Ko te Valjevo ne bi voleo

Februar će u političkom životu Valjevo verovatno biti zapamćen po tome što vladajuća koalicija (NS, SPS, SNS, SRS, PSS) nije imala kvoruma za sednicu lokalnog parlamenta, zakazanu za 8. februar, pa je „popravni” održan 18. februara. Tada su „pale” i prve direktorske glave, a neki od smenjenih rukovodilaca potom su na konferencijama za novinare imali štošta da kažu novoj vlasti i gradonačelniku dr Jovanu Tomiću (NS). Kako se i slutilo, novi direktor Direkcije za izgradnju Valjeva je mr Miroslav Burmazović (NS), JP „Kolubara-Rovni” vodiće Ljubomir Mucić (SPS), a Centar za socijalni rad „Kolubara” advokat Milojko Lazić (PSS); u Regionalnoj TV Valjevo (TVA) novi v. d. direktor je Živorad Janković (PSS), u Omladinskom centru profesorka književnosti Jelena Simić (SNS), u Ustanovi za fizičku kulturu „Valis” Zoran Pantelić (SRS)… Smenjeni su, dakle, Milovan Marković (DS), Milan Čule Milutinović (LS), Kaja Jovanović (DS), Predrag Lučić (DS), Zoran Gavrilović (DSS), Tomislav Jovančić (kvota LS)…

KURTA I MURTA – Konferencijama za novinare oglasili su se Kaja Jovanović i Zoran Gavrilović. Doskorašnji direktor Omladinskog centra, Gavrilović, je i na samoj sednici SO Valjevo gradonačelnika Tomića, spočitavajući mu da se „ne meša u svoj posao”, optužio za politički progon neistomišljenika, te da nova vlast od svog spornog postavljenja ne radi ništa. Na pres konferenciji, o Gavrilovićevom liku i delu govorili su književnik Slaven Radovanović i profesor filozofije Prvoslav Lazarević.

Kaja Jovanović je najavila da neće ostati u Centru za socijalni rad jer to ne dozvoljava sistematizacija radnih mesta, dok je Gavrilović rekao kako je opet stavio pasoš u džep pa će najverovatnije napustiti Valjevo i Srbiju! Marković i Milutinović, pak, navodno razmišljaju o pokretanju sudskih sporova. Svi oni, međutim, zaboravljaju da su na sličan način, uvođenjem kadrovskih kvota političkih stranaka, na direktorska mesta postavljeni tokom 2000. i 2001. godine.

„Ko te, Valjevo, ne bi voleo”.

BOL BOLUJU... – Tek će se videti da li će, kako je najavljivano, biti smenjeni samo oni direktori, koji su „loše radili” ili će „metla” zakačiti sve dosadašnje rukovodioce, što se, nama bar, čini izvesnijim. Da je to tako svedoči i nenadana „bolest” odbornika PSS-a, Miloša Alimpijevića i Rodoljuba Jevtića, zbog čega je odložena sednica 8. februara. Kada su oni „ozdravili”, na sednici održanoj 18. februara, nelegalni predsednik opštinskog parlamenta, advokat Miroslav Vuković (NS), (ne)očekivano je dao pauzu upravo pred „seču knezova”. Konsultacije „u Žarkovoj (Kovačevoj) kancelariji” potrajale su pola sata, a skupštinskim kuloarima je prostrujalo da će „kvorum opet pući” jer PSS i Alimpijević „nisu namireni”.

Miško (Alimpijević), navodno, tražio fotelju u JP „Stubo-Rovni”, pa su socijalisti (SPS) hteli da napuste sednicu. Ne treba mnogo brinuti, upražnjeno je direktorsko mesto u Pijačnoj upravi „Polet”, tamo je keša svaki dan „k’o šaše”, mogli bi da se zbrinu i Miško i drugarica mu partijska, opštinska menadžerka Divna (Novaković).

Ostaje, naravno, večno presabiranje o tome ko je bio bolji, Kurta ili Murta, kao i uzdasi običnih smrtnika uz refren „Ko te, Valjevo, ne bi voleo”.

KURIR JOVICA – U februaru su pale i prve načelničke glave u SO Valjevo – Ružu Stojković (DS) je u Odeljenju za društvene delatnosti zamenila Gordana Joksović (SRS), svojevremeno zaposlena u Službi nabavke „Elind-Teur”-a, dok je na mesto Nikole Ilića (DS) u Odeljenju za komunalno-inspekcijske poslove iz Beograda doveden Branko Mazić (SNS). Rešenja o smenama i postavljenima, kako i dolikuje, potpisala je Milena Pavlović (NS), sporno novopostavljena načelnica Opštinske uprave. Ona bi sada, saznajemo, trebalo da pokrene i disciplinski postupak protiv Stojkovićeve, Ilića, ali i Dragana Stankovića Lidže, koji su se, po navodnoj prijavi vazda budnog partijskog druga drugarice Milene, Marka Živanovića Struje (NS), duže no što to lepi običaji u ponašanju opštinskih činovnika nalažu, zadržali na pauzi za topli obrok van svojih (novih) radnih mesta.

