Letnja škola arhitekture

Sasvim je izvesno - nakon 13 godina pa­­uze u Istraživačkoj stanici u Pe­­tnici od 23. do 30. septembra po­­novo će se okupiti studenti i pr­of­es­o­ri na Letnjoj školi arhitekture! Bi­­će to peta po redu, a kao i sa prve če­tiri (1996–99) sa namerom da škola bude re­do­vna i na tragu poruka koje su sličnim al­ternativnim oblicima nastave os­ta­vi­li Nikola DOBROVIĆ i Bogdan BO­GD­A­N­OVIĆ ali i poruka i iskustava sa pe­tn­ičkih radnih okupljanja.

Obnavljanje Letnje škole pokrenuli su studenti, a među njima na­jp­re­du­zi­mlj­iv­iji su Valjevka Daša SPASOJEVIĆ sa ko­legama Marijom OBRADOVIĆ i Iv­an­om GRADIŠAROM. Na prvi poziv da se pr­overi da li ima zainteresovanih, ja­vi­lo se čak 50 studenata! Podrška pr­of­es­o­ra, koji su aktivno radili na četiri ra­ni­je održane škole u Petnici, nije iz­os­tala. A to su: Darko MARUŠIĆ, Tanja MA­RTINOVIĆ, Ivan KUCINA, Milan MA­KSIMOVIĆ, Vlada ĐOKIĆ… Sl­ed­i­la su radna okupljanja budućih učesnika, ra­zgovori, predlaganja tema, mentora... Ma­j­ski sastanak sa upravom IS Petnice, u godini kada se konačno ostvaruje san o pr­oširenju Stanice, otvorio je i sva dr­uga vrata. Projekat je na konkursu dobio sr­edstva od „Srpske privredne fo­nd­ac­ije“, ispunjen je uslov da se za 35 po­la­zn­ika pokriju troškovi jednonedeljnih ak­ti­vnosti u IS Petnica.

 Tema obnovljene Letnje škole ar­hi­te­kt­ure je “Promena uslova”. U pet ra­di­on­i­ca sa studentima će radite desetoro me­nt­ora: Pavle STAMENOVIĆ i Dubravka SE­KULIĆ, Ana NIKEZIĆ, Ivan SI­M­I­Ć i Danijela MILOJKIĆ, Biljana i Br­atislav BRANKOVIĆ i Dejan MI­LA­NO­VIĆ i Grozdana ŠIŠOVIĆ. Pl­ani­ra­no je i deset predavanja - gostovanja ug­l­ednih imena arhitekture.

Obnovljena Letnja škola arhitekture u Petnici biće posvećena Vladi MI­LI­ĆU (1965-2007) jednom od njenih nek­ada­š­njih osnivača i mentoru jedne od ra­di­on­ica sa kojoj je predložio da Valjevo do­bi­je novi gradski trg na desnoj obali Ko­lu­bare. Njegovi crteži rapidografom - “iz­umrla veština“ - danas kada se radi is­ključivo na kompjuteru, govore o ne­za­me­njivosti tog sklada ruke i misli, aut­en­tičnog svedočenja o onome što pr­omi­šlj­amo i vidimo u prostoru.