Istrajni u nagovaranju na ostavku

Predsednik Valjevske opštine dr Jovan Tomić ispoljava izvesno junaštvo postojano se držeći u gradonačelničkoj stolici i pored toga što je nemoćan da bilo šta valjano i važno učini za narod koji mu je pre dve godine poklonio veliko poverenje očekujući pri tome da će mu biti uzvraćeno mnogim dobrim delima. Sad kad se od njega kao jedini dostojanstven gest jednodušno priželjkuje odlazak sa te dužnosti, predsednik Tomić i ne pominje mogućnost sopstvene ostavke mada mu je do skora ona malte ne predstavljala uzrečicu.

Suočeni sa stanjem koje je svakom dobronamernom Valjevcu i te kako očigledno, predložili smo još pre tri meseca javnim pismom dr Jovanu Tomiću da svojom ostavkom prekrati dugotrajno političko i mnogo drugo mrcvarenje nas Valjevaca. Poručili smo mu onda, pa to i sada ponavljamo, da bi njegova ostavka predstavljala odlučan, častan i koristan gest. Bila bi svojevrstan primer rodoljublja.

Pisali smo, pa to i sada činimo, da u protekle dve godine, koliko traje mandat dr Tomića, nije u Valjevu i Valjevskoj opštini učinjen ni hiljaditi deo od svega onoga što je trebalo i što je moglo. Nečinjenje i pogrešno činjenje, njegovo i njegovih političkih poklonika, doprineli su da Valjevo utone u svakoliku, u nezapamćenu krizu.

Valjevcima i Valjevskoj opštini neophodna je preduzimljivija, neophodna je znatno mlađa opštinska uprava, uz to dinamičnija i znalačkija od ove koju je stvorio i koju predvodi dr Jovan Tomić. Sa njim i njegovima svakim danom smo na sve većem gubitku.

Uredništvo Revije „Kolubara” je rešeno da istraje u svom dobronamernom i prijateljskom nagovaranju dr Jovana Tomića na podnošenje ostavke. Takvo svoje stanovište potkrepljujemo iz broja u broj mnogobrojnom argumentacijom. Ukoliko, međutim, ta ostavka izostane, planiramo pokretanje i ponekih drugačijih akcija, uključujući i organizovanje protestnih skupova. Pomišljamo čak i na sakupljanje potpisa za smenu sadašnjeg predsednika Valjevske opštine, mada bi to ponajpre trebalo da urade političke stranke koje su sada u opoziciji. Uostalom, i dr Tomić se svojevremeno za svoja nekadašnja politička ubeđenja borio na sličan način.

Opštinska menažerija

Poslednje vesti kažu da republička Vlada, koja mnogo drži do reda, zakona, i do sav taj legalizam, nije razmatrala zahtev opštine Valjevo za uvođenje privremenih mera. Iznenađenje, jok, isti je to bućkuriš, politički i ljudski.

I bez formalne odluke zna se da su privremene mere u Valjevu odavno uvedene, kad je Nova Srbija formirala većinsku vlast sa partnerima po svojoj meri. I neće biti da su za raspad skupštinske većine, i za sve ostalo, krivi drugi, krivi su Nova Srbija i predsednik opštine dr Jovan Tomić.

Ajde ispočetka, Doktor je ubedljivo pobedio na izborima za predsednika opštine, svaka čast, struka i poštenje. Međutim, čovek koga odlikuju stručnost i poštenje doveo je na vlast novosrbijansku ćumesku bulumentu koja je u svoj živinarnik primila sve ono, mila majko, što i nije ni za šta drugo nego za takav živinarnik. I onda je bilo, i biva, sve kao s verom u Boga, kako mora biti.

