Loading article...
Kad je pre četiri godine već bilo sasvim izvesno da se u Valjevu uspostavlja nova opštinska vlast, pobrojali smo onda neke od poslova koje bi ona, prema našem osećanju, trebalo da uradi tokom svoga mandata. Ponešto od onoga što nam se činilo važnim u međuvremenu je i učinjeno. Opozvana je, na primer, već na samom početku opštinska odluka iz 1989. o proglašenju Slobodana Miloševića za počasnog građanina Valjeva, no to je bilo najlakše i uraditi.
Mnogo je, međutim, više neurađenih poslova koji su ostavljeni u nasleđe budućim valjevskim opštinskim upravama. O onome što smo onda imali u vidu i o ponekim važnim poslovima koji su se u međuvremenu nametnuli pišemo u ovom broju Revije „Kolubara”.
Iznoseći sopstvena gledišta imamo u vidu to da je Valjevo u mnogo kom pogledu jedan od najznačajnijih i najzanimljivijih gradova u Srbiji. I da bi u budućim razdobljima moglo (moralo) da za sebe izbori još dostojnije mesto.
Mislimo da bi što pre, još ove jeseni, trebalo najpre preduzeti temeljno čišćenje grada i njegove okoline. U tome je, doduše, vidljivog napretka bilo i u proteklom četvorogodišnjem razdoblju ali smo još uvek daleko od željenog stanja. Uz čišćenje i uređenje gradskih ulica, parkova i drugih prostora trebalo bi redovno uklanjati i mnogobrojne deponije đubreta kojih ima kraj svih puteva. Bar jednom godišnje preduzimati takve akcije. Ko nije u stanju da se izbori za čist grad ne zaslužuje ni da njim upravlja.
Ubrzati rad čiji je cilj skora toplifikacija Valjeva.
Ubrzati i izgradnju nove crkve u Valjevu.
Doneti odluku o gradnji nove Valjevske biblioteke i otpočeti oživotvorenje te odluke. Od kako je pre četiri i po decenije napravljen Dom kulture, ovde u kulturi nije bivalo drugih kapitalnih investicija. Sve se svodilo na prilagođavanje postojećeg, na prepravke i krpljenja. Valjevo i Valjevci su upravo u kulturi i umetnosti postizali najviše domete.
Pisali smo pre četiri godine pa se i sada svesrdno zalažemo za podršku svim raspoloživim mogućnostima najdarovitijim mladim stvaraocima u umetnosti, nauci i drugim oblastima. Prepoznavati buduće Ljube Popoviće, Matije Bećkoviće i Voje Brajoviće još dok su u školskim klupama i što ranije stati na njihovu stranu. Sad je veoma lako biti uz Ljubu Popovića, dragocenije je proniknuti mnogo ranije ko bi među mladim Valjevcima mogao da dosegne te visine.
Obnavljati nekadašnja prijateljstva sa Nikšićem, Prilepom, Jesenicama, Koprom, Zadrom, Jajcem, sa Sitardom u Holandiji i Rehovotom u Izraelu.
Obnoviti konak kneza Jovice Milutinovića u Tešnjaru, reprezentativnu građevinu iz prve polovine 19. veka koja samo što se nije srušila. Obnoviti i Dom JNA.
Otvoriti bioskop, sa malo sedišta, ali udoban i uljudan.
Osnovati profesionalno pozorište.
Preurediti Pećinu, osvetliti je, uz njene staze postaviti stotinu klupa i bar stotinu korpi za otpatke.
Nastojati da Tešnjarske večeri budu pretvorene u letnju seriju priredbi o kojima će se na raznim stranama pisati i govoriti, radi kojih će mnogi u te dane dolaziti među Valjevce.
U privredi imati za jedan od ciljeva ubrzano stvaranje uslova za osnivanje 1.000 novih privrednih firmi sa po desetak zaposlenih.
Proceniti nije li preglomazan sadašnji opštinski atar i ukoliko se pokaže da jeste nastojati da se ozakoni podesnije, perspektivnije i plodonosnije stanje.
Bar jednom u tri meseca držati konferencije za štampu i na taj način pred najširom valjevskom javnošću redovno polagati račune o sopstvenom radu.
Preporučujemo, uz to, novom gradonačelniku Valjeva, ma ko to bio, da obrazuje sopstveni savet. I da u njega, na primer, izabere glumicu Jasminu Avramović, pravnika Marka Đurđevića, arhitektu Mileniju Marušić, dizajnera Dušana Arsenića, privrednike Aleksandra Mitrovića i Živorada Cvetkovića...
Očekujemo da će sledeći predsednik Valjevske opštine tako raditi i toliko uraditi da ga Valjevci i nakon predstojećeg mandata ponovo izaberu na tu dužnost.
