Gradilište

Onaj Palma bar deli junice, šalje potencijalne mladence na besplatno letovanje, ovi u Valjevu, što se Upisali u te partije, k'o kolonizatori, Sve za Sebe i Familiju.

I poslednji haški optuženik Goran Hadžić je uhapšen. Ko se seća, bio komandant, predsednik, ratnih godina, Istočne Slavonije, Baranje, Zapadnog Srema. Dugačka titula. Što kažu, u’vatilo ga na Fruškoj gori, blizu manastira, daleko od manastira, na putu za šumu, iz šume... vele da im’o i ženu plus, dete plus. Kako bilo, Hadžić je u Hagu, tamo gde je i đeneral Ratko, javnost se nije nešto zabrinula, kanda je svima pun kofer Haga i ostale velike politike. Svi rekli da sa Hadžićem otklonjena Poslednja prepreka pridruživanja Evropi, samo se čeka taj Pečat, početak pregovora. 

Kad ono međutim, „aktiviralo” se Kosovo. Jopet kriza. Ko ne zna, ko zna, radi se o tome da je Kosovo, taj Tači, uvelo embargo na uvoz robe iz Srbije, te da ‘oće kontrolu, čitaj carinu, graničnih prelaza sa Srbijom. To praktično znači odsecanje Severnog Kosova, Mitrovice, od Srbije, te punu kontrolu Kosova od strane administracije iz Prištine. Ko ne zna, ko zna, mada je tu teško nešto pouzdano i sa sigurnošću znati, Priština krenula zauzme granične prelaze, Huligani, za koje se ispostavili da su Srbi, zapalili Granični prelaz, KFOR, čitaj Amerikanci, izaš‘o na Granicu, ‘oće puca, nema prolaza. Narod dole, na Severnom Kosovu, blokir’o puteve, sa sve popovi samoorganizovano leg’o po džadi. Šta će od svega ispadne, ne zna se. Jedino se zna da od nas ništa ne zavisi, i da nije dobro. I Skupština Srbije, sa svi ministri, uzela vanredno zaseda, koje donese Deklaraciju, što znači da ni Država ne zna šta da radi, te da se samo, što nam je izgleda jedina principijelna politika, odugovlači. Važno je da sve bude po Skupštinskom poslovniku. Bude da će nam opet Svet biti kriv za sve što nam se događa. Dakle, ostaje nam proveren recept,  Mi To Nikad Nećemo Priznati dok nas ne nateraju da priznamo.

Ma kako ovo bila vruća tema, od prvog nacionalnog i državnog reda, informacije preko medija su dozirane, kao da se sve to maltene događa u Drugoj državi, što je, jelte, vrlo zanimljivo. Dok se Dole dešava što se dešava, Srbija živo normalnim i letnjim životom, Žikina šarenica cepa, na sve strane sabori, vašari, i ostale jašta nego privredno–turističke i kulturne manifestacije. I jošte, gradonačelnik Jagodine Palma, predsednik Svoje partije, poslanik iste u Skupštini Srbije, Ponos i Dika Koalicije na vlasti, poklanja junice, šalje sve svoje i besplatno na more.

Pisac ovog teksta, prirodom i zadatkom posla, bio na neke od ti’ privredno–turističkih i kulturnih događanja. Sve to bolan isto, i nije isto, opština, republika, daju pare, i onda se vašarski promovišu te tradicionalne vrednosti. Na vodi i na suvom. Čobanski dani održani na brdu Grad, iznad Kosjerića. Tri dana tu bilo svega, bile te čobanske discipline, bile šatre, bio program. Najvažnije da sve to opštinu, ali ni Republiku, nije koštalo ništa, ni dinar. I još važnije da u taj Kosjerić, gde predsednik opštine Dragan Vujadinović, koji se vodi kao demokrata, dve trećine opštinskog budžeta ide na infrastrukturu, vodovod, kanalizaciju, puteve, ostalo što život čini boljim i udobnijim.

Za Kosidbu na Rajcu zadužen Ljig. Tamo predsednik Lik koji je promenio nekoliko partija u nekoliko mandata. I na Rajcu bio vašar, bile te ojha discipline, bile šatre, bila ona Vendi (i fotografija uz tekst je sa Rajca), bilo bre Svega Toga. Ali ni to Košenje nije opštinu Ljig koštalo ništa, ni taj dinar, jer taj tamo Predsednik, takav kakav je, zna da od Države uzme pare.

Preko te pare, Kosjerić, Rajac, dođe se do teme Valjeva. U Valjevu, ko što se zna, ima mnogo mlogo te kulture i ostalog turističkog tabananja. Samo što ovde sve košta, kao i drugde, ali ovde Sve košta grad. I kad Vidosav Stevanović, koji veli da je mnogo mlogo progonjen, porodično, pred svi Ubi bože pacijenti kulture, gostuje u Biblioteci, i kad u Brankovini pred tri gajbe maline peva Lepa Lukić.

Sad će da košta, vele pet-šest hiljada evra, Kupina na Stavama. Zašto će ta Kupina na tim Stavama, da košta, koštala, pet-šest ti hiljada evra, zato što su Valjevske demokrate uzele to da brendiraju kao Promociju čitavog kraja. Manifestaciju otvara lično Gradonačelnik, i, mada se tekst piše pre Kupine, može se odma’ napiše da to bilo najuspešnije. Tu će, pred tri gajbe kupine, budu svi oni što su se Upisali u demokrate, i sad iz toga baštine položaje i privilegije: od opštinskog šofera, radnika u parking servisu, do raznije direktora, sve do samog i Prvog Miće, i same i Prve ili kako se već zove Mice. Onaj Palma bar besplatno deli junice i besplatna letovanja za neudate i neoženjene, ovi u Valjevu što su se Upisali u demokrate i Ostale partije se ponašaju kao kolonizatori, sve Sebi i Familiji.

Pravo iz kupina kultura će upadne u Tešnjarske večeri, taj vrh vrhova kulturnih dešavanja. Godinama se, na žalost, tabana i ponavlja ta pučka svečanost, koje su puna usta svim poslenicima kulture, od onih u Kulturnom centru, do onih u Muzeju, završno sa tzv kapom koja je u Gradskoj upravi. Nema čega tu nema gospodo i drugovi, samo što još nisu nastupili Jarcan i družina. A kako ide i Jarcan će nastupi, ili jopet onaj Kiki Lesendrić, neki drugi estradni favorit stranaka na vlasti. Za pare jakako. Dakle, svega će tu biti, samo Nas neće biti, neće biti vizije, ambicije, i pravih vrednosti, svega onoga od čega su operisani oni koji su plaćeni da o tome brinu.

No, ništa ne menja na stvari, javljaju da su Ovi na vlasti zadovoljni urađenim. Gradonačelnik Valjeva demokratski veli da uglavnom zadovoljan, a Onaj socijalista što mu Zamenik kaže da Valjevo Veliko gradilište. Ili će biti obrnuto, da Drugi uglavnom zadovoljan, a da Prvi rek’o da Valjevo veliko gradilište, ne menja na stvari, isti je to andrak.