Krle pada na „Oktaviji”

Oktobarska sednica Gradske skupštine prekinuta zbog pokušaja SNS da smeni tzv. zamenika gradonačelnika Dragoljuba Krstića iz Pobede  / “Škoda oktavija” vraćena Apotekarskoj ustanovi po nalogu gradonačelnika Stanka Terzića (SP) / Zbog čega je naprednjački “sin Dragan” iz Kragujevca dolazio u Valjevo / Kadrovske promene u Gradskom sportskom savezu i hod po mukama KK Metalac u KLS

Oktobarsku sednicu Gradske sk­u­p­š­ti­ne u Valjevu obeležio je protest od­bornika koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke (SNS), iz­uz­im­aju­ći GG Pobeda, čiji su odbornici na­pus­ti­li salu, pa će sednica biti nastavljena 15. novembra (moguće je i ranije). Do ra­sk­o­la je došlo zbog toga što So­ci­jal­ist­ič­ka partija Srbije (SPS) sa svojom užom (PUPS-JS-SDPS) i širom (Pokret za Va­ljevo, DSS, URS, SPO) koalicijom “kao oz­biljna stranka” nije podržala zahtev na­prednjaka da se smeni zamenik gr­ad­o­na­če­lnika Dragoljub Krstić iz Pobede jer joj je trebalo vreme za zauzimanje stava na st­ranačkim d’izvinete organima.

Socijalisti su još jednom pokazali ma­jstorstvo u tome da, što bi rekao Darko Gl­išić (SNS), drže loptu u še­sna­est­er­cu naprednjaka, pa insistiraju na izj­aš­nja­vanju SNS o daljoj saradnji sa Pobedom, ko­ju je, zna se ko i zna se kako, na ko­nst­it­ut­ivnoj sednici ugurao u vlast. Ni po­di­z­vo­đači radova u SPS koaliciji nisu se me­šali u pokarabašenu ljubav “starije br­aće”, pa ni oni nisu želeli da potpišu za­htev za Krstićevu smenu kako bi se st­vorili formalni uslovi da se ta tačka na­đe na dnevnom redu.

Uz to, naprednjaci muče svoje muke, ko­je će valjda biti okončane do kraja godine Iz­bornom skupštinom Gradskog odbora. Dr­ug Mika (Jokić) ih i dalje drži “pod ru­čnom”, dok će dr Doca (Grujičić) “iz­da­ti” u svakoj situaciji, te se rasplet oč­ekuije na unutarstranačkim izborima. A tu se tek igra “ispod stola” – obrlaćuju se, ili ponovo osnivaju, mesni odbori, koji tr­eba da izaberu delegate za Skupštinu. I tu je ključ pobede, pobediće onaj koji bude im­ao više delegata. Dr Doci padaju ša­n­se, drug Mika među “pravim” n­ap­re­d­nj­a­c­i­ma nikad nije posebno kotirao, treća st­r­a­na kao da nije profilisala svoga ka­nd­id­ata. Možda je to, ako bude želeo, dr Mi­l­an Mita Marković, vaskularni hirurg, ko­ji je i vodio akciju napuštanja gradskog p­a­rlamenta i prekida oktobarske se­dn­ic­e.

Iako su novinari, po običaju, dobili SMS poruke “dođite, neće dugo trajati”, ni­je se slutio ovakav rasplet. Po­tp­red­se­d­nik naprednjaka muškog pola bio je uz­držani “Biće veselo!”, a komentar njihove naj­viđenije dame istog ranga svodio se na “ihi-hihi, aha-haha”. Činjenica, međutim, da su se u Velikoj sali našli pr­ed­sta­vn­i­ci ratnih veterana iz Bradićevog udr­už­e­nja, poneka majka palog borca i građani na­­vijači Pobede, ukazivale su na moguću oz­biljnost situacije. Bradić se, inače, pr­vi pokokao sa Krstićem, izgleda i sa Jo­kićem, pa se smatralo da su tzv. za­me­niku gradonačelnika “viđena leđa”. Kad, oćeš jes, evo ti ga na!

