Dal je moguće, drugovi...

Otkud Mlađan Dinkić u Valjevu posle godinu dana apstiencije * Zbog čega su „partijski čiraci“ prisutni na pres konferencijama u SPS i SNS * Kako to da prokišnjavanje krovova u školama i obdaništima nije odgovora ni jedan direktor * Stančićev memorijal u košarci primer kako bi lokalne vlasti mogle da podstiču građanske inicijative

Februar za nama obeležilo je prikriveno zahuktavanje kampanje pojedinih stranaka za izbore, koji će, kako stvari stoje, biti raspisani 13. marta, a održani 29. aprila ili 6. maja. Kažemo prikrivena kampanja zbog toga što Ujedinjeni regioni Srbije (URS) kade po fabrikama, Srpska napredna stranka (SNS) se trudi da uveri birače kako od (moguće) postizborne koalicije sa Demokratskom strankom (DS) nema ništa, a u Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) tvrde kako će oni u kampanju krenuti tek po raspisivanju izbora (a ne silaze sa ekrana lokalnih TV stanica) jer su, tobož, dotle svi njihovi ministri svim svojim kapacitetaima posvećeni resorima koje vode.

Valjevo je, posle godinu dana, poodio Mlađan Dinkić, lider URS-a. Sa naslednicom na mestu potpredsednika Vlade Srbije za ekonomiju i regionalni razvoj Vericom Kalanović doodio u Gorenje e da bi obznanili nakanu te slovenačke kompanije da u Valjevu gradi novu fabriku rashladnih uređaja, vrednu 20 miliona evra, sa 400 novih radnih mesta. Država će tu nakanu podsticati sa 10.000 evra po novozaposlenom.

Dirljivo je bilo to koliko se Branko Apat, član Uprave Gorenja, koji je kastile stigao iz Slovenije, trudio da novinare i svekoliku javnost ubedi u Dinkićev doprinos za pokretanje tog projekta! Trudila se i Kalanovićka, Mlađa je, pak, zatražio bar izvinjenje, ako ne i priznanje, onih koji su ga najviše kritikovali zbog poteza da se fabrika za montažu veš mašina Gorenja gradi u Zaječaru, gde gradonačelnikuje njegov kadar Boško Ničić, a ne u Valjevu. Njegovi najveći kritičari tada su bili Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije i valjevski gradonačelnik Zoran Jakovljević, obojica članovi DS-a. Otpozdravili su mu, u najkraćem, da od izvinjenja nema ništa!

Dinkić i URS muče muku kako da u Valjevu osnaže Gradski odbor, trenutno je to Povereništvo, koji je posle rasturanja dva-tri sastava, pod vođstvom dr Ace Gajića i dr Zavena der Hazarjana došao na najniže moguće grane. On to, doduše, nije hteo da prizna u razgovoru sa potpisnikom ovih redova, ali je gorko konstatovao kako će teško naći nekoga ko bi mogao da „poturi glavu” u situaciji nastaloj posle slučaja Gorenje! „Voja Andrić? Videćemo, ali nećemo ga ni moliti!” – poručio je Dinkić.

Tokom posete Dinkića i Kalanovićke fabrici Gorenje – Valjevo, utisak je, „dupetala” su se tri protokola – Gorenja, Dinkićev partijski i Kalanovićkin državni. Kolateralna šteta bili su izveštači, ko bi drugi! Vođeni smo na sprat fabričke upravne zgrade, pa vraćeni u avliju dok se svi ne skupimo. Čekali smo, zapravo, da se pojavi kolona crnih službenih auta. Onda smo na spratu vođeni u dve sobe, za slikanje razgovora i potpisivanja memoranduma o namerama, a potom odali ceo krug kroz proizvodnu halu, pregrejanu na februarskoj zimi, e da bi najzad dobili izjave. Dal je moguće, drugovi, da smo baš svi volovi!?

Od domaćih URS-ovaca u pratnji i na slikanju bili su poverenik Nikola Radojičić, samozvani poverenik Dejan Marković, pa lokalni šef Nacionalne službe za zapošljavanje Dragan Stojanović (što taj baja, ko svaki neženja, voli da ljubi dame, čak i novinarke!)... Požali se on, tu u proizvodnoj hali, nekom od partijskij drugova kako ga VTV, jedina TV u Valjevu, sistematski satanizuje od 2009. samo zbog toga što im nije prihvaćen zahtev za pare iz programa Moja prva šansa (zapošljavanje pripravnika), a nisu, veli, ispunjavali uslove. Što je babi milo, to se momku snilo – vazda je u Srba bilo!

Ďĺâĺö Äŕ÷ŕ

Najzanimljivije u svemu je činjenica da su se Dinkić i Kalanovićka, na poziv potpredsednice Vlade Srbije, u restoranu Šofer bar, sastali sa valjevskim privrednicima. Biva i onima, koji su tokom slučaja Gorenje, tražili da se Mlađa proglasi za nepoželjnog u Valjevu i da mu se, kao „grobaru valjevske privrede, zabrani dolazak u našu varoš“! Novinari, pretpostavljate, nisu pozivani, a za tu stvar saznali su iz Dinkićevih citata, i u Gorenju i na VTV-u, kad god mu je to bilo zgodno i svrsishodno.

