Deja vu...

Ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić, čest je gost u Valjevu. U proseku, posećuje nas svaka dva meseca. Dolazio je pred lokalne izbore, a, bogme, nije nas zaboravio ni posle njih. Tek tad nas nije zaboravio, jer je njegov partijski kolega, dr Jovan Tomić izabran za gradonačelnika Valjeva, pa je valjalo „podržati i pomoći Jocu”. Valjalo je ubediti građane Valjeva  da je Nova Srbija pravi izbor, da ministri i ini partijski drugovi mogu dovesti Valjevo i Valjevce do boljitka, izvući ih sa dna, gde su dospeli neodgovornom DOS-ovskom vladavinom. Mi hoćemo, mi možemo, prema tome, sve što obećamo mi ćemo i ispuniti, poručuje ministar Velja, svaki put kad dođe u Valjevo. Kapitalni ministar, najavio, i obećao, kapitalne investicije za našu Opštinu: kompletnu rekonstrukciju puta Valjevo-Šabac, Valjevo-Loznica, puta ka Divčibarama, privatizaciju „Srbijanke”, nastavak radova na brani „Rovni”, revitalizaciju Divčibara... Ministar Ilić beše u Valjevu 15. juna, razgovarao sa čelnicima Opštine, a potom obavestio novinare šta će se, kad i kako raditi, graditi u našem kraju. Izlaganje bilo, što bi Francuzi rekli, deja vu (već viđeno) ili što bi Srbin rekao – to si, bajo, već pričao!

Istu priču čuli smo prvi put pre 15 meseci, reprizu pre sedam, pre pet, četiri... meseca. Došavši u naš grad 2. aprila 2004. godine kao svež, tek izabran ministar za kapitalne nvesticije, Velimir Ilić poruči Valjevcima: „Predviđeni su putevi Loznica-Valjevo, 73 km, totalna rekonstrukcija. Ćelije-Valjevo, kompletna rekonstrukcija. Šabac-Valjevo, kompletna rekonstrukcija puta. Vi znate da je ovde putna mreža u katastrofalnom stanju. Zato smo odlučili da ove godine uđemo u jednu totalnu rekonstrukciju i mogu vam reći da, ako vreme posluži, ovo sve moramo izvesti i uraditi u ovom momentu! Nema, i ne sme da bude, odlaganja. U OVOJ GODINI sve što sam najavio, mi ćemo i završiti!”

Istu priču, doduše proširenu sa „Srbijankom”, čuli smo i 19. oktobra 2004. godine:

„Hoćemo da ‘Srbijanka’ radi! I mora da radi! Na tome radimo intenzivno. Sa (ministrom Predragom) Bubalom sam se dogovorio, i to će krenuti, privatizacija do kraja godine. Prema tome, privatizacija, posao... Hoćemo da privreda radi, hoćemo plate. Hoćemo auto-put, ima da dođe sledeće godine do Slovca. Ova regija, na proleće, će doživeti 50-tak miliona evra, da se uloži u puteve, Valjevo-Šabac-Loznica!”

Veliko gradilište i 50-tak miliona evra najavljenih za proleće 2005, ovog proleća (2005) su nas zaobišli. Nije nas samo to mimoišlo. Ne bi ništa ni od nastavka radova na brani „Rovni”, kao ni od projekta (velikog) gasifikacije Valjeva. Došavši nam u posetu 23. novembra 2004, ministar Ilić nagovesti svoje planove: „Ja se trudim da čitava ova regija krene, da se radi. Da ‘Srbijanka’ radi, ona mora da radi i radiće. Upravo sam sa opštinskim rukovodstvom i gospodinom Jocom Tomićem razgovarao da (to) konačno rešimo i da nađemo sredstva za sistem za vodosnabdevanje. I mi ćemo to obezbediti početkom sledeće godine... Moj san je bio, kao kad sam došao na čelo Čačka, da pomognem gospodinu Tomiću da Valjevo dobije gas. O tom projektu razgovaramo veoma ozbiljno i Valjevo će dobiti gas!”

Najavi ministar kapitalne investicije i povuče se u Vladu Srbije da prezimi. Sa prvim suncem i prvim prolećnim danima, dođe nam ministar opet! Očekivali smo da će nam saopštiti šta je započeto ili urađeno od prošlogodišnjih, najavljenih, kapitalnih investicija! Kada ono, međutim… Opet o rekonstrukciji puta Valjevo-Loznica, Valjevo-Šabac, privatizaciji „Srbijanke”... Velimir Ilić, 2. marta 2005. godine, obavesti novinare o kapitalnim investicijama: „Moje ministarstvo želi da finansira kompletan projekat Divčibara. Prema tome, vaše Divčibare će vrlo brzo, već ove godine, konkurisati Zlatiboru!”

