Georgina se najzad porodila

Vlada Srbije konačno je, 14. decembra 2006, popazila i Valjevo! A gde bi do u Čačku (joj simbolike!), gde je na „ratnoj lokaciji” donela „istorijsku odluku”! Georgina se, najzad, porodila, popustio je i Radovan (Treći), zvao se on Zoran Lončar ili Veljo Ilić, svejedno. Odahnuli su i majka joj Rumenka (Dobri Doktor, Gradonačelnik valjevski dr Jovan S. Tomić), ali i sestra Katica (spiker lokalnog parlamenta Miroslav Vuković), koji su Radovanu zamolnice za tu stvar (prinudnu upravu) pisali. Laknulo je i (neobaveštenom) Radovanom tastu Stanislavu (premijeru Koštunici Voji, „najvećem bludniku grada Čikaga”), kojem su takođe depeše slane, te bratu mu Vasiliju (ministru Milanu Parivodiću). Potera se, doduše, nastavlja za Vilotićima – Jelenčetom (odmetnutim odbornicima naguske sklepane vladajuće koalicije) i njegovom bratu Marku (dr Bobi, ginekologu lake ruke), koji je Georgini (Valjevskoj opštinskoj vlasti), ali i Rumenki, posle kratkotrajne lude ljubavi „dete opravio”!

Većina pobrojanih dodatno se zamučila sa babinjarom jer se Privremeno veće nikako nije moglo sastaviti! Sva je prilika da će u njemu u biti Miroslav Vuković i Slobodan Vasiljević (Nova Srbija), Željko Gavrić i Miodrag Ćosić (DSS). Kandidati za petog člana, tvrde izvori Revije „Kolubara”, bili su Branislav Jevtić (SDPO), Đorđe Pavlović (SPO) i Nebojša Bojanić (DSS). Vlada Srbije se, na sednici u Vršcu, 28. decembra 2006, opredelila za Pavlovića, a predsednik je Željko Gavrić!

KONZILIJUM – Pitanje je sad da li će namučena Georgina (Privremeno veće) u zakonskom roku (31. decembar 2006) moći da, posle revizije materice, obavljene bez anestezije, usvoji rebalans budžeta za 2006, koji je predložio konzilijum akušera (Opštinsko veće), ili će dodatnih 160 miliona dinara narodnih para i „transfernih sredstava” biti „uštrojeno” za 30-tak miliona poreza, koji se na taj iznos, zbog prenete trudnoće (probijanja zakonskih rokova), državi moraju platiti (k’o bolnički troškovi)!

U finišu ove valjevske priče škripalo je, a gde bi do u DSS-u. Čelnici stranke Koštunice Voje nikako nisu mogli da se posole o tome ko su im kandidati za Privremeno veće. Vele obavešteni, čitavu stvar kočio je Slavoljub Perišić, predsednik Okružnog odbora DSS-a za Kolubarski okrug. Čovek sa 120 miliona dinara, bez prethodnog tendera za izvođača radova, isfinansirao obnovu školske zgrade u Pamukovici, kod Uba, a od ministra (za prosvetu i sport) Vukse (Slobodana Vuksanovića) ni dinara nije dobio iako je 20 odsto tih para bilo namenjeno kampanji DSS-a.

Slavče se onda „zamuči” sa instalisanjem kotla za grejanje škole, pa su se đaci i nastavnici u hladnim decembarskim danima smrzavali gledajući u kvarcne peći! Sve u svemu, u DSS-u poodavno već tinja sukob (bar) dve struje (osnivači i dođoši posle 2000), od baze do vrha stranke, a kolateralna šteta takve „državotvorne politike bilo je i Valjevo”.

KARAVANI – Predizborna ćeranija za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, raspisane za 21. januar, uveliko traje iako su Kolubarski okrug, tokom decembra, uglavnom zaobilazili „oni najvažniji”. SPS, doduše, sa zakupljenih stranica u „Napredu”, svoje simpatizere poziva na „Jovanjdanske izbore”. Sveti Jovan je, još uvek, 20. decembra, a socijalisti, vredni kao i obično, sve bi, izgleda, da po Mrkonjićevom receptu, pos’o svrše pre roka!

Uzgred, Miloševićev naslednik na čelu SPS-a je Ivica Dačić, koji je, u drugom izbornom krugu Sedmog kongresa te stranke, pobedio Milorada Vučelića. Zoran Baki Anđelković i Pera Škundrić, ispostavilo se, bili su autsajderi, dok su Žarko Obradović i Milomir Minić svoje kandidature lukavo povukli pre kongresa. A kad su valjevski socijalisti, najprvi u Srbiji, na svojoj sesiji sočili Minića, mlađanoga Dačića nagrdili su na pasje obojke. Utrkivali su se u komplimentiranju, a prednjačili su Stanko Terzić i pekar Mihailo Todorović.

