Kadrovska metla

Privremeni d’izvinete organ, koji obavlja poslove raspuštene SO Valjevo, nastavio je u maju „provetravanje” u opštinskim javnim preduzećima i ustanovama, pa su nove v. d. direktore dobili Pijačna uprava „Polet” (Dragana Vukovića umesto Slobodana Andrića sa lične kvote dr Bobe Gvozdenovića i Miška Alimipijevića) i JKP „Vidrak” (Slobodana Pavlovića umesto Veska Perića koga nije spasao ni transfer iz SNS u NS), obojica sa kvote SPO-a, odnosno Opštinska stambena agencija (srpsku radikalku Zoricu Perić nasledio je Dragan Branković Šumar), Dom omladine (Vojislava Raičevića iz SNS zamenio je Zoran Gavrilović) i Internacionalni umetnički studio „Trnavac” (Mariju Petrović je zamenila njena prethodnica Mirjana Vojić), koji su nove direktore dobili sa kvote DSS-a. U JKP „Valjevo”, koje greje 15 odsto Valjevaca, umesto obolelog Slobodana Coce Stojakovića za v. d. direktora postavljen je Dragan Despotović (DS), koji je to javno preduzeće uspešno vodio od 2001. do 2004. godine.

„Preživeo” je umetnički fotograf Dušan Jovanović (SPO-LS) u Modernoj galeriji, a u Domu kulture za mesto v. d. direktora izborila se Milena Jovanović, dugogodišnji urednik progarama, dok će ranije planirani Miodrag Jovanović „Mile Šund” (DSS) verovatno doći na njeno mesto. Problem je, doduše, gde razmestiti dosadašnjeg v.d. direktora Stanka Terzića (SPS), koji bi, izgleda, da bude pomoćnik direktora za investicije!

Gđa Jovanović nije ušla u direktorsku kancelariju, što podseća na onovremenu situaciju kada Miroslav Đukić (SPS), kao novopostavljeni direktor „Srbijanke” za vakta vlasti socijalista, nije ulazio u kabinet svog prethodnika i partijskog druga Slobodana Bate Đokovića, koji je već bio u Beogradu, ali je to, na krilima kratkotrajne radničke podrške, učinio njegov naslednik Duško Krsmanović.

Kadrovska komisija Privremenog d’izvinete organa naprasno je odlučila da ne postavlja direktore po već raspisanom konkursu već da ponovo postavi v. d. funkcionere. Objašnjeno je da se to radi zbog toga što Privremeni d’izvinete organ „nema pun demokratski kapcitet”, a naši izvori kažu da uslovi u konkursima ne odgovaraju unapred nasočenim kandidatima. „Metla”, moguće je, čeka i psihologa Kaju Jovanović u Centru za socijalni rad „Kolubara”, gde je takođe raspisan konkurs, a na njeno mesto trebalo bi da dođe ekonomista Boba Stefanović sa kvote SPO-a.

Bilo kako bilo, problem bi, čak kratkoročno gledano, mogao da bude i u tome što novi direktori, koji po pravilu do sada nisu radili u tim kolektivima, u njima ostaju i posle smena, pa bi ih se lako moglo nakotiti više no što je zaposlenih „proizvođača”.

OBNOVA – Izborom nove Vlade Srbije otvara se i problem funkcionisanja prinudnih uprava diljem Srbije (Zrenjanin, Užice, Smederevo, Leskovac…). Ima zagovornika ideje da se njihovi privremeni d’izvinete organi redefinišu tako da odslikaju odnose koalicionih partnera u novom kabinetu Koštunice Voje, odnosno da G-17 plus zameni SPO (ponegde i SPS).

U Valjevu, dr Aleksandar Gajić, iz stranke Mlađana Dinkića, već se toplo preporučio za uskakanje u d’izvinete Organ, doduše pod uslovom da to učini i lokalni DS. DSS po običaju neobavešten, u NS nemaju ništa protiv iako drhću za sudbinu svojih direktora u Direkciji za izgradnju Valjeva i JKP „Vodovod”, SPO niko ništa i ne pita (otpali k’o 13-to prase). Tadićeve demokrate, međutim, poručuju da su vanredni lokalni izbori jedini način da Valjevo dobije novu vlast sa punim demokratskim kapacitetom, za šta se oni već nekoliko meseci zalažu.

Njihov, DS-ov, je novi predsdnik Narodne skupštine Srbije (Oliver Dulić), koji bi po Ustavu trebalo da raspiše vanredne lokalne izbore; njihov (DS-ov) je i novi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu (Milan Marković); oni (DS) imaju člana i u najužem rukovodstvu stranke (narodnog poslanika Milovana Markovića); oni (DS) su vanredne lokalne izbore u Valjevu obećavali u predizbornoj kampanji za prevremene parlamentarne izbore 21. januar.

