Labudova pesma Radio Valjeva

Radio Valjevo je 6. decembra 2007. obeležio 40 godina postojanja otvaranjem izložbe stare opreme kojom je ta stanica počela rad 1967, kao i izložbom fotografija Miroslava Jeremića. O najstarijoj elektronskoj medijskoj kući u Kolubarskom okrugu govorio je njen direktor i glavni i odgovorni urednik Mijo Stojkanović. On je kazao da je Radio Valjevo bio medijski standard za Valjevo i okolne opštine, glasilo koje nije podleglo niskim ukusima i političkim pritiscima ni u najtežim vremenima, glas kojem su slušaoci verovali i u najtežim vremenima (elementarnim nepogodama, ratovima na prostorima nekadašnje SFRJ, bombardovanju avijacije NATO alijanse SRJ). Radio Valjevo se oglasio 27. novembra 1967. kao četvrta lokalna stanica u Srbiji, posle Radio Jagodine, Radio Podrinja (Loznica) i Radio Čačka.

Druženje sa večerom nastavljeno je u restoranu „Zlatibor”, a taj deo proslave prenošen je u programu Radio Valjeva. Neverovatna je količina bezidejnosti, neorganizovanosti, smušenosti i kvazi improvizacije organizatora tog dela obeležavanja jubileja, koja ukazuje na mogućnost da je to doista bila „labudova pesma” Radio Valjeva. Sve ukazuje na to da je „šef orkestra za svadbe i sahrane” bio upravo Stojkanović.

Vrhunac neznanja, neukusa, čak zlih namera, bila je (ne zna se čija) odluka o dodeli priznanja za doprinos 40-to godišnjem radu tog medija. Na nekritički predugom spisku bilo je onih koji to svakako zaslužuju, ali i onih koji ni 40 puta nisu prešli prag Radio Valjeva! Važnija je, recimo, bila kuma aktuelnog direktora i glodura nego ljudi koji su u vremenu svog angažmana dali nemali doprinos Radio Valjevu (neki od njih, živi ili nažalost već upokojeni, nisu ni pomenuti)! Takvih „kuma i sviračevih majki” (komesarki za izbeglice, opštinskih načelnica raznoga ranga, stojića i anđelopolića, sveštenika sa titulama i bez njih) bilo je, da je ikakvih kriterijuma, više od onih koji su nesporni na bilo kom spisku bilo kog autora.

Taj trend zadržao je i Živorad Janković, direktor i glodur TV Valjevo, koji je Radio Valjevo vodio od 1996. do novembra 2000. i u toj kući proveo 30-tak godina. Biva razočaran činjenicom što nije dobio priznanje od svog naslednika i „učenika” Stojkanovića, na TVA napravio je emisiju o proslavi jubileja. Snimateljima kao da su bili zabranjeni kadrovi delova sale u kojima nije bilo „šefa”, a taj filmski materijal „filovan” je fotografijama iz života Radio Valjeva na kojima je isključivo bivao autor emisije sa sebi dragima u „važnim situacijama”.

AUKCIJA – Radio Valjevo je preko svog advokata Milovana Đurića podnelo tužbu Vrhovnom sudu Srbije zbog toga što od Republičke radiodifuzne agencije (RRA) na javnom konkursu nije dobio regionalnu frekvenciju na FM-UKT 88,6 MHz za predajnik sa Maljena.

Inače, nova aukcija za prodaju Radio Valjeva zakazana je za 22. februar 2008, objavljeno je na zvaničnom internet sajtu Agencije za privatizaciju. Procenjena vrednost kapitala koji se privatizuje sada iznosi 30,3 miliona dinara (oko 390.000 evra), što predstavlja 70 odsto ukupnog kapitala. Početna cena iznosi oko 4,9 miliona dinara, depozit za učešće na aukciji je 2,4 miliona dinara, a minimum investicija budućeg većinskog vlasnika je 333.000 dinara.

Aukcijska prodaja Radio Valjeva, zakazana za 21. decembar 2007, otkazana je zbog toga što nije bilo zainteresovanih kupaca, a tadašnja početna cena iznosila je 7,2 miliona dinara, dok je 70 odsto društvenog kapitala bilo procenjeno na 29,8 miliona dinara.

U međuvremenu, 16 zaposlenih izjasnilo se za prihvatanje socijalnog programa sa otpremninama od po 200 evra po godini radnog staža. Među njima je i direktor i glavni i odgovorni urednik Mijo Stojkanović. Novac od oko sedam miliona dinara treba da obezbedi osnivač, SO Valjevo. Opštinsko veće je prihvatilo da se ta stavka nađe u budžetu za 2008, a konačnu odluku donosi Privremeni organ, koji obavlja poslove raspuštenog lokalnog parlamenta.