Lokalne novine u Sloveniji i Hrvatskoj

Kakve su lokalne (regionalne) novine u Sloveniji i Hrvatskoj? U kakvim uslovima ih prave, ko i koliko na njima radi, kako izgleda taj „proces proizvodnje”, kakvi su novinarski a takođe i finansijski učinci toga rada? Mogu li, na koji način i u kojoj meri, tamošnja iskustva biti podsticajna za tvorce lokalnih novina u Srbiji? Zainteresovani za odgovore na takva pitanja, uputila su se ovoga septembra u Hrvatsku i Sloveniju četvorica urednika ovdašnjih listova: Vladan Filipčev iz „Bečejskog mozaika”, Vukašin Obradović iz „Vranjskih novina”, Stojan Marković iz „Čačanskih novina” i Zdravko Ranković iz Revije „Kolubara”. Finansijski podržani od Evropsog saveta a organizaciono od NUNS-a (uz dragocenu pomoć novinara Radio Ljubljane Gojka Bervara i prof. dr Vidoja Vujića iz Rijeke), boravili su u Rijeci, Celju, Kranju i Murskoj Soboti.

Riječki dnevnik „Novi list”, koji je još 1900. godine pokrenuo Frano Supilo, uživa s razlogom reputaciju glasila koje je uspelo, kao malo ko drugi na sveukupnom nekadašnjem jugoslovenskom prostoru, da sačuva samostalnu uređivačku politiku. To je i predstavljalo prevashodni motiv za odlazak u tu veliku i po svemu uspešnu novinsku kuću. U Celju i Kranju, po veličini približnim većini okružnih varoši u Srbiji, izlaze dva puta sedmično, utorkom i petkom, „Novi tednik”, odnosno „Gorenjski glas”, a u Murskoj Soboti četvrtkom izlazi „Vestnik”.

U razgovorima sa njihovim glavnim urednicima, direktorima i novinarima saznalo se mnogo šta i o drugim slovenačkim i hrvatskim lokalnim novinama; ta saznanja upotpunjavali smo primercima listova koje smo tamo zaticali ili ih tokom putovanja kupovali na kioscima.

Najkrupnije iznenađenje predstavljaju novine koje sada izlaze u unutrašnjosti Hrvatske. Tamo, decenijama već, pored Zagreba svoje dnevne novine imaju razvijeni regionalni centri Split, Rijeka i Osijek. U gradovima „trećeg reda” izlazili su u vremenu od pre petnaest-dvadeset godina listovi koji nisu dosezali prosek lokalne štampe u Srbiji. Takav je bio slučaj i sa Zadrom, koji sada ima svoj dnevnik „Zadarski list” (štampaju ga na 40 strana). I Pula ima takve novine (nezavisni dnevnik „Glas Istre”), a možda i još poneko. Naš Niš je bar tri puta veći od Zadra i Pule, a u poređenju sa njihovim listovima oba niška dnevnika su u svakom pogledu preskromni. I Kragujevac je mnogo veći od Pule i Zadra; njegova nedeljna „Svetlost”, jedini list u tom velikom gradu, jedva da izlazi u dve i po hiljade primeraka.

Lepo iznenađenje predstavljaju, s druge strane, srdačnost i kolegijalnost, predusretljivost i otvorenost sa kojima smo se suočili u sve tri slovenačke redakcije. Slovenci, onaj bolji deo među njima, nisu se ni u tom pogledu promenili.

U nastavku – o ponekim pojedinostima.

VLASNIŠTVO – Zaposlenima u riječkom „Novom listu” pripada polovina kapitala te kuće, a među vlasnicima druge polovine sa 30 odsto glavni je MDLF iz Praga. Rukovodstvo „Novog lista”, koje kao direktor predvodi nekadašnji novinar Franjo Butorac, ima ambiciju da uđe u vlasničku strukturu pojedinih elektronskih medija. Misle da u vremenu, kad je sve teže odupreti se bogatima i jakima, takva sprega može biti od velike važnosti.

Zadarska Tankerska plovidba je glavni vlasnik „Zadarskog lista”.

U Celju sa 75 osto kapitala Radio Celja i „Novog tednika” raspolaže porodica Šrot, a zaposleni sa preostalih 25 odsto. Jedan od braće Šrot, Srečko, nekadašnji novinar i potonji biznismen, direktor je toga preduzeća; jedan njegov brat je celjski gradonačelnik, a drugi direktor u Pivari u Laškom.

Gorenjskoj banci pripada 82 odsto kapitala „Gorenjskog glasa” (fabrika „Sava” iz Kranja je opet glavni vlasnik te banke), deset odsto ljubljanskim novinama „Delo”, a osam odsto zaposlenima.

Dominantan vlasnik medijske kuće u Murskoj Soboti, koja ima novine i radio, je „Ljubljanski dnevnik”.
TIRAŽI – „Novi list” svakodnevno se prodaju u proseku od oko 37.000 primeraka, „Glas Istre” (Pula) ima tiraž od oko 20.000, „Zadarski list” oko 6.000, a „Glas Slavonije” oko 10.000 primeraka. U zbiru, ta četiri glasila su najtiražnija u njihovoj državi. Tvrdili su nam u Rijeci i to da stagnira ili čak i opada tiraž zagrebačkim dnevnim listovima koji imaju nacionalni značaj. Inače Riječanima je svojevremeno tiražni uzlet donelo opredeljenje da se ne priklanjaju govoru mržnje, odnosno da 90-ih godina pišu o zločinima na svim zaraćenim stranama u čemu su sa splitskim „Feralom” bili izuzetak u Hrvatskoj.

