Jeste SVEjeDNO

Moglo bi se reći da se sve zna, znalo, o Miloševićevoj Srbiji, i onoj boljoj, Drugoj Srbiji, koja ju je uk­i­nula. Sve se znalo, ali se zaboravilo, i ko što biva u tom nazad napredovanju, do­gu­rali smo da budemo gde jesmo, da i Treća Sr­bija dođe po svoje. Mada, ako se stvar po­gleda bolje, i u toj celini i celosti, mo­re se rekne da je taj škart ovde uvek bio na ce­ni, da se samocenio, samopromovisao i na­metnuo kao jedino što valja, jedino što mo­že da se adaptira i bude življe nego ik­ad. U to ime može se, bez tih laži i drugo te­panje, drekne, braćo i gospođe, ovakav „po­štovani“ narod i zaslužuje ’vak’u i ’vo­liko nikakvu vlast!

Zašto je to tako, zašto smo, jelte, prešli sav taj napredni put i došli gde smo došli, ajde kao odgovor, sabirno, ci­tiram Mikija Manojlovića, koji veli da je straćena energija, da su poniženi lju­di koji su verovali u promene, a zbog zato što su do prevlasti došle interesne gr­upe... E sad kad se setim ko je sve, posle 5. ok­tobra, kad je Druga Srbija kao pobedila, na­bavio pobedničku partijsku knjižicu, ko­ji su sve Drugi ljudi stali da budu pio­ni­ri i promoteri demokratije. Pokazalo se demokratije za sebe, pa svak od vas zna, a ja preko dobro i više komada, njega/nju ko­ji/koja je preko takve demokratije postao čl­an upravnog odbora za Kontrolu leta, ne­ke tamo stambene i ine agencije, za samo ne­koliko stotina hiljada dinara mesečno, pl­us mesečna reprezentacija, plus vazdan pl­useva... Koliko je tu bilo bilmeza koji su postali eksperti i drugi stručnjaci za naj­odgovornije funkcije i najsloženije po­slove, i ni jedan da kaže, nisam ja za to, ni jedan da kaže, mnogo je to para.

Kad je sistem naštimovan da loši budu bolji, da škart bude jedini re­su­rs, normalno da sve to evoluira i ek­splodira. Tako se u tom napredovanju do­šlo i stiglo da i Treća Srbija uđe u „na­predno proleće“ i dođe po svoje. Apropo to­ga, stvar dotle propala, da se veli da u No­vome Sadu i formalno postoji Treća Sr­bija. Igor Mihaljević sa lica mesta ja­vlja da to budibogsnama likovi koji postali odbornici na listi Dveri, ali se osa­mo­­stalili i sad samostalno ko nogama, i za lepe pare, rukovode sa kulturu i komu­na­lije. A koliko je toga budibogsnama br­aćo i gospođe, svak od vas zna bar je­d­an/jednu, lično znadem preko nekoliko, ne zna im se broj, tije primeraka. Evo ga jedan - da ne pominjem pečenjara sa albus dopisnom diplomom nekog menandžmenta koji ru­kovodi rudarskim basenom Kolubara, sa­mog master Predsednika – koji tako re­ći prosek ove škart standardizacije: Go­sp­odin je jednoglasno izabrat za  pomoć­ni­ka gradonačelnika većeg grada u našoj unutrašnjosti, u CV priložio Diplomu me­nagera, i da mu brat u intimnu vezu sa po­znatu i ocvalu pevačicu. Nije naveo da je pre nego što posto dipl. menager isteran iz policije jerbo nađeno da falsifikov’o diplomu srednje škole, i da pevačica u međuvremenu šutnula rođaka. Kako se dr­ži gospodin Pomoćnik, otlično se vl­ada, uglavnom ’oda sa ruke na dupe, nosa  kr­av­atu i bele košulje, i zadužen je za saradnju i unapređenje odnosa. Oni koji su za­po­sl­ili ne zna im se broj svojih škartova u dr­žavnoj i druge uprave, vele da ima 15 000 najnovijih i ’vakih usnusenesnio kod dr­žave uposlenika, ali se ni pod razno ne­će sete da prvi povuku nogu i prozovu sv­oj bašibozluk od iste sorte. Tako da mu ovi vanstranački tasovci dođu kao ukrasni papir na tonama brabonjaka i ostale ba­lege. Neko reče, da se zapiše, Sve je st­alo, samo se škartovi napredno brabonjaju.

Naravno da se sad sve to razvija samo po sebi, bojim samoproizvodi, po­st­aje taj perpetum mobile. Na zvaničnom sajtu master Predsednika, na ći­ri­lici svih ćirilica, Prezident Rosii na­pravil pozdravljenia... prezidentu Se­rb­ii Tomislavu Nikoliču... Prezident To­mislav Nikolič - kome iz Amerike okačen Tesla orden, koji, za kampanju vezivanja na zadnjem sedištu, promptno dobio pl­aketu za Izuzetnu podršku i doprinos be­zbednosti saobraćaja - praznično veli da je Srbiji potrebna bolja Vlada, Prvi ml­adoženja Srbije, koji u to ime nosi na­ran­džasti džemper, preti cifrom od 180 pos­lanika, Prvog mladoženje prvi Kr­st­ić govori stop zapošljavanju u javnom sekto­ru, ministar privrede Saša veli da u taj javni sektor viška, zna se čijih, samo 100 000 ljudi ... A dole u gradska uprava Niš, vele po konkursi na kojima su parti­jski kadrovi bili najbolji na testovima i nji­hovim intervjuima, zaposlena 382 nova tr­udbenika, nema prćilovice i druge pm gde nije isto. Sa, ili bez izbori, konkursi će se nastaviti, i bez konkursi će se sve nas­taviti...

I nastavlja se, mi­nistar pr­iv­rede Ra­du­lo­vić - koji veli, ako se pitate za­što ljudi žive loše, odgovor je zbog parazita i pa­ra­zitskog sistema pr­i­vi­­legija u čijem centru je javni sektor – po­dneo ostavku jer je „glavni kočničar re­fo­rmi bio i os­tao Kabinet Prvog po­­tpredsednika“. U is­tom danu Vučić je­dn­o­gl­asno izabran za predsednika SNS i od­lučio da se ide na iz­bore „zbog što ši­re po­drške reformama“. Dačić smenio, ia­ko je cela vlada u os­tavci, Radulovića, koji je dao ostavku! Ma­li od Vučića po­ru­čio da je Ra­dul­ov­ić, iako ga je Vučić do­veo za minist­ra, sr­amota za Srbiju. Ma­­ster Ni­ko­lić fo­rm­alno raspisao iz­bo­­re, veli da je Sr­bija doživela ogromne promene na bo­lje, ali da nas tek čeka mnogo posla i bo­lne reforme...

I tzv. opozicija nastavlja po svome, Tadić, kad je opet poražen od Đi­la­sa, napustio DS, govori se da će fo­rm­ira Demokratski front, sa pristalicama u DS, Šabac Petrovićem, Čankom... ve­li ’oće približi vlast i opoziciju. I dr­ugi bi da, tako što klate Vučiću, da se pri­bl­iže vlasti. Igor Brakus, koji se zajebava na B92, osnov’o grupu građana „Jeste sv­eJE­dno“, i on ide na izbore. Branko Kukić, li­čn­ost godine po nedeljniku „Vreme“, veli da u Srbiji pamet svima uglavnom služi za mu­vanje, mračne poslove, sulude ideje i za zaj­ebanciju! Kad je još Duško Radović rek’o: Ovi što su nas doveli dovde, odvešće nas još dalje!