“Sin Dragan”

U Kragujevac su, otetom “škodom ok­tavijom” Apotekarske ustanove, na ra­zgo­vo­re sa Radomirom Nikolićem, sinom To­mi­slava Nikolića, inače predsednikom Iz­vršnog odbora SNS (toliko o tome ko­liko T. Nikolić veruje A. Vučiću), išli dr­ug Mika i g. Mića Klomber (Mihailo Mi­lutinović, nekada SPS-ov šef Fi­na­ns­ijske policije i direktor Jugovoća, sa­da mogući kandidat SNS za plaćenog čla­na Gradskog veća, svakako bolji od Rajka Mi­linkovića). Zli jezici kažu da ih “sin Dr­agan” nije primio, ali je nekoliko dana do­cnije došao u Valjevo.

Drugovi Mika, Krle (Dragoljub Kr­st­ić) i dr Boba (Gvozdenović), upicanjeni s ta­šnama i mašnama, vid’li su se sa “si­n­om Draganom” u jednom od apartmana Gr­a­nd hotela na prvom spratu i k’o sve do­go­vo­rili. Može biti da nisu ukapirali da je Radomir Mali Tomin, pre sastanka sa nji­ma, imao sesiju sa dr Docom. I tu je, ka­žu, sve dogovoreno, a najvažnije je bilo da se drugu Miki poruči da više ne može da igra “duplu igru”, sa naprednjacima i Po­be­dom. Tu je, tvrde, bila prisutna i nova na­čelnica Plave (naprednjačke) uprave Mi­lena Đuričić, koja je, uz dosta muka, se­la u fotelju Dragane Đenić, doskorašnje na­čelnice Žute uprave.

Đenićku je, koliko god je mogao, br­an­io sami gradonačelnik Stanko Terzić (SPS). U danima kada je bio na bolovanju Gr­adsko veće se jedva sastalo, izostao je Vl­ada Hajdelberg Nikolić (SNS) iako za taj posao prima platu, a među kr­uc­ija­ln­im odlukama bila je i ona o početku is­tr­až­nih geoloških radova u nekadašnjoj Pa­unskoj banji. O smeni Dragane Đenić ni­je bilo reči, pa se to dogodilo na na­re­dn­oj sednici, kada je doskorašnja na­če­ln­i­ca podnela ostavku i predupredila “smenu iz političkih razloga”. 

“Škoda oktavija”

Gradonačelnik je sve valjevske no­vi­na­re udostojio do sada prve pres ko­nf­er­en­ci­je o sto dana mandata. U gotovo 40 mi­nu­ta ponovio je sve ono što je (u)rađeno, sa­mo ne reče ništa o otimanju apotekarske “šk­ode oktavije” dok je bio na godišnjem od­moru u Herceg Novom. Tek na pitanja no­vinara, teška srca je priznao da je od pr­avnika zatražio tumačenje da li je sve ur­ađeno po zakonu.

Pravnici lako rekli “jok”, pa je Cane po povratku s bolovanja naložio da se au­to vrati, a da se drugovi Krle, kod koga su sta­jali dupli ključevi od tog automobile, i drug Mika, koji je svakog četvrtka išao “po pamet” u Beograd, do daljeg moraju vo­zi­ti u “pežou” što ga je 1990-tih Valjevu po­klonio drug Mihalj Bracika Kertes, ta­da direktor Savezne uprave carina. Na­rečeni “pežo” je rekviriran zbog ca­ri­ns­kog prekršaja, a valjevska vlast je imala mu­ku kako da ga prenese u vlasništvo i pr­eregistruje. Ali, našlo se rešenje – dr­mali su tad sami, nije bilo koalicija!

“Škoda oktavija” je, da se i to zna, za taj mesec dana “privremenog rada u in­os­tr­anstvu”, prešla oko 2.500 kilometara, ug­lavnom do Beograda i Kragujevca, a tu mi­loguzovoznicu koristili su drugovi Mi­ka i Krle. Da li je apanje “oktavije” bi­lo jedan od razloga za pokretanje pitanja Kr­stićevog opstanka na mestu na kojem ni po  čemu ne zaslužuje da bude, ne zna se. Ako jeste – mašala!