Ta stvar (vanredni lokalni izbori), međutim, vrti se oko toga da li će, i kada, biti donet novi Zakon o lokalnoj samoupravi Srbije, odnosno po kom zakonu bi ti izbori bili održani. U slučaju izmena postojećeg zakona, vanrednih lokalnih izbora ne bi bilo do 2008. bez obzira na to što „stariji brat”, Ustavni zakon Srbije, propisuje da predsedničke i lokalne izbore u Srbiji treba održati u 2007. godini! Tumači tumačevih tumača objašnjavaju kako je pravno dozvoljivo (čitaj izvodljivo) tu d’izvinete stvar (proceduru) započeti do kraja ove godine. Što bi u vojsci rekli: „Čekaj, remo (remac – gušter, mlad vojnik), dok se zakunemo!”

Dakle, bez obzira na uticajne uticaje, moglo bi se desiti da i DS „pritisnut odozgo” ipak participira u Privremenom d’izvinete organu iako je svakom, iole politički pismenom, jasno da bi im (DS-u) to pokvarilo startnu poziciju za novo odmeravanje snaga pred valjevskim biračima!

KOKTEL – A kad je o novoj Vladi Srbije reč dovoljno je reći kako je to čudna pojava u srpskoj moderni! Dupetaše se stranke demokratskog bloka (DS, DSS-NS, G-17 plus) do „u minut do 12” i načiniše politiku SRS najprincipijelnijom. Svi su ‘nako poistija, pevali deo one dobro poznate pesmice o tome kako bi mlada nešto da radi al’ da joj se ono ne desi: „Met’la nogu na potegu, pa sve veli neću, a na kuma namiguje da se kola kreću!”

Ipak je Koštunica Voja, proklamujući „šesti princip” (o podeli vlasti), pokazao da je, još uvek, d’izvinete teško nadjebiv u odnosima na političkoj sceni Srbije. A kako je tek svoje ministre odabrao! Turio prvog policajca (Dragana) Jočića u centar galaksije, a onda zavrteo stranačko-kadrovski rulet, pa eneregetičaru Radomiru Naumovu zapade resor vera (peva u crkvenom horu), hemičaru i atletičaru Aci (Popoviću) utrča resor energetike i rudarstva, ustavopiscu (Zoranu) Lončaru (koji je nas Valjevce baš popazio kao dojučerašnji ministar za lokalnu samoupravu) podariše prosvetu bez sporta… Tek, u lokalnom odboru DSS-a upriličen je koktel povodom izbora nove Vlade Srbije, biva i povodom činjenice da je, do daljnjeg, preživeo i Privremeni d’izvinete organ.

U Opštinskom odboru DS-a, u Valjevu, održani su redovni izbori. Četvrti predsednički mandat dobio je poslanik Milovan Marković, koji se na toj funkciji nalazi od 7. aprila 2001. godine. Izabran je i Opštinski odbor od 25 članova, a najviše glasova dobili su Duško Rakić, predsednik Okružnog odbora DS, koga je „iznelo” selo, i Dušan Arsenić, potpredsednik Opštinskog odbora. Neki od viđenijih članova prošli su lošije no što su kotirali, nije izabran veteran Toma Đorđević, ali će biti kooptiran, „pale” su i neke viđenije drugarice baš na pravdi Boga. Na tajne izbore, po prvi put održane po novom sistemu, odazvalo se oko 42 odsto članova Valjevskog odbora DS-a.

OSTAVKA – Krajem maja u javnosti se pojavila vest da je Radivoje Lazarević, predsednik Liberala Srbije, podneo ostavku. Odložena je i stranačka skupština, ranije planirana za 2. jun, a poslove predsednika LS će, do izbora novog, obavljati potpredsednik i bivši savezni poslanik Miroslav Stefanović, koji je „takođe bio u ostavci”. Prvi predsednik LS, pre promene imena Nove demokratije, Dušan Mihajlović, aktuelni predsednik Političkog saveta stranke, neće se aktivirati iz „političke penzije”. Mihajlović namerava da se bavi biznisom u Lutri, gde je predsednik Upravnog odbora, jer je, na osnovu ranijih iskustava, shvatio da se dva posla ne mogu uspešno (paralelno) raditi.