„Celjski tednik” utorkom izlazi u 12.500-13.000 primeraka, petkom 13.500-14.000 primeraka. Pretplatom do čitalaca stiže oko 10.000 primeraka. Utorkom je cena 0,81 a petkom 1,25 evra. U planu je preorijentacija na izlaženje tri puta nedeljno.

„Gorenjski glas”: namenjen području od oko 190.000 stanovnika, tiraž („stabilan”) 22.000 primeraka, prodaja u pretplati – 20.000. Poneki su sa 40-godišnjim pretplatničkim stažom. Da bi zadržao postojeće i pridobio nove pretplatnike, izdavač im za svaku novu godinu šalje poklone (uvek su od izvesne koristi, nešto od toga pripalo je i nama), organizuje ekskurzije, daje popuste na male oglase i čitulje...

„Vestnik” (Murska Sobota): prodati tiraž oko 15.000 primeraka (85 odsto u pretplati), namenjen čitaocima u Prekmurju, ekonomski najnerazvijenijem delu Slovenije (sa oko 130.000 stanovnika). Prodaje se na kioscima za 1,29 evra.

Koparske „Primorske novice” izlaze svokodnevno, jedine izvan Ljubljane i Maribora, što im je donelo izvestan pad tiraža (sadašnji je 23.000 primraka).

„Dolenjeski list” (Novo Mesto): izlazi čevrtkom na 40 strana „Politikinog” formata sa tiražom od 14.020 primeraka (broj od 13. septembra 2007). Prodaje se za 1,40 evra.

„Štajerski tednik” (Ptuj): izlazi utorkom i petkom u 12.000 primeraka. Utorkom košta 0,63 evra, petkom 1,17

RADNI USLOVI I REZULTATI – „Novi list” raspolaže sopstvenom višespratnicom u kojoj mu je i štamparija. Ima sopstvenu prodajnu mrežu, izdaje nekoliko enigmatskih publikacija, list „Butiga” (isunjen oglasima i reklamama), knjige i štošta drugo. Osnovno izdanje „Dnevnog lista” je na 48 (šest do 12 reklamnih strana) strana uz koje redovno idu razni tematski dodaci. U strukturi prihoda približno po pola je od prodaje izdanja i od reklamnih sadržaja. Zaposlenih 356, novinara 110. Cena jedne reklamne strane u glavnim novinama – 3.000 evra.

Celje – Iznajmljen poslovni prostor; zajednička redakcija novina i radija sa deset stalno zaposlenih novinara (obe urednice smatraju da to stvara probleme u radu i nepovoljno se odražava na kvalitet); sa novinama u Kopru, Kranju, Ptuju i Murskoj Soboti imaju zajednički TV dodatak petkom u punom koloru; cena reklamnog prostora po jednoj strani 2.500 evra, čitulja prosečne veličine 150-200 evra; reklamama se stiču dve trećine prihoda; šestoro radi u marketingu; tridesetak stalno zaposlenih u firmi uz priličan broj njih koji radi po ugovoru o delu.

Kranj – Iznajmljen poslovni prostor u centru grada; zaposlenih 40 (16 novinara, u marketingu osmoro); prosečna novinarska norma: 80 vesti mesečno ili 20-50 članaka ili deset intervjua. Uz osnovne novine redovno objavljuju i raznovrsne dodatke, stalne ili povremene. Objavljuju, uvek u decembru, i godišnjak „Gorenjska” u kome, pre svega, sumiraju prethodnu godinu i donose kalendarijum za predstojeću. Jedna strana reklamnog prostora u novinama staje 3.988 evra (crno-belo) odnosno 5.066 evra (kolor).

Murska Sobota – Sopstveni poslovni prostor; novine i radio imaju zasebne redakcije; novinara je u novinama 10, kompjuterska priprema 2, fotoreportera 1, lektor 1; zjednički marketng za radio i novine sa šestoro zposlenih; za sve pretplatnike novine su beplatno dostupne i u elektronskom izdanju; u inostranstvu imaju izvestan broj pretplatnika na elektronsko izdanje.

„Primorske novice” imaju uredništva u Kranju i Novoj Gorici i dopisništva u Ajdovščini, Idriji, Ilirskoj Bistrici, Postojni, Tolminu, Sežani i Ljubljani.

Za Sloveniju je svojstveno i postojanje nekoliko nedeljnika koji su besplatni, izlaze u ogomnim tiražima i imaju svoje regionalne varijante. Takav list „Dobro jutro” štampan je 15. septembra u 350.000 primeraka.

ŽENSKO NOVINARSTVO – U Sloveniji je, još i više nego u Srbiji, u novinarskom radu izražena ženska premoć u odnosu na muškarce. Dame su, uz to, odgovorne urednice novina u Celju, Kranju, Kopru, Novom Mestu. Preduzimljiva Marija Volčjak je i direktorica „Gorenjskog Glasa”, dame su na direktorskim dužnostima i u Kopru i Novom Mestu. U jednoj od tih redakcija toliku „ženstvenost” u redakcijama smatraju pouzdanim znakom da je novinarstvo slabo plaćen posao.

Četvorici urednika iz Srbije, koji su i članovi Upravnog odbora Lokal presa, kad su svodili utiske o trojim slovenačkim novinama, najpodsticajnijim čini im se ono u šta su se osvedočili u Kranju. Nošeni tim osećanjem, dogovorili su se sa direktorkom „Gorenjskog glasa” Marijom Volčjak da im bude gost na predstojećoj skupštini te asocijacije i o radu svoje novinske kuće govori predstavnicima tridsetak novina iz Srbije.