Tako je govorio Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, prošle i početkom ove godine. Isto tako, doduše sa malo manje žara, govorio je i prilikom posete našem gradu, 15. juna ove godine. Kako to red nalaže, u obraćanju novinarima, ministar nas je prvo informisao o čemu je razgovarao sa predsednikom dr Jovanom Tomićem, njegovim i svojim saradnicima: „Razgovarali smo i oko putne infrastrukture na području Valjeva. Odradićemo sve, kao što je planirano, pre svega put Valjevo-Šabac i Valjevo-Loznica. Ja se nadam da će ovo područje biti zadovoljno. Razgovarali smo o izgradnji infrastrukture na Divčibarama i realizaciji velikog projekta razvoja Divčibara, kao turističkog centra. Što se tiče privatizacije ,Srbijanke’, to ide svojim tokom i priprema se dokumentacija za izmeštaj klanice. Ja se nadam da ćemo i to isto privesti kraju. Što se tiče brane ,Rovni’, to je sad malo zastalo, ali radovi moraju biti nastavljeni, ja ću sad na sednici Vlade (Srbije) da kažem da se ova investicija ne sme prekinuti...”.

S obzirom na to da ministar već 15 meseci sa istom pričom dolazi u naš grad, pompezno najavljujući nove investicije i procvat Regije, pitali smo ministra, kada će doći u Valjevo i saopštiti nam da je (konačno) završena rekonstrukcija puta Valjevo-Loznica ili Valjevo-Šabac. A ministar, k’o da razgovara sa čačanskim novinarima, odgovori baš šeretski: „Pa, možda vi ne pratite dovoljno. Vi samo doćete da pitate kada će početi, a ne dođete kad se završi. Na primer, Lelić smo radili i završili...”.

Uz izvinjenje, prekidam ministra, uz opasku – ko je pitao za Lelić, pitanje je bilo konkretno... Ne da se ni ministar: „Pa, konkretno. Na primer, radili smo Divci-Mionica i to je završeno...”. Opet prekidam ministra, rečenicom – pitala sam konkretno za put Valjevo-Šabac! Ne popušta ni ministar: „Pa, slušajte, Šabac-Loznica se radi, to je počelo. Ali je u procesu privatizacije Preduzeće za puteve ,Valjevo’, koje izvodi radove. Tako da imamo problem. Preduzeće se privatizuje i nema gazdu. Sadašnji direktor je na ledu i kaže, ja sam direktor možda još neki dan. Sačekajte iduću nedelju. A, radovi su u toku...”.

Možda ja ne pratim dovoljno, stoga sledi novo pitanje za ministra Ilića – Šta je od najavljenog i obećanog do sada urađeno? Odgovara, k’o iz topa: „Evo, na primer, crkvu (u Rabrovici) završavamo za neki dan. Kuće, koje su planirane (iz obnove i izgradnje), završavamo kako koju, jer to se radi u kontinuitetu. Jedna se završava, druga počinje. Kuća, porušena (Ozinkovića), privodi se kraju, znači za 15, 20, mesec dana, daće se ključ vlasniku. Stanove smo završili, u ponedeljak (24. juna) delimo ključeve: stotinu stanova policiji, Vojsci, ministarstvima, u zgradama na ‘Vujića vencu’”. 

Lepo! Lepi stanovi, lepo useljeni, ali samo po ministru! I to njih 27, a ne stotinu! A, šta je sa Divčibarama, pitam i podsećam na njegovo obećanje – put, infrastruktura, ski centar, biser srpskog turizma… „Za Divčibare smo dali nalog, ali prvo mora da se projektuje, pripremi dokumentacija, reše imovinsko-pravni odnosi i to je u fazi pripreme. Onda idemo u izvođenje. Prema tome, nalog je dat da se radi i radi se. Znači, ne možete vi, put nije bojadžijski ćup. Znači, morate prvo da projektujete, izađu geometri, očitaju trasu, kao što je auto-put. Imovinsko pravni odnosi rešavaju se najmanje pola godine u svakoj opštini, a izvođenje traje pet godina. Prema tome, to je jedan proces koji će raditi dve, tri vlade, ali je proces u toku. Znači, vi možda ne primećujete, ali se radi!”, uzvraća ministar Ilić.