Dan u Ljubljani

Pretposlednji ovooktobarski dan mnogobrojni privrednici iz Srbije, 150-200 ljudi iz preko 130 preduzeća (toliko ih Boris Tadić nikada nije imao uz sebe na svojim dosadašnjim inostranim putovanjima) proveli su u Ljubljani. Satima su u Privrednoj komori Slovenije sa zainteresovanim i takođe mnogobrojnim tamošnjim privrednim delatnicima razgovarali o mogućem zajedničkom radu.

Prvi deo velikog minulog srpsko-slovenačkog privredničkog samita u Ljubljani bio je bilateralnog karaktera; predstavnici srpskih preduzeća i asocijacija razgovarali su sa sebi sličnim ljudima iz Slovenije koji su unapred, u toku pripremanja ovoga skupa, ispoljili interes da se sa njima, za početak, bar upoznaju.

Zavređuje pažnju činjenica da se u samom vrhu poželjnih za takav susret nalazila Regionalna privredna komora Valjevo, odnosno njeni predstavnici – predsednik Zoran Marković i potpredsednik Petar Nikolić. Zainteresovanost za privredne prilike i potencijale našeg valjevsko-lozničko-šabačkog podneblja sa slovenačke strane ispoljili su: Alianta, Delta, Grafo lit, Kogast Grosuplje, Lupus M, Robotina, RR & Co, Skupina Aliansa. Za sve je, pa i za prve ljude valjevske Privredne komore, bilo i te kako prilika i za neplanirana poznanstva, za razgovore i dogovore. Između ostaloga i sa predstavnikom komore iz Krškog koja pripada asocijaciji privrednih udruženja u priobalju Save.

Iz severozapadne Srbije u Ljubljani su tog dana još bile zastupeljene firme: Rajn Majn iz Loznice, Krušik Akumulatori iz Valjeva (Zoran Peručić i Života Ćosić), Matas iz Šapca, Tehno Božić iz Šapca i Izdavačko društvo „Kolubara” iz Valjeva.

Plenarnom skupu privrednika dve države najpre su se potom obratili predsednici njihovih privrednih komora Zdenko Pavček i Miloš Bugarin, pa onda i predsednici Slovenije i Srbije, Danilo Tirk i Boris Tadić. Mnogo šta od onoga što su njih četvorica kazali već je objavljeno u medijima i odatle zainteresovanoj javnosti poznato.

Usledilo je svečano otvaranje Srpskog poslovnog kluba sa sedištem u Ljubljani čiji je predsednik Miro Ukmar. U Beogradu, pak, sličan Slovenački poslovni klub postoji već sedam godina. Ispoljena je ovom prilikom i nada da će ta dva kluba vremenom prerasti u jedinstven Slovenačko-srpski poslovni klub.

Po dolasku u Ljubljanu, a taj dolazak je do Brnika učinjen avionom JAT-a pa do slovenačke prestone varoši u nekoliko autobusa, privrednici iz Srbije su najpre bili na gradilištu Kulturno-pastoralnog centra Srpske pravoslavne crkve u Ljubljani koja se nalazi u središnoj gradskoj zoni. Pozdravljajući goste sveštenik tamošnjeg hrama Sv. Ćirila i Metdoija, prota Peran Bošković izrazio je zadovoljstvu što je za to novo zdanje modernih arhitektonskih obrisa ustupljena tako podesna lokacija ističući da je vlada Slovenije podržala njegovu gradnju i donacijom od pola milina evra. U nove donatore se, sa 20.000 dinara,  ovom prilikom upisala i Regionalna privredna komora Valjevo.

Pristigavši u Ljubljanu sa privrednicima, novinar „Kolubare” je nekoliko sati proveo „u bilateralnim razgovorima” izvan Gospodarske zbornice Slovenije. (Oni tako zovu novu sedmospratnu palatu svoje državne Privredne komore iz koje su nam se u pamćenju zadržala i u mermer uklesana imena dobitnika godišnjih Komorinih nagrada. Među tim novijim laureatima je i Franjo Bobinc, direktor „Gorenja” iz Velenja). Sa Gojkom Bervarom, urednikom dokumentarnog programa Radio Ljubljane, znancem još iz vremena Vlaka bratstva in enotnosti kojim je on dolazio u Valjevo, pretresli smo poneke njihove i naše aktuelne političke teme. Razgovarali, dakako, i o novinama i novinarstvu. Uz sve to kolegu Bervara još više vezali za sopstvena nastojanja da se upotpunjuju znanja o vezama Valjevaca i Slovenaca, onim davnim ali i skorijim.

Važan doprinos takvom našem nastojanju daće, stekli smo pouzdan utisak iz kratkog predvečernjeg susreta u Ljubljani, i mlada gospođa Tanja Petrović iz Slovenačke akademije nauka i umetnosti. Ona je doktor filoloških nauka, od pre desetak godina saradnik Istraživačke stanice Petnica i onovremeni autor jednog priloga u našem Kalendaru „Kolubara”. Živi u Ljubljani gde je najpre dospela radi naučnih usavršavanja, tamo stekla doktorsko zvanje radom „Srbi u Beloj Krajini – jezička ideologija u procesu zamene jezika” i ostala da radi. Tek ćemo čitati tu njenu knjigu, najpre objavljenu na slovenačkom pa ove godine i na srpskom u Beogradu (dobili smo je na dar).

Tek ćemo se pozabaviti i novinama „Mostovi” koje već šest godina objavljuje Savez srpskih društava Slovenije. Dobili smo ih od predsednika tog Saveza mr Draga Vojvodića. 

Zahvaljujući kolegi Bervaru dvadesetak minuta u rano popodne proveli smo hodeći ulicama uz Ljubljanicu, prepunim šetača, osmotrivši pri tome mnogbrojne terase tamošnjih kafea, takođe narodom ispunjene. Prošli smo i Tromostovjem pa se, radi povratka u Gospodarsku zbornicu gradskim autobusom broj 6 provezli Dunajskom ulicom (nekadašnjom Titovom koja se odnedavno zove po slovenačkom nazivu za Beč).