Da ne bi agencije FoNet i TV B-92 ne bismo vidli da je propevao prvi policajac Srbije, lider SPS-a Ivica Dačić. I to gde, tamo đe treba, u Briselu, na nekakavom međunarodnom skupu, a pjesmu Miljacka otpevao je uz pratnju benda Nemanje (Emira) Kusturice.

Dačić još nije doodio u Valjevo, ali su bili potpredsednica Dijana Vukomanović, predsednik Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Branko Ružić, Minićev naslednik na mestu predsednika Političkog saveta Petar Škundrić... Ružić se držao najpolitičkije, najevropskije. Vukomanovićka ponešto nije umela da sakrije, a stari partijski vojnik Slobinoga kova, Škundrić članstvo Srbije u Evropskoj uniji i ne smatra prioritetom.

Kod socijalista i naprednjaka, na pres konferencijama, obavezno je prisustvo „čiraka” – SPS-ovi statisti su mlađi, izuzimajući zamenika gradonačelnika Stanka Terzića kad ga zapadne i ta obaveza, u pitanju su nezaposleni omladinci koji učlanjenjem u partiju čekaju na posao. Napredanjački „čiraci” su nešto vremešniji, ali je princip učlanjenja isti, to je bar jasno.

Cane je Terzić uhvaćen u „krivolovu”, o funkcionisanju Gradskog štaba za vanredne situacije govorio je i u stranačkim prostorijama. Ništa novo za one koji pamte njegovo načelnikovanje Kolubarskim okrugom, pre 5. oktobra 2000, kada se valjda ni jednom za svog mandata nije oglasio iz Okružnog načelstva, po pravilu je nastupao u SPS-u, u kući pokojnih Višnje i Andre Savčića.

A kad je o vanrednoj situaciji, uzrokovanoj velikim snegom i hladnoćama tokom februara, reč beležimo da su prokisle škole i obdaništa, da je havarija sa grejanjem bilo u Višem sudu, da u velika gradska naselja „voza” niput nije ušla... Niko za sve to, i ponešto još, odgovarao nije. Neće biti da direktori škola ili obdaništa nisu odgovorni za neblagovremeno skidanje snega i leda sa krovova. Partijski drugovi i drugarice iz „sila osovine” koalicije na vlasti bili su nedodirivi!

Ëóęčí ěĺěîđčĽŕë

Valjevo će, uz pomoć KSS, sa 22 godine zakašnjenja, od 16. do 18. marta upriličiti juniorski košarkaški turnir „Memorijal Luke Stančića” kao sećanje na trenera koji je ovom gradu, ako ništa drugo, podario šest prvoligaških sezona u SFRJ. Metalac je od 1972/73. do 1978/79. igrao u, kako se tada smatralo, najjačoj košarkaškoj ligi u Evropi.

Luka je radio i u sarajevskoj Bosni i novosadskoj Vojvodini, bio uspešan selektor kadeta i juniora u KSJ, pelcovao košarku po Mionici, Osečini, Zvorniku, Višegradu, u Kuvajtu, otkrio i stvorio mnoge igrače. Otuda nije čudno što su se „iz prve” odazvali Crvena zvezda i Partizan, Split i zagrebačka Cedevita, ljubljanska Olimpija, španski Alikante, Bosna. Metalac se kao domaćin podrazumeva. Možete verovatni na reč, nije bio nikakav problem pridobiti ni Makabi iz Tel Aviva, Vojvodinu, CSKA iz Moskve, Zagreb...

Tokom ta tri dana biće prikazan film o legendarnom Radivoju Koraću, promovisana knjiga o Ranku Žeravici, priređena izložba fotografija na večeri posvećenoj Luki, moguće su i projekcija filmova snimljenih na prvoligaškim utakmicama Metalac – Crvena zvezda u Valjevu i Industromontaža – Metalac sa „majstorice” u Sarajevu. Stančićev memorijal treba shvatiti i kao odavanje pošte ostalim velikanima valjevske košarke – Šeki, Baronu, Purketu, Kepi, Zoći, Kukici, Pudli... Kao priliku da se okupe asovi svih valjevskih generacija, gosti iz Beograda, Ljubljane, Trsta, Zagreba...

Ideju grupe entuzijasta o memorijalnom turniru Luki Stančiću u čast prihvatio je gradonačelnik Zoran Jakovljević, a podržao KSS sa predsednikom Draganom Đilasom na čelu. Uvereni smo da je ovo primer kako bi, bezmalo svakodnevno, moglo da „zveči” od Valjeva i Valjevskog kraja. Valjevaca spremnih da se oduže rodnom gradu ima, nedostaje preduzimljivosti „gradskih otaca” da ih animiraju i okupe, saslušaju i zajedničke ideje pretvore u dobrobit građana. Mladih pre svega!