Da se Krlu sprema “svilen gajtan” vi­de­lo se i na slavi naprednjaka, Svetoj Pe­t­­ki. Domaćin je bio Vita Mitrović Heg­el, što je moglo slutiti da bi se mogao na­ći i u fotelji zamenika gradonačelnika, ko­ju su mu oteli oni koji su je oteli i tako ka­ko su je oteli! A u Tadića mlinu, kod Ti­josava  kako i dolikuje, sedelo se na ne­koliko nivoa, za mnogim astalima, ra­zv­rs­tano po redu i poretku. Za glavnom so­vr­om bio aktualni politički est­ab­li­šm­ent valjevski. U čelu, levo i desno od pr­ote Ljube Adžića, drug Mika (koji je od­oc­nio na molitvu i sečenje kolača) i g. Vi­ta, pa onda se, dalje niz astal, njušili so­cijalisti, naprednjaci… Viđeni pr­ed­st­avnici svih političkih partija, osim de­mokrata (DS), opozicioni LDP bio u “u punom broju i reprezentativnom sastavu”.

Obnovina obnova

Još jednom je, za godinu dana, ob­na­vlj­an rad Gradskog sportskog saveza, ovoga pu­ta kadrovski. Dosadašnji predsednik Ra­domir Simić Simbe prekomandovan je na mesto generalnog sekretara, novi pr­ed­se­dnik je Radovan Terzić, predsednik FK Kr­ušik i Gradskog fudbalskog saveza. U Upravnom od­bo­ru novi član je Vojislav Andrić Mađar, pr­edsednik RK Metalac, dok je bez posla os­tao Goran Marković, koji je godinu dana bio sekretar bez plate, kao i Simić uo­st­al­om.

Političku blokadu rada Gradskog sa­ve­za, započetu od obnove u novembru 2011, posle druga Beke (Radivoja Mi­lu­ti­nov­i­ća, pomoćnika gradonačelnika Zorana Ja­ko­vljevića, takođe iz DS) nastavila je i no­va garniture na vlasti. Novi pomoćnik gr­adonačelnika Selimir Manojlović (SPS) latio se rada na “matematičkom mo­delu” finansiranja sporta, što ni Tes­li ne bi bilo lako da ukapira da je kojim sl­učajem živ.

Jedina konstanta u čitavoj priči je dr­ug Draža (NNKZO), Dragan Jeremić Po­ću­ta. Doduše, sada je sedeo u poslednjem re­du kao delegat FK Radničkog sa petog pu­ka, gde mu je partijska SPS baza. A sed­ni­com Gradskom sportskog saveza, u no­ve­mbru 2011, predsedavao je a da se ne zna u kom svojstvu. Konstanta je i to da je uvek im­ao rezervne delegate, poslednji u tom ni­zu jako neki dan spažen je Joviša Bo­gd­an­ović, činovnik sa šaltera pisarnice u gr­adskim upravama, pre toga usput i sp­or­ts­ki novinar pokojne Škendije (Va­lje­vske Iskre).

Prema Dražinom tolmačenju stvari, ad­ministracija je bila jača, pa Odeljenje za društvene delatnosti Crvene gradske up­rave (načalnice su, sniža Zora Bojičić i višlja Jelica Stojanović) nije pr­ih­va­ta­lo dva radna mesta u GSS. Tun je stupio na scenu drug Mika i naložio drugu Se­li­miru da se taj problem reši. Naređeno  uč­injeno! 

