Dejan Bogojević je za pesmu „Na mostu krhko i bez glasa” dobio prvu nagradu festivala mladih pesnika „Srpsko pero 2003” u Jagodini. Žiri je ocenio da se Bogojević u veoma jakoj konkurenciji izdvojio „koherentnošću svoje poezije”.
Dejan Bogojević
NA MOSTU KRHKO I BEZ GLASA
Dolazim i prosto dižem ruke
Sakupljaju se grlice i
Ništa se ne dešava sa duhom i telom
Krhka kovačnica drumom
Noć je počela da umire
Pomešana sa ljudskim glasom
I mračno je
Pored mene polaze izdužene bezglave senke
Na mostu između metala i kamena
Na mostu gde mistično postaje stvarno
Uhvatiti smeh onih ispod mosta
Bilo bi kao u gradić smestiti zvezde
Da nestane svetla
Da nikoga u zagrljaju ne ljubim
Natrulim telom
Mlakim raspolućen
Poput plivača čudne bistrine
U tišini utopljen zvuk vode
Ispod mene zasijaju bujice
Stojim na mostu
Krhko
I bez glasa
MUŠKOST
Niz odraz
U jezero
Naslednost ljubavi
Kao duga
Kao tuđ dah koji moramo ogoleti
Poput jabukovog cveta u proleće
Zaboravljaš priču
Iskre kopita u prašini
Na kapcima
Strah dok crtamo plamen
Nagim
Telima
Vešto prenosiš
Suludom brzinom
Plamen na muškost
ŽIVI FOSIL
Napisao sam da je
Golub u oluku
Živi fosil
Jednog još ranijeg života
(Na udvojenim papirima
pre uznemirenih
dvoličnih radosti)
Bačen kamen
Nedostaje pod rukom
Kao reč kojom hoću
Da razmrsim
Dolazak
Samoće
TUMAČI NEVREMENA
Jutro
Kao dokaz netaknute puti
Dok smeh znamenitog gori
Pozvani tumač nevremena
Nad pustim šumama
U dugom hodu
Uznemirene duge strofe
Uznemirena mržnja muškarca
I ophođenje sa papratima
Kao spremnim oružjem Kao plenom
Unakažene noći umivaju se kišama
Zaklanjajući ludila i preživele
Čelična građevina
Prozračna
Nije moj hram
DEJAN BOGOJEVIĆ je rođen u Valjevu 4. jula 1971. godine. Nastavnik je i direktor Osnovne škole „Vojvoda Mišić” u Rajkoviću. Za pesmu „Na mostu krhko i bez glasa” dobio je prvu nagradu festivala mladih pesnika „Srpsko pero 2003” u Jagodini. Žiri je ocenio da se Bogojević u veoma jakoj konkurenciji izdvojio „koherentnošću svoje poezije”.
