Ko se nije urso još

Neko će reći da je nova Vlada, zajedno sa taj Predsednik, najveći šamar Srbiji, jok, Srbija ide dalje u historiju, Đoković i dalje pobeđuje, Bekuta upoznala mamu sa Dečkom, otkrivena i žena sa supervidom.

Kao što biva u Srba, i ne samo Sr­ba, nema jedno bez dva, što će reći Sr­bija će, uz Predsednika po me­ri, dobiti i Vladu po meri. Gospodin To­mi­slav Nikolić je dao mandat za fo­rm­ir­a­nje Vlade Ivici Dačiću. Vladu će pored ti stožera, Srpske napredne stranke i So­­cijalističke partije Srbije, činiti i Di­nkić koji se sada zove Ujedinjeni re­gi­oni Srbije. Dakle, ko se nije urso, sad će tek vidi kako to izgleda, pa bi program Sr­bije za naredni mandat mog’o glasi – Ko se nije urso još!

Kao što se znade, kade je predsednik i gospodin Tomislav Nikolić da­d­nuo mandat Ivici Dačiću, on je re­knuo: Na današnji dan Srbija dobija pr­omene koje predstavljaju novu stranicu u novijoj istoriji. I Dačić Ivica bio na državničku visinu, on reknuo – Ja sam se stavio u službu Srbije i svih gr­ađ­ana Srbije. I jošte reknuo – Meni ni­je cilj vlast po svaku cenu, meni je cilj da uradim nešto za Srbiju. Dakle, na­da­jte se svi, kao što čuh glede i u povodu te­me, Ovde definitivno nikad neće biti bo­lje, u to veruju samo mazohisti. I još, da se citira Marko Vešović, Ovde je je­dn­­oumlje prešlo u maloumlje. I da se do­da, ovde su interesne i partokratske gr­upe toliko podredile demokratiju sebi, da se dostojanstvo i građanska pr­i­st­oj­n­o­st mogu meriti samo nivoom gađenja pr­ema takvoj i takozvanoj demokratiji i nje­nim uzurpatorima.

Ali da tehnički vidimo kako to iz­ve­deno, da Vlada bude ko­mp­at­ib­il­na sa predsednik Tomislav, i da ne bu­de ništa od te kohabitacije. Zna se da su se demokrate i socijalisti obećali je­d­ni drugima, te da su uzeli celi dan do no­ći, da usaglašavaju te programe, te da su Toma Vučić Nikolić previše mirno po­smatrali tu rabotu, a da je Ovaj što pr­edsednik sve ponavlj’o, baš zabrinuto, da bi voleo da što pre imamo fo­rm­ir­a­nu vladu.

Čim su u igru ušli URS ma­pe­to­v­ci, koji su se potpisali i sl­ož­i­li sa Dačićem, slutilo se kuda će Sr­bija, jerbo više nije bio potreban Tr­eći za formiranje vlade, Dačić je imao tog trećeg, u vidu Dinkića. Još ako se se­ti­mo da je gospodinu Tomislavu stigla br­zojavna čestitka iz Europe, i pre nego što su zatvorena birališta, da je Jelko Ka­cin, inače ispred Evrope zadužen za Ba­lkan, rekel da je gospodin Nikolić os­tavio dobar utisak u Briselu, sve go­vo­ri­lo da nas čeka Istorija. A gospon Jelko još rekel – Sa Nikolićem će doći do bo­lj­ih odnosa Srbije sa susednim dr­ž­av­a­ma, on će snažno obeležiti budućnost Sr­bije! Treba li dodati da je gospodin Ni­kolić, u tom Riju, bio u četiri oka, i na Yes, sa gospođom Klinton.

