Dr Iliji Tripkoviću uručeno priznanje „Valjevac - ličnost 2004”

  U prepunoj sali „Grand hotela”, 16. januara, upriličena je svečanost na kojoj je prim. dr Iliji Tripkoviću, „Valjevcu – ličnosti 2004”, uručeno to tradicionalno priznanje IP „Kolubara”. Dr Tripkoviću je plaketu sa likom Ljubomira P. Nenadovića, rad akademskog vajara Milovana Blažića, uručio dobitnik tog priznanja za 2003. godinu, Aleksandar Mitrović, pred mnogobrojnim gostima iz Beograda, Uba, Lajkovca, Mionice i Valjeva.

Ilija Tripković i Aleksandar Mitrović

Među njima su bili i književnik Radovan Beli Marković, privrednici Miroslav Stefanović i Dragan Đurđević, predsednik Lajkovačke opštine Vladan Čolović, upravnica Matične biblioteke Zorica Milinković, doskorašnji i sadašnji direktor Valjevske gimnazije Vojislav Andrić i Radiša Kovačević, prota Stojadin Pavlović, načelnici pojedinih službi Valjevske bolnice...

Hirurg dr Ilija Tripković (1959) školovao se u rodnom gradu i Beogradu, gde je Medicinski fakultet završio 1985, specijalista je postao 1992, a zvanje primarijusa stekao je 1999. godine. Osnivač je i predsednik Fondacije za razvoj hirurgije „Dr Jovan Mijušković”, odbornik SO Valjevo u dva mandata od 2000, član je Rotari kluba Valjevo.

Moja zemlja propasti neće
Reč dr Ilije Tripkovića na uručenju plakete „Ljubomir P. Nenadović”

Večeras, dok primam nagradu, Plaketu „Ljubomir P. Nenadović”, u godini koja je 180. od dana njegovog rođenja, imam potrebu da iznesem svoja osećanja, vezana za priznanje koje sam upravo dobio.

Izuzetno sam počastvovan što sam se našao među dobitnicima ove nagrade, kao 11. njen dobitnik.
Drago mi je što je odluku o priznanju doneo žiri sastavljen od novinara, naših sugrađana, koji svakodnevno prate događanja u našem gradu, beleže ih i prenose ih nama, koji zbog svojih profesionalnih obaveza ne možemo sva zbivanja pratiti.

Drugo, ova nagrada traje već punih deset leta, sada i duže, jer je i 12. objavljena. Nagrada traje u vremenu kada sve lepe stvari tako brzo nestaju, a trajanje je još jedna vrednost, zbog koje dobitnici moraju da budu ponosni. Ja to i jesam.

Značajno mi je i to što je ovu nagradu ustanovila i o njenom opstanku se brine Revija „Kolubara”, odnosno izdavačka kuća „Kolubara”.

Kuća koja svojim aktivnostima ne dozvoljava da godine iza nas ne budu godine koje su „pojeli skakavci”, kuće koja svojim projektima, izdavačkim poduhvatima, zrači onim što nam kao narodu nedostaje. Nečim što nam neko godinama pokušava da oduzme. Nadom, verom u ljude, lepotom, optimizmom, srećom, ljubavi, jednostavno filozofijom uspeha.

Kada sam razmišljao o susretu sa vama, pisao ove reči, imao sam želju tako mnogo da kažem, ali nisam nalazio reči, dovoljno lepe, jake i jasne koje bi opisale veru, lepotu, ljubav, sreću, optimnizam, filozofiju uspeha, koje nosi ova nagrada, njeni dobitnici, Revija „Kolubara”.

I zato sam odlučio da to pokušam da Vam kažem kroz pesme. Nemojte se plašiti, nisu to moje pesme. Za vas sam izabrao tri pesme velike Desanke.

Veru u sebe, ljude oko sebe, naš Valjevski kraj, domovinu video sam u njenim rečima: „Moja zemlja propasti neće.”

U njenoj pesmi „Verujem” našao sam deo sebe. A lepotu našeg kraja opevala je u pesmi „Nebo u zavičaju” (Nigde nebo nije tako lepo kao u mom kraju.)

Optimizam, sreća, ljubav, filozofiju uspeha Desanka nam šalje pesmom „Objavite jednom na velika zvona”.

Hvala vam na poverenju, vremenu i svemu onom što ćete uraditi sami, što ćemo uraditi zajedno, da nam bude srećna Nova 2006. godina.

Čovek za primer
Reč Aleksandra Mitrovića na uručenju plakete "Ljubomir P. Nenadović"

Kada bi svako od nas uradio ono što je potrebno da potencijal i energiju koju nosimo, a koja nam je od Boga data, svakodnevno i predano unapređuje radi popravljanja i usavršavanja samog sebe i svoje okoline, mi bismo živeli zadovoljni, srećni i nasmejani u čistom, urednom i naprednom Valjevu.

Ako neko sve svoje vreme, i svoju energiju posveti uvećavanju svoga znanja, unapređenju svojih vrlina i razvijanju svojih mogućnosti radi sveopšteg dobra, ako je spreman da se neprestano i na svakom mestu bori protiv bede i siromaštva u svakom obliku, ako može miran i siguran stati i pred Bogom i pred samim sobom i reći: Što je bilo do mene - uradio sam, onda takav neko zaslužuje svako priznanje i poštovanje.

