Eu? – auuu! – ua!

Moja nagluva baba imala je običaj da uhvati kopču s razgovorom koji nije dobro čula već čuvenom rečenicom – Kad je već reč o crncima, šta bi sa onom kafom!

Da parafraziram - kad je već reč o EU, šta se njih tiče što mi ne peremo noge. Kome je danas do nogu, kad Makedonci hoće svoju pravoslavnu crkvu, Crnogorci takođe, pa još ovi potonji brane da se limene crkve poput kioska postavljaju gde im nije mesto.

Šta će nam javni servis, kad već imamo RTS, a on nema para pa uslovljava pretplatom da to postane?

Koga se tiče što mi socijalni program trošimo na penzionere a ne na tehnološki višak? Mi tehnološkog viška i nemamo jer je naša tehnologija tako daleko otišla da nam je svaki čovek na svom mestu, a poneki i na više mesta u isto vreme.

Šta ima oni da nas uče gde se i kako odlaže đubre, treba li na vreme da plaćamo porez, teraju nas da akontaciju primamo unapred a ne unazad kako smo već navikli, da li treba prati i čistiti autobuse samo spolja ili i spolja i iznutra. Neće oni nas učiti šta je zločin a šta ne, pa to bar znamo ako išta dobro znamo.

Možete misliti, traže od nas da živimo i ponašamo se kao normalan svet. Mi se ponašamo najnormalnije, za naše uslove, a oni nikad nisu zadovoljni. Nama i nije cilj da oni budu zadovoljni. Mi smo zadovoljni i tačka.

Uostalom, postali smo svetski prvaci u vaterpolu. Ajde da vidimo hoće li i to da nam osporavaju?