Dvadeset kandidata za gradonačelnika

Mada su lokalni izbori u Srbiji tek raspisani, predsednik republičkog parlamenta Predrag Marković je obećao da će to učiniti 1. avgusta i kao najverovatniji datum njihovog održavanja najavio 12. ili 19. septembar, pojedine političke stranke i grupe građana, što zvanično što nezvanično, nominovale su najmanje 20 kandidata za gradonačelnika Valjeva. On će se birati neposredno, po većinskom sistemu, i neće biti iz reda odbornika Skupštine opštine, a za njegovo kandidovanje potrebno je najmanje tri odsto podrške ukupnog biračkog tela (u Valjevu se ono ustalilo na nešto preko 80.000 punoletnih građana).

Uz to, dobro je što se Marković, poštujući ustavne odredbe, elementarnu logiku ali i svetska iskustva, usprotivio nakani SRS, pa i DSS, da u izbornoj godini, bezmalo i uoči samih izbora, menjaju izborna pravila. A njihova intencija je bila da se gradonačelnici (predsednici opština) ponovo biraju iz reda odbornika prethodno, i po prvi put, izabranih po proporcionalnom sistemu. Na taj način sprečen je pokušaj da prvi ljudi varoši u Srbiji postanu pojedinci koji neće oprobati sopstveni već stranački rejting ili rejting lidera stranaka kojima pripadaju (Koštunica ili Šešelj, na primer). Takođe je dobro, bez obzira na činjenicu da je to skuplja varijanta, što će se lokalni izbori u Srbiji, po svemu sudeći, održti samostalno a ne u paketu sa (vanrednim ili redovnim) parlamentarnim ili predsedničkim. Opet zbog toga da građani biraju između lokalnih imena, a ne po inerciji i stranačkom ili rejtingu pojedinih partijskih lidera bez obzira ko je u pitanju. Ipak smo mi nama samima najvažniji!

NESPORNI KANDIDATI - Svog kandidata za gradonačelnika, Valjevcima su prvi predstavili srpski radikali. SRS je još u toku kampanje za vanredne parlamentarne izbore, u decembru 2003, najavio „najboljeg” među njima, agroekonomistu Dragana Stojanovića Ćelu, koji je zaposlen kao komercijalista u Valjevskoj pivari. Doduše nezvanično, ima nagoveštaja da se Stojanović predomislio i povukao, ali ime novog kandidata nije „procurilo” u javnost osim ako „ne drži vodu” čaršijska najava navodne koalicije SRS-SPS (mi birače, vi kadrove)!

Bogoljub Arsenijević Maki i Nebojša Andrić na Gradskom trgu tokom Građanskog protesta 1996/97. godine

Na novogodišnjem prijemu u DS kao mogući kandidat za gradonačelnika promovisan je novinar Nebojša Andrić, koji je do 31. marta bio v. d. direktor trenutno ugašene Regionalne TV Valjevo (TVA), kada je podneo ostavku pošto je dan ranije „prihvatio ponudu” da bude član Izvršnog odbora stranke. Andrićevo ime je, na novinarska zapitkivanja, još dva puta na isti način ponovio onaj koji ga je i pomenuo – Milovan Marković, republički poslanik i predsednik Opštinskog odbora DS u Valjevu. Da li bi stav da konačnu reč o kandidatima ipak ima rukovodstvo stranke u Beogradu, gde je novi predsednik Srbije Boris Tadić, inače predsednik DS, na junskoj sednici Glavnog odbora posebno naglasio da ni kandidati za odbornike ne smeju imati nikakve mrlje u dosadašnjem radu, mogao da znači da će Andrićeva kandidatura biti „dodatno skenirana” ostaje da se vidi. Tek, prema nekim internim ispitivanjima javnog mnjenja na malom ali reprezentativnom uzorku, bolje od Andrića među građanima trenutno kotiraju i Milovan Marković i Slobodan Ilić. Rukovodstvo DS-a u Valjevu izgleda ne razmišlja o kandidatu poput Aleksandra Mitrovića, vlasnika „Gejta”, a ljudi bliski ovdašnjim stranačkim vrhovima tvrde da su „pojedinci umislili da mogu ono što objektivno ne mogu” i da će cena takvog pristupa ozbiljnim stvarima „biti plaćena na septembarskim izborima”.