Sutučenje je išlo dotle da je „sirotinjska majka pekarska”, u zgodnom momentu, Dačiću rekla: „Da vrediš, veći bi porastao!” Patak Dača je sportski podneo drugarsku kritiku, revanš se tek očekuje, a prave „ostavinske rasparave” u Slobinoj partiji biće, kako i dolikuje, tek po obznanjivanju izbornih rezultata.

ZAPRŠKA – Valjevo su, dakle, čerez izbora, pohodili Mlađan Dinkić i Čeda Jovanović. Mlađa je izabrao svečanu salu Valjevske banke, što ju je svojevremeno upokojio (joj cinizma!), kako bi TV slika pokazala „prepun ambijent” na konvenciji G-17 plus. Glavni sum u „lepi Mića (Albijanić)” sa Divčibara i Verica Kalanović iz Trstenika.

Čeda (LDP) se u Domu kulture, uz pristojnu posetu i pomoć Nataše Mićić (GSS), ali bez Vesne Pešić (GSS), Nenada Čanka (LSV) i Žarka Koraća (SDU), ipak, „vrteo u krug” više od sat i po vremena!

Demokrate i „narodnjački blok (DSS-NS)” tutnjali su sa „drugom postavom”, bez Tadića i Koštunice.
Veljo je šoderisao, Belka sugerisao, Tasa folirao, Milica blefirala… Savetnik prof. Vladeta se zaklinjao, Aligrudić „krov na kuću stavljao” i još jedan mandat tražio, ministar Bubalo besplatne akcije obećavao… Vazda pravdoljubivi Stojković, k’o stari komunista, kod vladike Milutina, parohiju i eparhiju pobrkao, Milan Radulović siromašnim popama pomoć za socijalno i penziono obećao…

U primajućim odajama Eparhije valjevske, ministri uz čašicu „domaće” divane sa g. Milutinom, otac Petar postrojava novinare, a otac Pavle, na maloj plinskoj ringli kombinovanog šporeta, presečenu glavicu crnog luka za zapršku poistija prepiče…

Hiber edukovao sudije i advokate, Gašo dolazio da čuje glas prosvetara, Đilas u Babinoj Luci naočitu učiteljicu i njene đačiće po’odio, Boža Đelić na tribinu nije došao…

RADIJACIJA – U decembru, Valjevo je ustalasala vest da je četvoro radnika Namenske proizvodnje „Krušika” najverovatnije bilo ozračeno! Čitava stvar, kako to obično biva, otkrivena je prilikom uobičajene posete stručnjaka beogradskog VTI-a. Ispostavilo se da su stare sovjetske rakete „vazduh-vazduh”, koje su nekada nosili „migovi” JNA i VJ, sa bojevim glavama oplemenjenim osiromašenim uranijumom, u betonskom bunkeru bile neadekvatno upakovane u sanducima koji nisu propisno obeleženi. Njih je uočio inženjer VTI-a, a onda svoju koleginicu, inače u podmakloj trudnoći, gotovo upozorio uzvikom „radioaktivnost” (!), posle čega se nedužna dama dala u beg šumama i livadama „Krušikovog” vojnog dela!

Od 30-tak radnika, koji su pregledani u fabričkom Zavodu za zdravstvenu zaštitu „Dr Relja Kalember”, tri radnice i radnik imali su povećan broj limfocita u krvi. Moguće je da je u pitanju viremija, ali su oni, za svaki slučaj, 25. decembra bili i na dodatnim pregledima u beogradskom Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović”. Rezultatai će biti poznati za 21 dan, a lekari tvrde da „nema mesta panici”.

Radnici, koji su na sanducima sa spornim raketama, ili sedeli ili ih koristili kao pisaće stolove prilikom evidencije broja uništenih domaćih raketa „strela 2”, međutim, kažu da je „nezivesnost najteža”, te da će „tužiti odgovorne” ukoliko se ispostavi da su ozračeni. Ovo tim pre što se simptomi radijacione bolesti, kako kažu lekari, mogu „javiti i posle tri godine”!

Poznavaoci prilika u „Krušiku” tvrde da je „toga uvek bilo”, a ima i onih sklonh tvrdnji da se „istina nikada neće saznati” jer su u pitanju „viši državni interesi”. Ostaje da verujemo na reč ministru vojnom, patologu dr Zoranu Stankoviću, kao i Jovanu Davidoviću, generalnom direktoru „Krušika”, koji su javnosti obećali „punu istinu o svemu kada rezultati budu konačni”.