Jb vas asvalt

Ne treba se tu dvoumiti, Najviše priznanje grada Valjeva, vazdušnom linijom i dalje, treba brate dobije taj Mića. Da se isto tako dokuje i za Poćutu, tog Teodosija, Demokratsku trudbenicu koja, dinar gore, dinar dole, ima platu od 367 'iljada dinara.

Kao što se znade prošao je i taj istorijski Deveti decembar, umesto Statusa kandidata za EU, dobili smo Onu  stvar. Ništa neočekivano, vele da će opet da se odlučuje u martu, nogu u blato da ćemo tada, bez obzira na Kosovo, da dobijemo taj Status, ako zbog ništa, ono zbog izbori, koji će, vele, budu u maju.

Jeste da je onaj Palma, koji je Neprocenjivo doprineo da se formira ova Proevropska vlada, koji je demokrata za okrenuti glavu, decidirano poručio da je Srbija ispunila sve uslove, ne samo za status kandidata, već i za ulazak u Evropsku uniju, džaba bilo. Predsednik Tadić, i Ostala branša na vlasti, je nastavio ko da ništa nije bilo, sad ćemo još jače da budemo za Evropu, i za Kosovo, i za Rezoluciju 1244. Predsednik je jošte, u nastupu te državničke iskrenosti, kanda to dosad nije bio, rek’o i da je novi prioritet prioriteta Ekonomija. Nadajte se svi, posle ovog suočavanja sa realnošću.

U’vaćen na nekom mostu, obilaznici oko Beograda, gde je sa radnicima podelio sve muke – On njima, težak je pos’o, malo plaćen, ali je dobro da imate pos’o, Oni njemu, U što ste bledi, i što loše izgledate – Predsednik je poverio svima nama da je bled, te da loše izgleda, zato što mnogo radi, te da ima da radi jošte više. Pa izvucite zaključke, naročito iz Đilasovih reči, da je on po prirodi bled, ne može biti bleđi, te da to ne znači da i on ne skapava od posla.

Da se skapava od posla najboljše se vidi po predlogu novog Republičkog budžeta, koji će, ko što biva, biti usvojen poslednjeg dana 2011. Dok svi po tu Jevropu štede, naš će Budžet biti veći za samo milijardu, beše li evra, ili dolara. Lep izdatak, iz taj budžet, vele 850 miliona evra, predviđen je za funkcionisanje Agencija, Direkcija, Uprava, Zavoda, Fondova, Instituta... kojih ima samo 170. Tako i recimo iz budžeta će se finansirati i oni kojima u opisu isti pos’o: ima se Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali se ima i Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode...

Naravno da u toj ekonomiji Agencija, Fondova i Zavoda, jedino ima mesta za partijske kadrove. Ostali mogu u proizvodnju, koje, kao što znate, nema. A i kad je ima, zna se ko može da proizvodi, jopet samo članovi partija. Nešto u vezi toga javljaju iz Leskovca. Tamo je potpredsednik Opštine iz PUPS, optužio koalicionog partnera iz URS, da zainteresovane za posao u pogonu „Jure” ucenjuju partijskim knjižicama. Potpredsednik iz PUPS rek’o: Ode čovek na tržište rada, na čijem čelu je kadar URS, da se prijavi na spisak za posao u „Juri”, a oni ga prvo pitaju, da li je član G17, ako nije, nude pristupnicu. Iz URS, taj G17, sve demantovali, optužuju PUPS da im pravi probleme, ljudi su naseli pričama i sad ne mogu da se odbrane od onih koji ‘oće da se upišu u stranku. Po Dvadeset ljudi dnevno dolaze da se upišu, i pri tom izražavaju želju da se zaposle, šta će, upućuju ljude u Zavod za zapošljavanje, gde Njihov čovek, a tamo se Procedura dosledno poštuje.

Za ne verovati! Ali nije za Ne verovati samo u taj Leskovac, tako je u Celoj Srbiji Slavnoj. Građani se ucenjuju partijskom pripadnošću kad se radi i o najprostijim poslovima, i za posao u Javnom klozetu, gde ga ima, treba ti partijska značka. Još malo će samo partijski pitomci moći i da vrše nuždu, veliku i malu, u Javnim seraonicama i pišaonicama. Ako se malo bolje pogleda oni već to i rade, besplatno se olakšavaju, u radno vreme, braćo i gospođe, u Javnim seraonicama i Javnim pišaonicima, jer je jedini doprinos tih Javnih trudbenika olakšavanje za javne, državne, pare. Ako bi se napravio spisak, jošte jedan popis, od Mesne zajednice, pa sve do Federacije, da budem figurativno plastičan, ko sve prima platu za džaba, da ne radi ništa, kome je radno mesto izmišljeno, ispostavilo bi se da to koincidira sa brojem građana koji su u partijama, tako da je Ova država ustvari jedna Velika i besplatna seraonica i pišaonica.

Neće biti da se preteruje, ako je teško brojati sve od Triglava do Đevđelije, opet da budem figurativan i plastičan gospodo i sestre, a vi, u Valjevu bar, računajte od Ljubostinje do Gradca, ili uzmite druge kote i tačke. Eto i recimo ubiše sa ovu Obnovu i Izgradnju u Valjevu slavnom. Svaki pos’o dobija onaj Teodosija Ingrapomni, neki vele treba crtica između, ali koji će K. Teodosija iz Orovice slavne, koja je vazdušnom linijom na puškomet od Poćute, Gunjaka, potocima i jarugama je to duže, je rekonstuis’o 700 metara Karađorđeve ulice. Za nešto oko 100 miliona dinara. Posle mu dali još 24 miliona, jerbo toliki bio račun. Ondak Teodosija dobio da rekonstruiše Pantićevu ulicu, isto nekoliko stotina metara, još neke lokacije i puteljke, i za to dobio jošte 80 miliona ti dinara. Teodosija sve završio pre roka. Ali, kad se pogledaju trotoari u Pantićevoj, kod Limenke, iza Narcisa, može da se kaže samo tri reči – Jebo vas asvalt. Jer, neverovatno je da neko u ovo vreme, 2011, asvaltira trotoare u centru grada. I to kako, ko nogama. Ima li bre Nadzorni organ, Investitor, ko bre prima te radove. Pa to izgleda ko da je asvaltirana staza kojom stoka silazi na pojilo u tu Orovicu, a ne centar grada. Za neupućene, vele da Nadzorni organ ima, u tu Direkciju za izgradnju, vele Neki što bio na poslu kod Teodosije.

Zato, na kraju godine, ne treba imati dvojbe kome Nagradu, Dve, Grada Valjeva. Da se iskuje Najveće priznanje za taj Mića Marković, od koga vele Sve zavisi. Da se dokuju priznanja i za Poćutu iz Poćute, Teodosija koji sve asvaltira iz Orovice, Onu Demokratkinju što, manje više, ima platu od 367 000 u tu republičku Stambenu Agenciju. Da se još dokuje i dotolkuje manji ordena, za spratove u Gradskoj upravi, trudbenike u Vodovodu, Direkciji za zemnjotres, Vodovodu, Gradskoj toplani plus Gradskoj čistoći, Zavodu za zapošljavanje, Biblioteci, Centru za kulturu, Velikom i Malom groblju, Sve one kojima jedini pos’o da se besplatno olakšavaju na obraz Srbije u koju se kunu njihove vođe. A na tu svečanost, na tu dodelu, da svira trubački orkestar Milije Bondžulića. Ako Milija okasni, da se plati ko da je svir’o.