Vojislav Andrić Mađar (karikatura: Branko Obradović)

Pokret za Valjevo Liberala Srbije (LS) najavio je da će izbor pasti između matematičara Vojislava Andrića Mađara, bivšeg saveznog ministra za sport u poslednjoj vladi SRJ i direktora Valjevske gimnazije u dva mandata, hirurga prim. dr Ilije Tripkovića, direktora Zdravstvenog centra i građevinskog inženjera Milana Čula Milutinovića, direktora JP „Kolubara-Rovni”. Najviše šansi ima Andrić, uz opasku jednog od pomenutih kandidata da se i nije „previše gurao u trku”, te da je pomenut da bi se celoj priči „valjda dalo na značaju”. Tadićeve demokrate pak, tvrde obavešteni, strepe od dr Tripkovića, a za Vojislava Andrića kažu da će „sa njim lako”. Ima i onih koji tvrde da bi dr Tripković za DS bio prihvatljiv kao zajednički kandidat, dok Vojislav Andrić tog „kredita” nema. Nije li sve ovo ipak samo nagoveštaj suštine buduće predizborne kampanje u kojoj će se po političkim protivnicima „pucati” iz svih oružja?

Svoje kandidate zvanično su promovisali su još G-17 plus, gimnazijskog profesora filozofije Miroslavu Milosavljević-Pantović i Građanski savez Srbije (GSS), koji je zasad najavio odluku „između tri svoja funkcionera”, među kojima, prtetpostavljamo, najbolje kotira bivši savezni poslanik Predrag Bleki Savić. U GSS je dodatna muka, šta i kako dalje. Ostati kao stranka na političkoj sceni Srbije ili se utopiti u DS.

MOGUĆI KANDIDATI - Kandidat Nove Srbije (NS) mogao bi biti savezni poslanik dr Jovan Tomić, hirurg u penziji, a Srpskog pokreta obnove (SPO) republički poslanik Milan Ninić, preduzetnik i predsednik Okružnog odbora „Ravna gora”, ili ekonomista Radivoje Pirgić, predsednik Opštinskog odbora. U slučaju zajedničke liste SPO-NS, što se nameće kao „pitanje časti” posle uspeha na vanrednim parlamentarnim izborima krajem decembra 2003, čini se najviše šansi ima dr Tomić ukoliko uopšte prihvati da se kandiduje.

Dr Jovan Tomić

U Demokratskoj stranci Srbije (DSS) kao mogući kandidati za gradonačelnika pominju se, po jednom izvoru, republički poslanik Milica Vojić-Marković, aktuelna potpredsednica SO Valjevo, po obrazovanju školski pedagog, i geometar Zoran Matić, direktor Opštinskog katastra i potpredsednik Opštinskog odbora. Kao iznenađenje, prema našem drugom izvoru, mogao bi se pojaviti kardiolog dr Milan Nikolić Ćami, odnedavno predsednik Opštinskog odbora DSS, kome se čak daju najveće šanse da se uključi u trku za drugi izborni krug. I dr Nikolić se navodno nećka, neće ga biti lako nagovoriti, ali bi njegovu kampanju bilo najlakše napraviti (pod uslovom da to u valjevskom DSS ima ko da učini): mlad je, iz čestite kuće, odličan lekar, kratko eksponiran u politici bez prilike da se na tom planu ozbiljnije ugruva. Uz to, utisak je, politiku ne doživljava kao priliku za ličnu korist, poput Marković-Vojić ili Matića, već je zarobljenik ideja Vojislava Koštunice, koji opet pad svog ličnog, samim tim i stranačkog, rejtinga po pobičaju doživljava potpuno autistično držeći se izgleda one narodne: „Voda donela, voda odnela”.

Predrag Spasojević

Socijalisti su pred novim unutarstranačkim izazovom – hoće li konačno dozvoliti da se kandiduje neko novo ime ili će „provereni kadrovi” opet stvar odvesti u pogibelj. U SPS navodno razmišljaju između bivših republičkih poslanika, prim. dr Miroslava Srećkovića, ortopeda, i ekonomiste Ljubomira Mucića, koji je već bivao dugogodišnji funkcioner, te privrednika „opšte prakse” Selimira Manojlovića, elektroinženjera, pa će ideja mladog predsednika Opštinskog odbora Đorđa Milićevića o „listi sa potpuno novim imenima” izgleda morati da popričeka. Među narodnim socijalistima Bana Ivkovića (SNS) najbolje kotira „prvi među jednakima”, dokotor matematike Mihailo Jokić, predsednik Opštinskog odbora u Valjevu i ministar za prosvetu u prelaznoj vladi Srbije 2000/2001. godine.

