Izbori

Ljupka v. d. predsednica Srbije Nataša Mićić upriličila nam je na Đurđic, 16. novembra, novo ćeranije. Srbija (j)ope(t) bira predsednika.

Izaći, ili ne izaći, glasati (i za koga) ili ne glasati. „Budi pametan, pa objasni narodu”, što bi rekao moj drug iz (pokojne) JNA, Cane Dostanić iz (Titovoužičke) Požege.

Nije se lako „odrediti” u situaciji kada oni koji su prošli put „trčali” sada vele „ne”, a oni koji su na te izbore tobož pozivali ovoga puta kažu „da”. Nije lako ni kada jedni (srpski radikali) predsedničkog kandidata DOS-a Dragoljuba Mićunovića odmah podsećaju na staru priču da je „jahao popa”, a naći će se i oni koji će „Panteliji Topaloviću” (novo Mićunovo „umetničko ime”) spočitnuti kako je na Goli otok poslan „da bi bio provokator”.

Možda je lako jedino onima kojima je svejedno da li je radikalski kandidat Toma Nikolić bio bolji „grobar u Kragujevcu” nego narodni poslanik u republičkom parlamentu. Ili onima kojima je takođe svejedno ko je koga „ispalio” u političkoj utakmici na naš način – Dragan Veselinov nekadašnjeg sabrata u „Koaliciji Vojvodina” Marjana Rističevića, ili dojučerašnji ministar poljoprivrede bivšeg Šešeljevog radikala i sadašnjeg prvaka Narodne seljačke stranke (takođe mogućeg predsedničkog kandidata).

Okreni, obrni – kajanje vam ne gine.