Mišljenje o inicijativi za prenamenu objekta Doma vojske Srbije u Biblioteku

Biblioteka u gradu svakako je jedan od ključnih elemenata kulturnog identiteta svakog grada. Nažalost, u Valjevu to nije slučaj. Postojeći objekti koje koristi biblioteka, u prostornom, funkcionalnom i normativnom pogledu ne ispunjavaju elementarne uslove da bi se mogli smatrati jednim od nosioca kulturnog života grada.

Pokrenuta inicijativa, da se prostor Doma vojske transformiše u prostor bibilioteke svakako zavređuje našu pažnju. Prema preliminarnim proverama ova transformacija je u građevinskom i funkcionalnom smislu realno moguća.

Analizirajući bitne prostorne karakteristike Doma vojske, od pozicije objekta u urbanoj matrici grada, u njegovoj glavnoj ulici, zatim njegovih arhitektonsko-likovnih i funkcionalnih vrednosti kao i otvorenosti za transformaciju namene prostora Doma vojske u prostore "Kuće knjige" nameće se nedvosmislen pozitivan zaključak o pokrenutoj inicijativi.

Objekat Oficirskog doma je bio i ostaje kultno gradsko mesto, jedna od tri zgrade (uz Gimnaziju i Dom kulture) kojima se Valjevo uvek ponosilo.

Unutrašnji prostor Oficirskog doma, posebno velike sale svojevremeno je projektovan i sagrađen kao reprezentativni prostor - prostor koji je odražavao značaj i ugled oficirskog kadra, u narodu omiljene i poštovane vojske.

Podržavamo predlog da se taj i takav prostor nameni sada ustanovi kulture od izuzetnog značaja - Biblioteci - Biblioteci koja bi se iz sadašnjih uglavnom podstanarskih i podstandardnih prostorija uselila u takav reprezentativni prostor kakav priliči hramu knjige.

Da je prostor Doma vojske moguće adaptirati za potrebe biblioteke "Ljubomir Nenadović" došli smo na osnovu:

1. obilaska objekta i dvorišta Doma, 
2. uvida u projektnu dokumentaciju po kojoj se objekat do sada prepravljao, 
3. uvida u studiozno urađen program od strane nadređene ustanove - Narodne biblioteke Srbije po pitanju mogućnosti smeštaja biblioteke u prostorije Doma, 
4. prateći projekte i realizacije savremenih bibilioteka u svetu i savremene načine komunikacije između knjiga i posetilaca u njima, 
5. uvidom u biblioteke smeštene u starijim objektima klasicističke arhitekture, i 
6. na kraju - prateći probuđenu popularnost biblioteka u svetu.

Adaptaciju Doma za potrebe Biblioteke treba sprovesti nakon višeslojne analize ukupnog prostora uz četiri osnovna uslova:

1. Bibiloteci ustupiti ukupnu površinu Doma - uključujući salu kao centralni prostor objekta,
2. sačuvati kvalitet unutrašnjeg prostora: volumen sale (površinu i visinu), ne menjati joj dimenzije, ne deliti po horizontali i ne predvajati po visini,
3. pažljivim rasporedom sadržaja i funkcija sačuvati transparentnost središnjeg prostora uz "kulu" na sve tri etaže, i
4. tavanski prostor iznad sale adaptirati tako da se sačuva izuzetan školski primer drvene konstrukcije (da se ne ponovi "slučaj" tavana u levom krilu objekta).

Nakon usvajanja inicijative sledila bi operacionalizacija zaključka - adaptacija i prilagođavanje objekta Doma i dvorišta ovoj nameni rešavala bi se u krugu struke - arhitekata i bibliotekara.

Realizacija adaptacije se može podeliti u faze - korake, od kojih se neki mogu sprovoditi i nakon useljenja Biblioteke u objekat Doma.

U Beogradu, septembra 2014.