Sećam se kad je ono Doktor primio mandat, te samo struka, te samo najsposobniji, te samo poštenje, te interes građana, te interes grada... I Doktor formir'o ekipu, kad sam ga, u to vreme i javno, pit'o, jel Opštinski menadžer njegov izbor, izvrd'o odgovor. A kad se pogledalo u taj Opštinski menadžer, u taj i ostali naprečac Karić, iz prve se videlo da to ne liči ninašta, i više od ninašta, i da od tog posla nema ništa. Kad je Ekipa do kraja formirana, od svi ti veliki i mali načelnici i zamenici, kad se sagledala ta skupštinska većina, stvar do kraja došla na svoje, opštinska menažerija, ko po Orvelu, uzela vrši vlast. Svi videli kako to ide, i na šta će izađe, jedino Doktor u svemu tome video najsposobnije i najpoštenije. Kako i ne bi kad je i onaj njegov Ministar i prvi novosrbijanac isti taki pa još na kvadrat, kub i ostalo množenje.

Tako se desilo da Valjevo, sa svu svoju slavnu prošlost, i ostali potencijali, postane još slavnije i nezabeleženo slavno, taki bastard vlasti se nije projavio ni u slavnom Žitkovcu, ajde Brusu, gde Nova Srbija tože asvaltira i vrši vlast. Da će sve bude najslavnije i nezabeleženo slavno odma' se videlo i u praksi prakse, tek što se nova vlast primila posla odma', i u prisustvu Doktora, osveštan onaj Vagon preko puta Doma zdravlja. Ko ne zna vagon niko na parkingu, dobio vodu, struju, i sve dozvole i sve što treba. I vagon dobijen kako treba jerbo svim vagonima upravlja onaj Ministrov Šarančić koji ima kafanu-brod u Vrnjačkoj Banji.

Kad je sve postavljeno na svoje mesto, i po svojoj meri, kad se tako startovalo, stvar, a tek ljudi, uzela da se razvija sama od sebe, tu nije bilo pomoći. Valjevu se, i to jopet, ovaj put s verom u Boga i asvalt, a najviše u šta 'oćeš, dogodila njihova i nova Srbija. I ko što biva, asvalta ima svuda samo ne gde ga treba, recimo na trotoarima glavne ulice, vlast tuda ne 'oda, više se drži svoje periferije. Šta reći nego, svaka čast Domaćine, more, svaka čast domaćini, idu novi izbori, i jopet će najstručniji, najsposobniji, i najpošteniji, i sve tako to i plus minus doći na svoje mesto.

Valjevski opštinski predsednik dr Jovan Tomić nije se u protekle dve godine, koliko se nalazi na toj dužnosti, ni jedan jedini put sastao sa novinarima da bi im pružio priliku za razgovor o stanju u opštini i odgovarao na njihova pitanja. Imajući to u vidu, nismo gajili ni naročito nadanje da će nam od njega stići odgovori na pitanja što smo ih postavili u prošlom broju naših novina. A i time mu je pružena jedna od prilika da poboljša svoj gradonačelnički renome i koliko-toliko povrati bar deo umnogome već izbledelih simpatija svojih sugrađana? Nastavljajući ovu svoju akciju obraćamo se predsedniku dr Jovanu Tomiću sa 33 nova pitanja spremni i nadalje da objavimo njegove odgovore.

1. Kako ste se osećali kad ste doznali da je Valjevo, jedino među većim srbijanskim gradovima, ostalo izvan sistema skore gasifikacije, odnosno – u dubokoj zaostalosti?

2. Da li zbog toga bar jednu noć niste mogli da zaspite?

3. Shvatate li da danas gasifikacija znači ono što nam je pre sto godina značila elektrifikacija (a Valjevo je onda u tome prednjačilo)?

4. Osećate li se iole krivim za raspad opštinske stranačke koalicije koju ste Vi stvarali?

5. Kad biste se samo Vi pitali, koga biste izabrali u prinudno Opštinsko veće?

6. Ukoliko biste se, teoretski bar, našli u situaciji da predložite tri najpodesnije ličnosti za buduće valjevske gradonačelnike, za koga biste se ponajpre opredelili?

7. Vara li nas utisak da su Vam neuporedivo važniji Veljo Ilić i njegova Nova Srbija nego Valjevci i Valjevo?

8. Sećate li se obećanja, Veljovih i svojih, od pre godinu dana o brzom preporodu „Srbijanke”?

9. Stidite li se prostakluka Velja Ilića?

10. Poimate li da zbog izuzetno lošeg rada sadašnje valjevske opštinske uprave trpi čitav Valjevski kraj (Kolubarski okrug)?