A takav je moj drug i prijatelj, gospodin Ilija Tripković.

Uvažene ličnosti
Reč Zdravka Rankovića, direktora IP „Kolubara”

Priznajem – večeras sam višestruko zadovoljan. Zadovoljan najpre time što smo opet zajedno u dovoljno toplom i uvek lepom valjevskom Grand-hotelu.

Zadovoljan što se godišnje priznanje Revije „Kolubara” Valjevac ličnost godine „primilo” (kako bi to rekla ovovremena mladež), što je ono među Valjevcima prihvaćeno kao lep način da se javna pažnja obrati na ljude, na one valjevske dame i gospodu koji takvu pozornost zavređuju svojim radom, svojom čašću, kad ustreba i hrabrošću, zaslužuju je svojim ugledom i zanimljivošću.

Doktor Ilija Tripković, kojem smo večeras predali odličje sa likom Ljube Nenadovića i fotografski umetnik Miroslav Jeremić, za koga se to odličje već priprema, ličnosti su koje u mnogo kom pogledu mogu da služe kao primer. Kao, uostalom, i svih deset njihovih prethodnika. Sve do prvoizabranog prote Vladana Kovačevića od koga smo se za svagda oprostili pre nešto više od pola godine. A koga se evo i večeras rado sećam.

Zadovoljan sam večeras i time što je Izdavačko preduzeće „Kolubara” pre nekoliko dana – 11. januara – zakoračilo u drugu deceniju svoga života a da za proteklih deset godina nije propalo. To što „Kolubara” nije propala predstavlja lep rezultat. Ponekad kažem da je to i čitav podvig.

Pred nama koji smo se okupili oko tog lepog imena Kolubara, koji istrajavamo na tim zanimljivim poslovima – ukazuje se mnoštvo novih radova, novih izazova. Na prvom mestu je leksikon „Ko je ko u Valjevskom kraju”. Uz taj leksikon ide knjiga „Mionica, od kuće do kuće”. Pa zbirka pesničkih i proznih ostvarenja Stevana Martića, prva u našoj budućoj ediciji „Valjevski gimnazijalci”. Objavićemo i knjige o ponekim selima. O Rajkoviću, Vrtiglavu, Ključu, Miličinici... Dakako, i o Sankoviću.

Nastavićemo da objavljujemo Biografski leksikon Valjevskog kraja. Izazovnom nam se sad čini i mogućnost pravljenja obimne, sadržajne i lepe knjige o Kolubari. O najznačajnijoj srpskoj reci. Može biti i to da ćemo se jednoga dana upustiti i u avanturu koja bi se zvala – Enciklopedija Valjevskog kraja.
Naporedo narastaju i naše ambicije koje se odnose na novinarstvo. Revija „Kolubara” će 1. maja napuniti 12 godina. Vreme je, možda i poslednja prilika, da sa njom, ili uz nju učinimo novi uzlet. Valjevu i Valjevcima, čitavom Valjevskom kraju potrebne su nove valjevske novine. Proleće što dolazi doneće, uveravam vas, i u tom pogledu nešto bitno novo. Uz to, privlačno i mnogima mnogo kad potrebno. Ima snaga, ljudskih i materijalnih, ima mogućnosti, ima i pameti, intelektualne, novinarske i preduzetničke koja to među nama Valjevcima može da iznese.

Veoma sam večeras zadovoljan i najnovijim izdanjem Kalendara „Kolubara”. Moj dragi kolega Zoran Joksimović i ja osećamo se ponosnim kako ta knjiga izgleda, šta sve ona donosi i koliko će, u to sam sasvim siguran, biti čitana. Ne samo sad, u ove zimske dane.

Svesni smo istovremeno da ovo može da bude još i bolje. Znamo šta može, kako i s kim može još da se poboljašava. Mi smo već sigurni i u sadržinskom pogledu kako će naredna, 17. knjiga Kalendara izgledati. Šta će ona Valjevcima i ponekome ko to nije ponuditi.

S obzirom na to da ćemo u njoj predstaviti najnovijeg počasnog nosioca zvanja Valjevac ličnost godine, fotografskog umetnika Miroslava Jeremića, i fotografija će u tom Kalendaru biti dostojnije zastupljena. Objavićemo, između ostaloga, mnogobrojne fotografije koje je snimio Kuzman Trivanović, vodeći fotograf među Valjevcima u vremenu između svetskih ratova. Stalo nam je i do toga da prirodne vrednosti i osobitosti Valjevskog kraja budu dogodine dominantnije predstavljene. Jedan od priloga posvetićemo istorijatu poštanskog saobraćaja u Valjevskom kraju. (O toj tematici gotovo da nije ni pisano.) Sve više prostora pripada temama iz privrede, bilo da je u pitanju prošlost ili sadašnjnost. (To je, razume se, dobar znak.) O privredi i privrednicima pisaćemo i u Kalendaru za 2007. godinu. Itd.