Metalčeva tuga pregolema

KK Metalac je u prva četiri kola KLS za­beležio dve pobede, protiv BKK Ra­dn­ič­ki u Beogradu 84:82 i Sloge iz Kraljeva u Valjevu 74:59, a onda su usledila dva ot­re­žnjujuća poraza – od Slobode u Užicu 72:81  Borca u Čačku 39:69. Posebno bolan bio je poraz od Borca jer je Metalac po­sti­gao tek 39 poena, po pet u prvoj i po­slednjoj četvrtini (u poslednjoj bez koša po­stignutog iz igre)! Što bi rekao Aco Puš Stefanović, doajen čačanske ko­ša­rke i sportskog novinarsta – “Toliko je pr­o­sečno davao sam Radmilo Mišović!”. To­liko je, a i više, sam davao i Branko Ko­vačević, takođe na utakmicama bez “tr­ojki”, dodajemo.

Već protiv Sloge bilo je jasno da je ova ek­ipa Metalca “izvikana”, da je loše se­le­ktirana, da će teško postići ono što se od nje tobož očekuje – napad na Jad­ra­ns­ku ABA ligu. Nema ozbiljnog plejmejkera, a to je uslov svih uslova da ekipa ima ig­ru. Na bekovskoj poziciji bespotrebno je nakotrljano nekoliko (i vremešnih) ig­ra­ča, nema pravog krila, centara (“šest to­rnjeva najviših na Balkanu”) ima i za iz­voz a učinak im je nikakav…

Posebna priča je trener Dragan Gagi Ni­kolić. Pristao je na kompromise, kao uo­stalom i svi pre njega, koje mu nameće pr­edsednik Duško Đukanović, a ceh će sa­mo on platiti. Čudno je da se posle de­ba­kla u Čačku nije povukao, ili da nije iz Me­talčevog prekomandovan u autobus na re­dovnoj liniji za Beograd. Bez povratne ka­rte!

Gagi nije nevin, dapače, ni kod odlaska Vl­ade Panića, posle šamaranja Stefana Ži­vanovića. Ovosezonska Metalčeva pr­iča i počinje sa Panićem. Mesecima je ju­ren da se vrati u Valjevo, a potom su na nj­e­g­ovoj poziciji počeli da se gomilaju lo­šiji igrači. Maltretiran je da prenosi lo­­ptu iako nije ni mlad, ni plej, jer Me­talac pleja nema, pa su u sličnoj situaciji i Mitrović, čak i Mijović (211 cm). St­efan Živanović jedini može da dublira “ra­zigravača”, Kad je Paniću pukao živac, ot­eran je (ne po prvi put), slučaj je čak pr­ijavljen policiji. Vrhunac pr­eds­ed­ni­ko­ve nekorektnosti je izbor najmlađeg pr­vot­imca Đukana Đukanovića za kapitena! Uz to, Nikola Tomašević je bespotrebno za­postavljen, Pera Božić bespotrebno do­ve­den, a Aca Tanasković “namešten” sl­ično Paniću, pa je sada “višak”.

U čitavu priču natraške odlično se uk­lopila i grupa valjevskih novinara, ko­ja Metalac prati i na svim gostovanjima, pa na plej-bek umnožava misli pr­ed­se­dn­ika Đukanovića kako su za poraze krive su­dije, da je domaća publika vređala NJ.V, a da se Vlada Đokić, trener Slobode, in­ače Valjevac, čak zahvalio toj i takvoj pu­blici...

Posle “neočekivanog” poraza u Užicu i debakla u Čačaku jasniji je nego ikad sl­ed neophodnih poteza: angažovanje tr­e­n­era iz Valjeva, povratak valjevskih igrača sa Panićem na čelu, prepakivanje ekipe na dužu stazu sa neophodnim po­dm­la­đi­va­nj­em, žestoko tumbanje na bolje u radu sa ml­ađim selekcijama, te predsednikova se­oba sa klupe za rezervne igrače na tribune – u ložu sa gostima (domaćinima) iz pr­ot­ivničkih ekipa.

Ko ne ume, ili ne želi, da vidi da je u Ča­čku i Užicu pobedio lok­al­pa­tr­io­ti­zam, jer su Užičani i Čačani “ginuli” na te­renu, dok su ovi što se silom prilika zo­vu Valjevcima taljali posao, taj je za­lutao u čitavu priču.

Otrežnjenje i rezovi neophodni su, što pre to bolje!