Cirkuzanti

Jako u Valjevo bio humanista koji je, kao član UO Kontrole leta gde prim'o prima stotine hiljada dinara mesečno, delio deci kompjutere. Iz te Kontrole leta ostali i svi građani su dobili po besplatnu akciju od 500 dinara, pa to ne bi ni pas s maslom izjeo.

Kako agencije javljaju Svetska banka je odobrila Srbiji kredit od Sto miliona dolara, kako rečeno, kao vid pomoći najsiromašnijima. Posle resorni ministar Rasim, zadužen za siromašne, objasnio da je kredit uslovljen donošenjem i primenom Zakona o socijalnoj zaštiti, te da te pare neće ići direktno siromašnima, već da je on namenjen pomoći Republičkom budžetu. A Republički budžet, što će reći ta javna potrošnja, taki da je, opet javljaju agencije, Srbiji potrebno Dve milijarde dolara godišnje, u vidu strane pomoći, investicija, ili sredstava ostvarenih prodajom javnih dobara. Toliko fali za funkcionisanje ‘Vake države, te tzv. javne potrošnje. I, kao što se vidi, ‘Vaka država fukcioniše, zadužuje se i troši. Gde su tu siromašni, i sve siromašniji građani, ne treba trošiti reči.

A kako funkcioniše Državna briga, koja takoreći sistemska, o svojim građanima, naravski i onim najsiromašnijim, moglo se videti na nedavnom i banalnom primeru kada je Član Upravnog odbora Aerodroma Beograd, inače Valjevac, doš‘o u Valjevo, da ispred ovog uspešnog Javnog preduzeće podeli besplatne kompjutere školama i drugim i tak’im ustanovama. Član Upravnog odbora Aerodroma, inače Valjevac, se pohvalio da Aerodrom deli kompjutere diljem Srbije, te da on ima najviše problema što najviše ti’ kompjutera stiže u Valjevo. Dotični nema nikaki problema što je Član Upravnog odbora Aerodroma, ne u Divcima nego u Beogradu, što sa tom funkcijom, poslom, ima veze k’o i Onaj Mića sa vozovima, dakle nikake – gde mesečna apanaža bila, jeste? 300.000 dinara mesečno, plus 50.000 za reprezentaciju, jopet mesečno – i što su građani za besplatnu Akciju Aerodroma dobili po 500 dinara. Lično sam uspeo da naplatim 480 dinara, manje 20 dinara za bankarske poslove. Očem se ovde radi gospodo drugovi humanisti?

Radi se o tome da radnja radi, a država funkcioniše, mali je papir da se nabroje svi Aerodromi na koje su se drugovi i gospoda, gospoda i drugovi, samorasporedili. A najlicemernije je što se upravo oni samoproglašavaju za čuvare demokratije, evropskog puta, i ostalog državnog napredovanja. Pa to ni pas  s maslom ne bi pojeo, što rekla moja baba, jezivo.

Onda se u sve to napredovanje javio Toma radikal bio radikal ost’o Nikolić, koji video da u Srbiju ništa ne valja i da njojzi treba neko da je spase. A taj Neko lično On. Toma radikal bio radikal ost’o Nikolić sve i jedino zbog Srbije uz’o štrajkuje sa glad i žeđ. Štrajkov’o on tako sa glad i žeđ na privatnoj klinici, za koju rekli da ima samo njega za pacijenta, celi’ sedam dana. I šta bilo, ost’o Toma radikal bio radikal ost’o Nikolić živ. Pričestio se, uz’o vode, pojeo Uskršnje jaje plus ćevap, i sad sve i jedino zbog Srbije prelazi na druge metode borbe. Dakle, sve ko što bilo. Vlast će bude Jedina vlast, Toma radikal što ost’o radikal Nikolić Jedina opozicija. Ovde moram citiram Tibor Jonu, koji se javio na ovu temu kao bloger na B 92. Jona, u tekstu „Fućka mi se za vaš tange – frange cirkus”, kaže da što se njega tiče Toma Nikolić može šta hoće, da se dehidrira, i da se hidrira, umre, postane tramvaj, skine se go i trči pio Terazijama... a sa njim i Ostali iz tzv. političke elite... i nastavlja, Jer prokleta je zemlja u kojoj je alternativa Duliću Milanka Karić, Dinkiću Vulin, Mrkonjiću Velja Ilić, sve što radite i izvodite tiče se isključivo vas. Ja hoću revoluciju, i sve vas daleko od sebe, žive ili mrtve, hidrirane ili dehidrirane... Radikalno, al’ pravo u sridu. Evo, potpisujem, dvaput.

Na temu Štrajka za glad i žeđ, sve i jašta zbog Srbije, istaklo se i Valjevo. Sa podrškom tom Nikoliću, a sa štrajku glađu, prvi u Srbiji, se pridružili odbornici Nove Srbije Marko Struja, Željko Šumar i Još Jedan. Oni nekoliko dana bili na štrajku glađu, jok i žeđu, jerbo i u nji’ lider Velja rek’o da on nije za štrajk sa žeđ jerbo im’o operaciju na mozak. Kako bilo, i odbornici Nove Srbije izdržali štrajk, tokom koga im bio i Gradonačelnik od Valjeva i nekoliko puta pit’o, Treba li vam šta. To ne bilo sve, u Valjevu bili i ti protesti, u Minut do dvan’es, i u Dvane’s i minut. Oba puta bilo po nekoliko desetina ljudi, i svi tražili izbore i promene. Imali po nekolikom zastava, jedan megafon, dve pištaljke, a od ti’ kreativnih kreacija Ogledalce za Tadića i posmrtni venac sa žuto cveće i traku na kojoj pisalo „Državi Srbiji koju je ubio Boris Tadić”. Izbore i promene, uz te reči da nikad nije bilo gore, najviše tražio jedan što uzeo sve predstavlja. Taj što uz’o sve predstavlja pravi i rasni primerak Jedine opozicije, ukratko, da se ne tupi olovka, Radikal što ost’o radikal, dakle Ništa, ma kako to radikalno zvučalo.

Šta još bilo u Valjevu slavnom, u Valjevu slavnom bio takoreći najveći festival pod imenom „Zlatni opanak”, za koga organizator Tiosav Rajf veli da lično predsednik Tadić pokrovitelj, što ovaj i potvrdio kad Tiosava lično posetio. Za vreme taj festival, izuzimajući Tadića mlin od Tiosava, videlo se kakvu ponudu Valjevo ima za hiljade folklorista – pred Centrom za kulturu sve u šesn’e’s su radila jedino dva aparata za kokice. Bio i Koncert za Japan, nema ko nije svir’o et pev’o ispred Centra za kulturu, sve za džabe i sve zahvaljujući prof dr direktoru i Valjevcu Bošku Đukanoviću.

A radnja radi, nema da nema, cirkus traje u ciklusima. Vlast i Jedina opozicija izgiboše od brige za narod. Nedavno je jedna Valjevka, zaposlena u tom velikom trgovinskom lancu, gde je morala da zbog Potreba posla potpiše da će raditi Četiri sata, i primati 10.000 dinara mesečno, dobila otkaz jer su je uhvatili da je na radnom mestu ukrala 100 grama kafe i litar ulja. Kad su joj pokazali snimak kao dokaz krađe, samo je rekla – Šta ću, moram!