Džaba, da skuplje ne može biti

Uspravi se, konačno, prvi stub naše ekonomske politike.

Podela besplatnih akcija samo što nije počela.

Udomismo NIS takoreći besplatno, pa je red da naši ljudi odmah vide neku vajdu od te velike trgovine.

Parola da i obični ljudi moraju imati neke koristi od velikih poslovnih poteza ekonomskog establišmenta
samo je početak ostvarenja velikog sna Velikog ministra.

Suma jeste mala, 2.500 dinara, ali kad je besplatno – nije malo.

Ima nas koji se pitamo – šta bi sa obećanim ostatkom od 975 evra?

Nemajući dara za transakcije na finasijskim tržištima, počinju da se postavljaju glupa pitanja – koliko je para potrošeno na prikupljanje prijava za podelu besplatnih akcija?

Koliko je koštala obrada tih podataka za više od pet miliona građana?

Kolika je poštarina plaćena za dostavu rešenja onima koji su stekli pavo na akcije?

Koliko su koštali dodaci u novinama sa spiskovima onih koji nemaju pravo na akcije?

Koliko je radanih sati potrošeno na ceo taj, ispostavlja se zaludan, posao?

Iz koje je kase sve to plaćeno?

Odokativno, suma potrošena za te poslove višestruko nadmašuje obećanih 1000 evra po čoveku.

Hteli ste kapitalizam, a u kapitalizmu nema ništa džabe, prete nam neki.

Problem je što ovo nije kapitalizam, nego obična prevara, da ne kažem lopovluk.