Gde ste, kad u Valjevu niste?

Pitanje iz ovog naslova mi se nameće kad me je gavni urednik pozvao da u ovoj, ja sam razumeo - anketi, učestvujem. Ostajem u ubeđenju da je Valjevaca više izvan Valjeva, nego u samom Valjevu.

Gde su, šta rade, koliko su uspešni, a da to najčešće nije javni posao?

Siguran sam da ih uspešnih ima među mladima. Njihovi su uspesi najveći, ali je teško bilo gde o tome saznati nešto više. Ja im ovoga puta svima zajedno čestitam, mada nikoga neću pomenuti, ali neka budu sigurni da nikoga nisam zaboravio.

Nenad Jezdić, glumac, sin mog školskog druga Belog, svakako je na vrhu liste onih koje ovoga puta izdvajam. Ne zato što je preko zvanično najbolje domaće reklame stigao u svaki dom u Srbiji, a i šire, već pre svega zato što se utemeljio kao jedan od najboljih glumaca svoje i nekoliko okolnih generacija. Ko ga makar jednom nije gledao u pozorištu, ne zna o čemu pričam. Idite u pozorište i divite se Nenadu Jezdiću!

Drugi koga želim da pomenem, opet je glumac - Nikola Vujović. Meni do filma „Kad porastem biću kengur”, sasvim nepoznat, tek kasnije sam saznao da je osim što je briljantan glumac, još i Valjevac. To možda nije, osim u ovoj priči, posebno važno, ali ide u prilog ideji da bi Valjevo trebalo da ima teatar, nešto poput Zvezdara teatra. Dakle, još jedan kandidat za najmlađeg prvaka najmlađeg srpskog pozorišta - Nikola Vujović. (Kad je već reč o Valjevcima, reditelj Kengura je Raša Andrić, sin glasovitog TV stvaraoca, reditelja i pisca Vladimira Lala Andrića, naravno Valjevca.)

I treća osoba koju pominjem je iz sveta pozorišta, Jasmina Ranković-Avramović, svakako najbolja valjevska glumica. Na neki način vratila se kao glavni akter neobičnog projekta „Antonije i Kleopatra”. O njoj su veći i kompetentniji od mene sve rekli.

Na neki način svoje stvaralaštvo u prošloj godini zaokružio je i frontmen grupe „Neverne bebe” - sjajni muzičar Milan Đurđević.

Što se mene tiče, to bi bilo sve.