Došao da radi i unapredi

Velimir Gašić (44), novi trener košarkaša Metalca, o tome kako je došao u Valjevo, o željama i ambicijama, svojim saradnicima, dosadašnjim iskustvima u trenerskom poslu

Košarkaši Metalca pripremaju se za novu prvoligašku sezonu pod vođstvom novog trenera Velimira Gašića (44), koji je u Valjevo stigao iako o njemu, kao kaže, uz svo uvažavanje, nije ni razmišljao. Krivac je, veli, kardiohirurg dr Boško Đukanović, koji ga je telefonskim pozivom „presreo” na Beogradskom aerodoromu, a potom i ubedio da dođe u Metalac i zamolio da se uz rad sa prvom ekipom pozabavi i mlađim selekcijama kluba.

„Uvek sam voleo da radim sa mladim igračima, tako sam svojevremeno i počeo u beogradskom Partizanu. Nastojaću da u Metalcu zadržimo ono što je i do sada bilo dobro ali i da unpredimo Školu košarke, da postavimo sistem koji će u dogledno vreme davati rezultate”, kaže Gašić u razgovoru za Reviju Kolubara.

Novi trener Metalca je po mnogo čemu atipična pojava u srpskoj košarci, utisak je – pravi izdanak „stare škole”, koja priznaje rad i posvećenost poslu. Rođen je u Aleksandrovcu Župskom, ali je sa godinu dana, zbog dobrog posla koji je tada dobio njegov otac, narednih 20-tak godina proveo u Rijeci. Uz studije mašinstva na Beogradskom univerzitetu, školovao se i na DIF-u „osećajući da bi se poslom košarkaškog trenera mogao baviti”.

Vodio je nekoliko ozbiljnih ekipa, od Borca iz Banjaluke i Slobode iz Tuzle do novosadske Vojvodine. Bio je trener mlađih reprezentativnih selekcija u KSS, član stručnog štaba Partizana, kao pomoćnik Željka Obradovića, kada su crno-beli u Istanbulu svojevremeno osvojili prvu titulu klupskog prvaka Evrope, saradnik Zorana Moke Slavnića u seniorskoj reprezentaciji Srbije na Evropskom prvenstvu u Španiji.

Posebno ističe da je bilo privilegija raditi sa pokojnim prof. Aleksandrom Nikolićem, koji je tada u Partizanu bio savetnik, a Željko Obradović na početku uspešne karijere. „Profa je bio vizionar u pravom smislu te reči, bio je nekoliko godina ispred svih. Sada je gotovo smešno kada neki ljudi u košarci ‘promovišu’ nešto na šta je Aca Nikolić još tada ukazivao kao na budućnost ovog sporta”, priča Gašić.

U Metalac je došao da radi i stvara ne osvrćući se na to koliko će ostati u Valjevu, na to šta ko misli. Želi da klub i rad u njemu, ako je to moguće, a veruje da jeste, unapredi bar za stepenicu više. Naravno, voleo bi da je kostur ekipe sastavljen od igrača iz Valjeva i okoline, da se dovodi samo ono što mora, ali situacija trenutno nije takva. Otuda je minulih dana, u salama OŠ „Nada Purić” i Prve osnovne zbog rekonstrukcije Hale sportova, na selektivnim treninzima bilo dosta igrača, koji su želeli da igraju u Metalcu. „Ne možete da verujete koliko je igrača zvalo, koliko ih se interesovalo, želelo da dođe. Jer, Metalac je u ovovremenoj srpskoj košarci ozbiljna pojava, klub za poštovanje”, kaže Gašić.

Svaki od igrača koji su bili u Valjevu, objašnjava, doneo je po nekoliko video kaseta sa svojih utakmica u klubovima u kojima su do sada igrali, sa svakim je dodatno razgovarano „upoznavanja radi”, svako od njih imao je šansu da se na trenizima predstavi u najboljem svetlu. Tek iza toga počela je selekcija pojačanja, koja još nije okončana. „Kompozicija tima je delikatan posao, zalud nečija ‘genijalnost’ ukoliko on nije spreman da se podredi kolektivu, potrebama kluba. Ne može u Metalcu, pred punom Halom sportova, da igra neko ko bi mogao da obruka i klub i mene”, kategortičan je Gašić.

O imenima novajlija nerado govori, moli za sterpljenje još koji dan. Prema onome što su javljale kolege iz drugih redakcija, uz Ljubojevića, Birčevića, Trtića, Beljića, Đukanovića, Tomaševića, Perića, Vujića, tu su i povratnik Radomir Marojević, Kruščić iz OKK Beograda, Balmazović iz Mega Vizure, Savić iz Kruševca… Pominjani su i Đorđević iz Kraljeva, Vasojević iz Kragujevca, na probi je centar Dujković (1990, 206)… Utisak je da su Metalcu potrebna još dva-tri pojačanja.

Jedan od poslova, koje je takođe valjalo obaviti, bio je i izbor saradnika u stručnom štabu s obzirom na to da, kako kaže, nije trener koji saradnike vodi sa sobom. „Pobornik sam ideje da u sredini, u kojoj sam radio, posle mene ostanu ‘domaći’ treneri, što je, smatram, dobitak za klub”, reći će novi trener valjevskih košarkaša. Otuda je izbor pao na Radomira Simića Simbeta, nekadašnjeg igrača, čiji će prevashodni zadatak biti da koordinira rad mlađih selekcija i bude „kopča” sa prvom ekipom.

Gašić je želeo da mu saradnik bude i Vlada Đokić, jedan od najboljih valjevskih košarkaša i kapiten Metalca, ali se on opredelio za nastavak rada u Mašincu iz Kraljeva, koji je vodio prošle (prvoligaške) sezone. Mašinac je u međuvremenu istupio iz Košarkaške lige Srbije (KLS), mesto je ustupio Užičanima, neće igrati ni u Prvoj B ligi, novi početak gradi iz Srpske lige. „Ne znam šta je presudilo, možda su odlučile finansije, želeo sam da Đokić radi u Metalcu”, iskren je Gašić.

Uskoro bi trebalo da budu gotovi radovi u Hali sportova, da uz trenige, trenutno ih je tri dnevno, krenu i prijateljske utakmice, pa će navijači Metalca, ali i „kibiceri” raznih boja i fela, imati priliku da vide šta je Velimir Gašić do sada uradio, da naslute na šta će Metalac ličiti u novoj prvoligaškoj sezoni. Novi trener valjevskih košarkaša kaže da zna gde je došao, da mu je poznat puls malih velikih košarkaških varoši poput prestonog grada Kolubarskog okruga.