11. Da li sadašnji izgled nekadašnje kafane „Drina”, a današnjeg sedišta Vaše stranke, predstavlja obrazac po kome bi Nova Srbija htela da oblikuje novu (buduću) Srbiju?

12. Da li i Vas nervira Milorad Belić?

13. Znate li išta pouzdano o budućoj sudbini valjevskog Oficirskog doma?

14. Da li su uz tolike crkve (mnogobrojne i velike) valjevskom narodu potrebne i biblioteke?

15. Pogledate li kadgod listu sopstvenih predizbornih obećanja kojom je garantovano i osnivanje u Valjevu profesionalnog teatra?

16. Osim verbalne svesrdne podrške da li ste još šta učinili radi osnivanja u Valjevu muzeja Mediale?

17. Kad će, prema onome što Vi sada znate, biti završena škola na Boričevcu?

18. Može li se išta učiniti za sport u Valjevu, da bar u tome ne budemo gori od svih drugih u Srbiji?

19. Zašto Vas i Vaših nije bilo na nedavnoj lepoj svečanosti valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture?

20. Da li su Vas zvali da prisustvujete otvaranju razgovora književnih proučavalaca dela Radovana Belog Markovića i zašto niste došli ukoliko su Vas tamo zvali?

21. Smetaju li Vam deponije smeća na svim stranama Valjevske opštine, kraj svih puteva?

22. Pomišljate li da su ta đubrišta bruka svih nas ali ponajpre Vaša bruka, gospodine predsedniče Tomiću?

23. Dopire li i do Vas svakodnevni (i svakonoćni) lavež mnogobrojne lutajuće (bolje bi bilo reći: opštinske) paščadi?

24. Zašto više ne spominjete mogućnost sopstvene ostavke?

25. Može li se biti uspešan gradonačenik Valjeva bez prethodnog znatnijeg rukovodilačkog iskustva?

26. Govorite li engleski, koristite li se računarom?

27. Ko Vam je politički ideal?

28. Koja su tri najuspešnija valjevska gradonačelnika iz vremena pre Vas?

29. Da li biste podržali inicijativu da Gradski trg u Valjevu promeni ime u Trg Zorana Đinđića?

30. S obzirom na to da ste nekoliko puta menjali stranačku pripadnost, pomišljate li na prelazak u PUPS, kod Jovana Krkobabića?

31. Kako gledate na činjenicu da ste najstariji sadašnji predsednik opštine u čitavoj Srbiji?

32. Ponovo Vas pitamo: primećujete li, ponekad bar, da Valjevo nazaduje u svakom pogledu, svakim danom sve više i više?

33. Čime ste se presudno rukovodili pri odluci da ne odgovorite na pitanja što smo Vam ih postavili u prošlom broju?

Malo, malo – pa ostavka

Gradonačelnikova obećanja (hronologija u nastavcima, drugi deo)

ESTRADA – Morali smo da zatvorimo za javnost sednice Opštinskog veća. Nisu članovi Veća ni glumci, ni pevači da se slobodno ponašaju pred TV kamerama. Ljudi su mnogo opušteniji i slobodnije se ponašaju bez novinara i mnogo bolje i lepše diskutuju kad nema kamera. Osim toga, i u vašoj profesiji ima poštenih i savesnih novinara, ali ima i onih drugih – zlonamernih. E ti se uhvate za neki lapsus, pa onda udaraju po novinama, pišu, pa je čoveka sramota! E, zato smo zatvorili za javnost sednice Opštinskog veća. (15. jun 2005).

NEMOĆ – Sve što je loše, ili bude loše u ovom gradu, ide na adresu predsednika Opštine, tj. mene. Svi kažu – ne valja ti to, ne valja ti ovo, a ja ne mogu ni na šta da utičem. Jer, ako se misli da je Zakon o lokalnoj samoupravi Srbije predsedniku dao velika ovlašćenja, evo danas ste videli da ja nemam nikakva ovlašćenja. Ako hoćemo skupštinsku većinu, i da se održi sednica, ima da ima poslušnike – druge nema! Svi smo mi na tapetu i treba da nas građani kritikuju, ali građani moraju da znaju da se ja ne slažem sa ovakvim radom SO Valjevo i ovakvim smenjivanjem direktora. Ali, šta mogu – ja se ne pitam! (24. jun 2005).