HOBISTI I LOBISTI - Kao kandidati za valjevskog gradonačelnika pominju se i mašinski inženjer Dragoljub Krstić, nekada predsednik Okružnog odbora SPO u vreme žestokih sukoba u ovoj stranci pred izbore 2000, sada potpredsednik Socijaldemokratije (SD) Vuka Obradovića, prvi „zvanično registrovani” valjevski opozicionar Predrag Vuletić, predsednik Liberalno-demokratske stranke i trostruki učesnik predsedničkih izbora u Srbiji, te ekonomista Divna Novaković, poverenik Karićevog pokreta „Snaga Srbije”, mada Bogče izgleda finansira „potpuno otvorene” ankete o tome koga bi građani najradije videli na mestu gradonačelnika. Takvoga zove pod svoju zastavu i nudi „triput mnogo dobru platu”, stan, luksuzan automobil... U Valjevu je, navodno, izbor pao na dr Nikolu Simića, ginekologa, koji za sada odoleva ponudi moćnih Karića.

Od nestranačkih kandidata, svoju nakanu da bude prvi čovek Valjeva odavno je istakao preduzetnik Predrag Spasojević – Peđa Mazgić, a poslednjih dana pominje se i vlasnik privatne građevinske firme „Moj stan”, Crnotravac Rade Krstić, jedan od upropastitelja a sada i navodnih spasitelja valjevskog fudbala.

Moguće koalicije za sada niko ne pominje ponajpre zbog toga što su se glavni odbori gotovo svih stranaka odlučili za samostalan nastup na lokalnim izborima. Ima i onih u Valjevu, bliskih ovoj ili onoj političkoj opciji, ali se do njihove reči očito ne drži ili su uticajniji nerealno ambiciozni i hobisti.

DRUGI KRUG - Bez želje da bilo kome vučemo stranu, čini se da ipak najviše šansi za ulazak u drugi krug imaju Vojislav Andrić (LS), dr Jovan Tomić (NS) i Mihailo Jokić (SNS), a potom i Nebojša Andrić (DS) i dr Milan Nikolić (DSS). Zbog čega govorimo o drugom izbornom krugu? Zbog toga što je matematički neizvodljivo da se do gradonačelnika dođe posle prvog kruga sa ovoliko kandidata! Uz to, velika je nepoznanica i to kako će funkcionisati gradonačelnik iz jedne, a skupštinska većina iz druge političke opcije sastavljene, moguće je čak i iz koalicije programski posve raznorodnih stranaka. Da li ćemo biti svedoci „pat pozicije” ili će Valjevo imati snage za demokratski iskorak, gde bi dve opcije na vlasti bile garant kvaliteta ponuđenih odluka za budućnost grada i njegovih građana?

Na kraju, valja podsetiti da je Valjevo svog gradonačelnika na neposrednim izborima već biralo krajem 1989. godine iako to propisi nisu predviđali. Tada je šumarski inženjer Slobodan Đukić (buduća ND), ubedljivom pobedom nad elektroinženjerom Aleksom Jokićem (budući SPS), nasledio pravnika Dušana Mihajlovića (predsednika buduće Nove demokratije, sada Liberala Srbije), dok je predsednik Izvršnog saveta među devet kandidata postao profesor fizičke kulture i direktor Valjevske gimnazije Milan Janković (takođe buduća ND). Svi oni su (Mihajlović, Jokić, Đukić, Janković) ostvarili potom zavidne političke i radne karijere, pa i, verovatno podrazumevajući, lični imetak. Za potpredsednika SO Valjevo, međutim, delegati Društveno-političkog veća, Veća mesnih zajednica i Veća udruženog rada nisu izabrali Slobodana Aćimovića sa liste Slobodana Đukića i Dušana Mihajlovića, koji je pobedio na neposrednim izborima, već sada pokojnog Slobodana Cola Prodanovića, koji je uspeo da izlobira delegate i ubedi ih ne samo da je bolje rešenje od Aćimovića već i da sa tadašnjom kontrolom izbora „nije baš sve bilo u najboljem redu”.

Ova postava vodila je Valjevo do maja 1992. godine i prvih višestranačkih izbora u Srbiji na počecima krvavog raspada nekadašnje SFRJ, a onda su lokalnu vlast, sve do 24. septembra 2000, imali socijalisti. Predsednik je u dva mandata bio pravnik Milorad Ilić – Mića „Kaplar”, a Prodanović više nije bio potpredsednik Skupštine opštine već je to mesto pripalo gimnazijskom profesoru fizike Veroljubu Lazareviću, posle četiri godine i agronomu Živomiru Panteliću (njih dvojica su i danas odbornici, ali bledi opozicioni, SO Valjevo - Lazarević iz SPS, a Pantelić iz otcepljene SNS), dok je predsednik „opštinske vlade” bio Ljubomir Mucić (kratko pre njega, do načelnikovanja u Kolubarskom okrugu, matematičar Stanko Terzić), a nekoliko meseci pre izbornog fijaska 2000. i Borisav Radojičić pošto je Mucić postao direktor Direkcije za obnovu Kolubarskog okruga stradalog u zemljotresu 1998. godine.