Ostavku podneo nije, a kao da jeste, gradonačelnik dr Jovan S. Tomić, koji se sve ređe pojavljuje u javnosti (nezvanično se čuje da ima zdravstvenih problema). Nije ga bilo 16. maja u Brankovini, gde, doduše, ni ranije nije dolazio na uručenje pesničke nagrade „Desanka Maksimović”. Ovoga puta laureata Slobodana Zubanovića iz Beograda, u Slobodana Vuksanovića preimenovala je Ana Ćosić-Vukić, predsednica Desankine zadužbine. Trema, valjda.

Tremu su, izgleda, imali i organizatori programa, koji je bio bolji od prošlogodišnjeg (gori se valjda ne može napraviti), ali i pomalo nesrećno koncipiran da ionako malobrojna publika nije čula ni jedan Desankin, a ni Zubanovićev stih!

Dobrog Doktora, dr Tomića, nije bilo ni na Trojice, opet u Brankovini, kada je policija svoj dan obeležavala i parastos prvom srpskom ministru unutrašnjih dela, vojvodi Jakovu (Nenadoviću) davala. Iz opštinskog solitera na Gradskom (Titovom) trgu nikoga bilo nije, što je, skromno držimo, elementarno nevaspitanje vrhuške na vlasti, makar i privremene! Bio je, doduše, okružni načelnik Goran Lučić, ali je to „viši nivo”.

Gradonačelnik valjevski nije se pojavio ni sutradan, na Duhovski ponedeljak, o krsnoj slavi grada, kada je, posle svete liturgije i litije, kolač rezao i žito osveštao vladika Milutin. Izuzetak je dr Tomić načinio, u petku pred Trojice, svojim prisustvom na polaganju i osvećenju kamena temeljca buduće Gradske toplane, locirane pored obilaznice za Užice, gde je društvo pravio ministru infrastrukturnom Velju Iliću, koji je predsednik Nove Srbije, čiji je potpredsednik (jedan od šest) i Jovan S. Tomić.

GRADOBIT – Opštinski su jarani, što stalni, što privremeni, zdušno zapeli da se izjave i obiđu nekoliko valjevskih sela, koje je grad potukao 27. maja. Stradali su Zlatarić, Balinović, Rađevo Selo, Gornja Grabovica, Kotešica…

Letina je obrana „pre roka”, seljaci ne veruju da će im šteta biti nadoknađena, opštinari najavljuju da će tražiti pomoć od Vlade Srbije, ali i odgovornost nadležnih u Protivgradnoj odbrani Srbije. Kao da ne veruju stručnjacima, koji tvrde da se takva nepogoda dešava „jednom u nekoliko godina” (poslednja je bila 2003), te da je ovoga puta „priroda bila jača od sistema”. Jer, oblak se formirao na visini od devet kilometara, a protivgradne rakete imaju domet do osam kilometara. Tvrde da su strelci na 200 protivgradnih stanica, od 23. do 27. maja, ispucali 950 raketa na području od Drine i Malog Zvornika do Lajkovca i Obrenovca, dugom stotinak kilometara. Doduše, stanice u Zlatariću i na Bobovi nemaju strelce, što nije bitno uticalo na štete jer, tvrde stručnjaci iz Radarskog centra na Blizonjskom visu, „jedna lasta ne čini proleće”.

BISERI – Nekadašnji golman valjevskog „Borca” i „Podgorke” iz Osečine, a potom i trener nižerazrednih klubova u Kolubarskom okrugu, Milorad Đermanović Đera (67), objavio je knjigu „Biseri valjevskog fudbala”. Promocija je bila u Grand hotelu, a na njoj, kao i u timu koji je pomogao objavljivanje knjige, vrhuška valjevskog SPS-a.

U knjizi je obilje fotografija iz 85-to godišnje istorije valjevskog fudbala, ispisane su i 73 biografije „bisera”. Te večeri, u „Grandu” i oko njega, od ljudi koji poznaju fudbal, moglo se čuti da „niko ne bi primetio” da nema „bezmalo pola onih koji su u knjizi” ali da je „i oslobođenim od fiskulture” jasno kolika je nepravda naneta Gojku Paviću, Žući Čitakoviću, Aci Iliću Šamponu, Ici Markoviću, „Šangaju” Kostiću, Gnjeci Peroviću, Žilu Prodanoviću ili Vladi Starčeviću, sudiji Boži Botiću, trenerima Dragoslavu Škobi Filipoviću i Mikici Guberevcu…

Sa malo truda, uz pomoć onih koji još pamte vremena prošla ili ponešto znaju o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu”, utisak bi bio daleko povoljniji. Ovako, tekst o autoru monografije napisao je „ugledni valjevski novinar”, koji se u svojoj spisateljskoj karijeri najmanje sportom bavio, a pritom dugo nije znao ni koji se od kolektivnih sportova „igra rukama, a koji nogama”.