OSTAVKA (1) – Mogu da kažem da sam danas doživeo fijasko! Doživeo sam nepoverenje od Skupštine opštine i ne samo skupštine nego i svoje odborničke grupe Nove Srbije. I onda se ovde postavlja pitanje moje smene. Ja bih prvi to pitanje postavio skupštini, ali ona se razišla! Meni, posle ovoga, ostaje da razmislim da li da podnesem ostavku, ili da nastavim da izvršavam želje i odluke drugih? A priznaćete, to je neslavna uloga. Ostaje da ja razmislim, a neka razmisli i skupština. Ne znam da li je od značaja za skupštinu, ali ja sam stvarno razočaran jer ovo ne vodi ničemu. (24. jun 2005).

MALINARI – Ja sam pre tri-četiri dana održao sastanak sa malinarima. Dogovorili smo se šta bi moglo da se uradi oko maline. Uključili su se i ljudi iz „Srbijanke” i pokazali dobru volju da pomognu u toj situaciji. Juče smo, moj zamenik Zoran Ilić i ja, bili u Beogradu da uspostavimo kontakt sa Ministarstvom za poljoprivredu Srbije. Zvali smo iz kabineta ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića i nažalost dobili obeshrabrujuću vest – ministarka poljoprivrede gđa Dulić nam je kratko rekla da „Srbijanka” nije ušla u grupu preduzeća kojima će se isplatiti subvenicije. (8. jul 2005).

BRATIMLJENJE – Pre nekoliko dana na jednom skupu, u užem krugu, pala mi je na pamet jedna ideja. Godinama sarađujemo, imamo dobre odnose, pa sam ja predložio bratimljenje Čačka i Valjeva. Na nama je iz Valjeva i našim gostima iz Čačka da razmislimo hoćemo li to i učiniti, mislim da bi to bilo dobro jer imamo dosta sličnoga, što reko Matija Bećković da ne počnem da nabrajam odmah ćete se setiti! (23. avgust 2005).

JAZ – Jedno od mojih predizbornih, ali i predsedničkih obećanja je srećivanje Jaza. Taj deo grada, upravo oko Jaza, sa onim kućama posivelim od vlage, obraslim mahovinom, to je bruka i sramota. Kad čovek tuda prolazi poželi da što pre sa tog mesta pobegne. I zato je uređenje Jaza prioritetna obaveza ovoga grada, dolaze nam turisti a mi se brukamo. Videćemo da to sredimo do kraja godine, makar jedan deo. (25. avgust 2005).

GASIFIKACIJA – Bili smo u Beogradu na sastanku, gde je potpisan dokument kojim se opštine obavezuju da će učestvovati u projektu gasifikacije. Za taj projekat planirano je 27 opština i biće pokrivena cela teritorija Srbije. Najavili su nam, pozvaće nas u Beograd, da se dogovorimo o konkretnim projektima za svaku opštinu. Što se tiče Valjeva, i opština oko Valjeva, mi ćemo iskoristiti priliku što prolazi autoput jer gasovod je mnogo jeftiniji ako ide uz trasu autoputa. Mi već tokom iduće godine možemo očekivati početak radova na gasifikaciji. (23. septembar 2005).

OSTAVKA (2) – Meni su sada vezane ruke, ja ne mogu da smenim njega (Miroslava Rasulića, direktora JKP „Valjevo”). Jedino može da ga smeni SO Valjevo, a ja jedino što mogu jeste da podnesem ostavku, ako treba. Mi smo ušli u zimu, a grejanja nema! Ako čovek neće da sarađuje, ajde da nađemo drugog koji hoće. Šta ja tu mogu, ne mogu ništa da učinim dok se Skupština ne sazove! A i ako se sazove Skupština, a u stvari nema 26 odbornika, onda nema svrhe. Meni jedino ostaje da dam ostavku, pa nek se radi kako hoće! (15. novembar 2005).

