karapandžić je živeo od 1950. godine. U tom gradu najduže je (1960-88) službovao kao ovlašćeni geometar za Klivlend i državu Ohajo. Naporedo je razvio široku novinarsko-publicističku delatnost čiji su razultat 35 knjiga na srpskom i engleskom jeziku, objavljivanih u Americi, Kanadi, Australiji, Nemačkoj, Jugoslaviji i Srbiji. Pretežno su iz oblasti istorije i književnosti. Uz to, uređivao je literarni povremenik „Književni vesnik” koji je izlazio 47 godina.

Njegovu knjigu „Građanski rat u Srbiji 1941-1945” često su koristili pisci istorijskih radova o Drugom svetskom ratu u Srbiji i Jugoslaviji.

Novine Srba nastanjenih u SAD i Kanadi – „Glas kanadskih Srba” i „Amerikanski Srbobran” – značajnu pažnju poklonile su prošlog leta odlikovanju (Orden Sv. vladike Nikolaja Srpskog) što ga je Borivoju M. Karapandžiću dodelio episkop šabački Lavrentije Trifunović. Takva visoka čast Karapandžiću je ukazana „za sve što je svojim zlatnim perom učinio i čini za Svetosavsku crkvu i svoj rod, kao i za ljubav i poštovanje prema sv. Vladici Nikolaju”.

Među priznanjima što ih je Karapandžić dobijao su i: Čovek godine Srpskog narodnog saveza (1985), Pohvalna rezolucija Veća grada Klivlenda za celokupan rad (1988), počasno članstvo u Udruženju književnika Srbije (1989).

U braku sa Ljiljanom (rođ. Nešić iz Beograda) ima četiri sina i dve ćerke.

Bora Karapandžić je na Reviju „Kolubara” bio pretplaćen od pokretanja ovih novina. I na druga naša izdanja. Pokatkad je za njih ponešto i pisao.