Ko misli zajebancija, jok, takva di­pl­omatija, takva ova globalna de­m­ok­ratija, Evropi i svetu je samo bi­tno da Ovde obezbedi kuda Ove stvari tr­eba da idu. Njih ne interesuje ko će to pe­rsonalno da izvede, pokazalo se da ta­di­ćevci sa mantrom i Kosovo i Evropa, ta­pkaju u mestu, tako da je u igranju na Ni­kolić kartu verovatno doprinelo to što on, i partija mu, politički ko­nt­ro­li­šu Srbe na Kosovu, pa je SNS postala ka­rta kojom će pokušati da se reši Ko­so­vski problem. U takav scenario nije bi­lo teško uključiti alavog Dačića, tr­eba se samo setiti da je 2008. izdao ra­di­ka­le jer mu je Tadić ponudio toliko uč­eš­ća u vlasti da nije mogao odbiti. Sad mu je dato premijersko mesto, znalo se da to Ivica ne može odbiti. A Dinkić, bez ko­ga nije prošla ni jedna vlada od 2000, ta poznato je da bi on sve učinio za Sr­b­iju. Naravno da će se uz razne SPS palme, SNS veljoiliće, vuline i kariće, naći još tulimirovića kojima je Srbija po njihovoj meri iznad svega. Jer vlasti je, ve­le, jače od svakog uverenja i tzv. pr­og­ra­ma.  

Neko će reči, nije smak sveta, ta­čno, Srbija je u unižavanju sv­ojih građana došla dotle da nema tog smaka sveta koji će nešto bitno pr­omeniti. Stvar je u tome da će ova Ko­mpatibilna vlast samo nastaviti da je un­ižava. Zato ovo što se dogodilo, i što će se dogoditi, utisak je, malo ko sh­vata kao ogroman šamar Srbiji. Oni ko­ji tako misle i osećaju su oterani iz Sr­bi­je, u inostranstvo, ili unutrašnji eg­z­il.

Ima onih koji drže da u svakom zlu ima neko dobro, te da bi ova Ko­mp­atibilna vlast mogla da op­oravi Demokratsku stranku i da je vrati iz­vornim, kao što se zna reći, đi­nđ­ić­ev­skim principima i delovanju. Ali te­ško da će se Demokratska stranka, koja je svojim činjenjem i dovela ko­mp­at­ib­il­is­te na vlast, na taj način „oporaviti“. De­mo­kratska stranka je, članstva i ru­ko­vo­ds­tva što se tiče, uz časne izuzetke, dr­uga strana medalje ovakve vlasti, retko ko je tu zbog zemlje i ideala, sve to de­mo­kr­atiju shvata kao privilegiju za sebe, ta­ko da se nema tu sa čim pred Lazara i Sr­biju. Dakle, mrka kapa braćo i go­spođe, o tome govori i to da je Drugačija Sr­bija dovedena dotle da se čeka šta će Ve­sna Pešić da kaže. Zbog zašto, zbog zato što je utamanjeno i onemogućeno sve što je drugačije i protiv Ovakve ve­ći­ns­ke istorije i razvoja.

Ni Valjevo nije izvan svega, a gde bi. I tu će se, vele, formirati vl­ast, manje više, kao Gore. Va­lje­vs­ke demokrate, koje su sa svi svoji po­te­nc­ijali ispod proseka i ovakve De­mo­kr­ats­ke stranke, na sve to brinu, i to puno mn­ogo i jedino, da li će ostati na fu­nk­ci­ji, apanaži i drugom apanju. Oni su ur­­adili što je do njih, a kako su uradili po­kazuje i fotografija uz tekst. To su nji­hovi radovi, tender i asvalti. Rupa u ko­ju su poslali celo Valjevo.

Ali nema se brine, Srbija ide dalje. Đo­ković još dobro udara, a kako sl­o­bodni mediji još javljaju, Ceci tr­eba muško da je štiti, Adem Ljajić u sp­otu sa Stanijom, Bekuta upoznala ma­mu sa Mrkonjićem, Marko Jarić šokiran, jel­en napao psa, otkrivena žena sa super vi­dom... Dakle, vozi Miško!