Gradonačelnik Tomić je, čini se, u stalnoj defanzivi. Saradnici mu vedre i oblače, koalicioni partneri imaju sve veće prohteve. Međutim, kad postane „gusto”, leđa mora da poturi gradonačelnik, koji pritom izgleda ne shvata da će, nastavi li ovako, svima njima ubrzo postati potrčko i njihov „kurir Jovica”.

To se najbolje videlo i prilikom odlučivanja o februarskom povećanju plata opštinskim funkcionerima. Od po oko 30.000 dinara, bilo je dogovoreno da se, shodno zaključcima Vlade Srbije, apanaže udvostruče kako bi mlađani nelegalni potpredsednik Đorđe Milićević (SPS), gotovo bez dana radnog staža, u svoje političke bisage mesečno stavljao po 60.000 dinara. Posle pritiska javnosti, pri čemu su pojedini valjevski mediji poput Radio Patka bili na visini zadatka, iz solitera na Gradskom trgu javnosti je odaslato priopćenje da će, zbog „uvažavanja teške (ekonomske) situacije” u kojoj se Valjevo nalazi, povećanja funkcionerskih plata iznositi „samo 20 odsto”.

„Ko te, Valjevo, ne bi voleo”.

RAME ZA PLAKANJE – Tomićeva defanziva očitovala se i prilikom posete ministra vojnog Prvoslava Davinića (G-17 plus) valjevskom „Krušiku” o danu „Vistadove” 66-to godišnjice. Zajedno sa načelnikom Kolubarskog okruga, Radomirom Stevanovićem (DSS), valjevski gradonačelnik je napustio „Krušik” ne dočekavši ministra jer je izgleda shvatio da nije ni bio planiran za „uži sastanak”. Potom su se obojica „rasplakali” na VTV-u, svaki je dobio po jedno veče, ali nije najjasnije na koga su bili ljuti: na ministra, na rukovodstvo „Krušika” ili na saveznog poslanika Vladimira Krivošejeva (G-17 plus), koji je kao član Upravnog odbora te kompanije izgleda bio na spornom sastanku.

Dok je dr Tomić žalio za propuštenom prilikom da se sa ministrom vojnim makar počnu važni razgovori o sudbini „Krušika” i Valjeva, mogućoj razmeni dobara grada i VSCG, Stevanović je, kao bivši činovnik Ministarstva vojnog na Ubu, razvijao teoriju zavere. „Šta li to ministar ne bi trebao da zna”, ili „Šta li je to sakriveno od njega”, pitao se zabrinuti Stevanović, očito uveren da je baš on spasilac „Krušika” i Valjeva.

Iz „Krušika” je, posle sastanka Upravog odbora, stiglo saopštenje, koje je potpisao predsednik, general-major Milun Kokanović, a u kojem se iazražava žaljenje zbog nesporazuma izazvanog stavom PR menadžera ministarstva (pukovnika Boškovića) i njegovog navodnog insistiranja da se najpre održi „uži sastanak” sa rukovodstvom kompanije, a da se potom, uz novinare, za širi menadžment fabrike i goste, upriliči skup u amfiteatru Glavne upravne zgrade (GUZ). Iz saopštenja dalje sledi da su gospoda Tomić i Stevanović propustili priliku za (toliko željeni) kontak sa ministrom Davinićem tokom „radnog ručka u ‘Grand hotelu’”, o kojem su oni gotovo s indignacijom govorili, što se baš, ako je o minulom političkom stažu reč, i ne bi moglo poverovati.

„Ko te, Valjevo, ne bi voleo”.

TUČA – A da se Srbija, pa i Valjevo u njoj, vraćaju svojim (političkim) korenima na svoj način svedoči februarski incident u „Šofer baru”, koji je dobio zavidnu medijsku pažnju. Akteri su, bar oni javno imenovani, bili Slobodan Petrović (1953), vlasnik kafane „Kod Belog” i njegov sin Ivan (24) sa jedne, odnosno novinar Nebojša Andrić (1961), inače kandidat DS za gradonačelnika Valjeva na septembarsko-oktobarskim izborima 2004, sa druge strane. Obe strane tvrde da njihova tuča, do koje je došlo posle „verbalnog prepucavanja”, nema političke pozadine.

Uostalom, kafane su u Srbiji vazda bile znamenita mesta, kako u politici tako i u ličnim zađevicama. A u politici na naš način teško je, i retko kada, moglo bez razbijenih glava.

„Ko te, Valjevo, ne bi voleo”.