Hvala za Smiljaniće

Puno pozdrava redakciji „Kolubare”.

Ne baš redovno otvaram ovaj sajt i pročitam po neku novost iz rodnog grada, koji sam, uzgred budi rečeno, dva puta napuštao. Pročitam poneki tekst i to ugasi moju nostalgiju, ako se to kod mene tako zove.

Ovaj esej o porodici Smiljanić me je posebno obradovao. Ja lično samo znam za neke Smiljaniće, nikakvi bliži ili čak dalji kontakti sa navedenim ljudima ne postoje. Ali Džane me je naveo da pomalo razmišljam o nekim ljudima koje sam potpuno smetnuo sa uma. Nekako u isto vreme mi je pala u ruke, došla na red za čitanje, i Pirgina knjiga i verovatno ta novootvorena vrata kroz koja se drugačije vidi su me potakla da se prisećam malih detalja iz života. Moram priznati da je meni to došlo kao nadahnuće za neke nove ideje i novi način razmišljanja. Hvala.

Želeo bih da Džane, Zdravko, Radoš i ostali nastave ovako divno stavljanje u trajno pamćene nekih trenutaka koji to svakako zaslužuju.

Ovo sam pokazao i nekim prijateljima, Kanađanima ili već šta da su, i nisu mogli da veruju da nisu samo priče o zvezdama lepe priče.