OSTAVKA (3) – Voleo bih da je ova skupština danas usvojila budžet i da ja ovde sada sedim, a vi da me pitate kojom brzinom i kako ćemo trošiti pare iz budžeta. Nažalost, do budžeta nije ni došlo! Koga ćemo kriviti što ni ovda današnja skupština nije uspela? Verujte mi, ja sam danas bio spreman da ovoj skupštini podnesem ostavku i da znate ostavku sam napisao. Da je ova skupština uspela, da je budžet usvojen, ja bih se zapitao da li sam u koliziji sa Skupštinom i da li je to što radim dobro, ili nije dobro. Moja ostavka bi bila ljudska! (30. decembar 2005).

ČESTITKA – Da iskorisitim i ovu priliku da se zhvalim svima u ovom gradu, koji su nam pomogli da radimo u stvarno teškim uslovima, u uslovima jedne političke borbe, koja je takva kakva jeste. Plivali smo po nemirnim vodama, a ipak vidi se sve ono što smo uradili. Međutim, još mi je draže što će, ako Bog da, sve ono što smo ove godine pripremali biti vidljivo sledeće godine. Našim sugrađanima čestitam Novu 2006. godinu, srećan Božić i druge predstojeće praznike, uz poruku da se malo više slažemo i da se mirimo. Neka bude mir među nama i dobra volja, pa da unapredimo ovaj grad. Srećno! (29. decembar 2005).

Naša pretpostavka, iznesena u prošlom broju Revije, da je dr Jovan Tomić (rođen 26. maja 1938. godine) verovatno najstariji opštinski predsednik u Srbiji – sasvim je osnovana. To smo u međuvremenu ustanovili prelistavajući knjigu „Direktorijum lokalnih samouprava u Srbiji” koju je pre godinu dana objavio CeSID (Centar za slobodne izbore i demokratiju).

Petorica najstarijih predsednika opština, ali ipak mlađih od dr Tomića, su: Dušan Vujčić u Požarevcu (1941), Živorad Smiljanić u Apatinu (1942), Blagoje Bogdanović u Kovinu (1943), Momir Dunić u Novoj Crnji (1943) i dr Miroljub Jovanović u Babušnici (1944).

Dvojica najmlađih – Miroslav Đorđević predsednik opštine Niš – Palilula (rođen 1975. godine) i Goran Ješić, predsednik u Inđiji (1974).

U rubrici „zanimanje” jedino je uz ime valjevskog predsednika upisano „penzioner”. U tom pogledu donedavno mu je bio blizak Aleksandar Đukičin, penzioner i predsednik opštine u Novom Bečeju (rođen 1940), ali su ga njegovi birači smenili.

Isailović pa Tomić

U vreme kad je stupio na predsedničku dužnost, dr Jovan Tomić je bio zakoračio u svoju 67. godinu. Među njegovih 56 valjevskih prethodnika u vreme preuzimanja obaveza koje iz toga proističu jedino je bio stariji Živojin P. Isailović (1877 – 1952). On je za predsednika Gradskog narodnooslobodilačkog odbora Valjevo izabran 22. oktobra 1944. godine javnim glasanjem na zboru građana Valjeva. Predsednikovao je do 20. decembra 1946.

Valjevska opština je u vreme Isailovićevog rukovođenja njenom upravom bila neuporedivo manja od ovovremene – prostirala se u okviru varoških granica. Uz to, neznatna su bila i predsednikova ovlašćenja jer su se sve važne odluke donosile u srezu i okrugu i u vladajućoj KPJ.

Desetorica prethodnika dr Jovana Tomića u valjevskoj predsedničkoj stolici bili su u vreme stupanja na tu dužnost stari: Tomislav Milanović 43. godine, Milorad Ilić 40, Slobodan Đukić 48, Dušan Mihajlović 38, Borko Mitrović 54, Živko Petrović 52, Sreten Janković 51, Desimir Maksimović 42, Ljubiša Milošević 43 i Slobodan Milivojević 31 godinu.

Prema onome što smo mi uspeli da utvrdimo, najmanje godina u trenutku preuzimanja predsedničke dužnosti imali su Pavle Milivojević Balinovac (predsednik 1845-48) sa 26 i Vladimir J. Tadić (predsednik od maja 1882) sa 28 godina.

Neša bi bio bolji

U jesen 2006, dve godine nakon izbora na kojima je dr Jovan Tomić izabran za predsednika Valjevske opštine, nadmašivši po broju dobijenih glasova Nebojšu Andrića, sasvim smo sigurni da bi na toj dužnosti Andrić bio uspešniji nego što je to ondašnji pobednik Tomić.

Iznoseći takvo ubeđenje, imamo ponajpre u vidu da bi pod Andrićevim vođstvom u valjevskom opštinskom parlamentu bila stvorena stranačka koalicija gotovo u potpunosti različita od one koju je dr Tomić obrazovao sa svojim političkim istomišljenicima. Tu koaliciju bi svakako sačinjavali: Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret obnove, G 17 plus i Pokret za Valjevo sa bar još jednom (eventualno dve) stranke iz doskorašnje koalicije. Najverovatnije i u tom slučaju sa Novom Srbijom. Takva koalicija imala bi neuporedivo snažniji, imala bi iskusniji i delotvorniji, po shvatanjima perspektivniji kadrovski potencijal od onog kojim raspolažu NS, SPS, SRS, SNS i PSS.

Uz to što je od dr Tomića mlađi gotovo dve i po decenije, Nebojšu Nešu Andrića, u odnosu na njegovog nekadašnjeg rivala, odlikuju i poneke ljudske osobine koje garantuju da bi se on kao predsednik Valjevske opštine u većini obaveza uspešnije snalazio.

Nesrećno valjevsko iskustvo sa dr Tomićem biće valjda korisno bar u tom pogledu da nam se takve kolektivne zablude i emotivna zanesenost više ne dešavaju. Ljudska dobrota je jedno, a preduzimljivost i delotvornost za opšte dobro – nešto sasvim drugo.

Zaštitnik lika i dela

Mijo Stojkanović, urednik i direktor Radio Valjeva, svojski se založio u svojoj emisiji „Bez anestezije” da odbrani lik i delo dr Jovana Tomića. Pridržavajući se za doktorove skute, osporio je nama u Reviji „Kolubara” pravo da predsednika Valjevske opštine nagovaramo na podnošenje ostavke jer su, prema Stojkanovićevom znanju i osećanjima, naše novine neznatnog tiraža, malo su čitane i od skromnog uticaja. Osporio nam je to pravo i zato što naša politička ubeđenja nisu istovetna sa njegovim i doktorovim (u oba slučaja promenljivim) uverenjima u oblasti politike. Lep, uz to i iskren primer udvorištva!

Biografija

TOMIĆ JOVAN (Sedlari, 26. maj 1938), lekar hirurg, predsednik Valjevske opštine. Otac Spasoje, majka Živana.

Školovao se u Valjevu (maturant Gimnazije 1957) i Beogradu. Na Medicinskom fakultetu diplomirao 1964, specijalizirao opštu hirurgiju 1975, magistrirao 1991. Radio, najpre kao lekar opšte prakse a potom i hirurg, u Velikoj Gredi (Banat), Bajinoj Bašti, Užicu, Švajcarskoj, Nemačkoj i Valjevu (od 1979). Otišao u penziju 2001. sa rada u Valjevskoj bolnici. Uža lekarska specijalnost: hirurgija bilijarnih puteva (žučne kese i puteva žuči). U mladosti atletičar, bacač koplja beogradske „Crvene zvezde”. Učestvovao u ratovima 1991-92. u Slavoniji i Zapadnom Sremu kao član hirurške ekipe iz Valjeva. Politički angažovan od 1990. u Srpskom pokretu obnove, docnije član i potpredsednik Saborne narodne stranke i Nove Srbije. Tri puta je biran za saveznog i dva puta za republičkog poslanika. Za predsednika Valjevske opštine izabran u jesen 2004. kao kandidat Nove Srbije.

U braku sa Ljubicom, službenicom. Ćerka Jelena, profesor engleskog jezika.

Adresa: Valjevo, Golijska 4.