Moleban za slet

Valjevo je takoreći po broju novoprimljenih državnih službenika prvo u Srbiji. Koji je to stručnjak i stručnjakinja, tu ni jedan moleban ne pomaže, tu bi  samo dobar slet dao rezultat.

To što su demokrate uzele nešto da se džapaju, te zakazivanje Glavnog od­b­ora za 8. septembar, bilo je ok­idač za grande zaključak da će Srbija do­bi­ti još jednu Osmu sednicu. Ostalo je sa­mo da se vidi ko će tu biti Stambolić, tko Milošević, a tko Buca Pavlović. Ali, izgleda da je vreme osmih sednica, pa i takvih diferencijacija, koje su po­dr­azumevale i seču glava, definitivno pr­ošlo. Danas je, braćo i gospođe, na­jva­ž­nije jedinstvo, jedinstvo u kome je ču­va­nje privilegija jedina kohezija, i taj le­p­ak, koji male i velike sebičluke pr­ed­st­av­lja kao interes Srbije i njenih gr­ađ­a­na.

A radi se o tome, da se pojednostavi, ko je odgovoran za poraz De­mo­kra­ts­ke stranke, i što je još gore i tr­agičnije, ko je odgovoran za guranje Sr­bije u zabran takvih vizionara kakvi su Toma Vučić Nikolić i ostali di­nk­ić­da­či­ći i krkobabići. Naravno da su od­go­vo­rne demokrate, koje su obezvodnile i se­be i Srbiju, ali oni to neće priznati ni pod batinama. Ostaje objašnjenje da nam je takva sudbina, a od sudbine se, je­lte, ne beži.

Ali ajmo redom, prvo je Đilas uz’o da se javlja, i to rečima koje su ob­eć­avale: sagledati svoje greške, bi­ti pošten i prepustiti političku sc­enu i stranku najboljima među nama; ot­vo­riti prostor za nove ljude, za Bele li­st­iće, za intelektualce, jer je to ne­op­ho­d­no da bismo išli napred... Tadić uz­vr­at­io da nema podela, a da Đilas treba da po­štuje stranačku disciplinu i statut. Ja­vio se i Mićun, iskusno, da će svako ko po­kuša da pravi novu stranku doživeti kr­ah, Đilas nastavio je osnovno pitanje ka­ko se Stranka vodi i gde ide, Tadić se do­punio da se u stranci analizira i ut­vr­đuje odgovornost za izborni poraz, ali da nema potrebe žuriti, jer je DS, jelte, na­cionalna institucija, izuzetno bitna za budućnost zemlje. Naši analitičari up­ozorili da bez DS nema demokratije...

Da se ne zaboravi da Đilas rek’o da ovo nije leto u kojem DS treba da bu­de u kupaćim gaćama, stig’o aber da Goran Vesić - sa iskustvom uspešnog br­ojanja glasova kad ono Đinđić jedva sa­vl­ad’o anemičnog Vuksanovića – zadužen da pripremi osnivanje Đilas stranke... Kad je stvar došla do vrhunca, desila se pa­lanka. Na izbornoj skupštini DS u Sm­ederevskoj Palanci, pojavili se Svi i Za­jedno, Đilas rek’o da su ga u vezi ku­pa­ćih gaća pogrešno razumeli, te da će Os­m­om sednicom DS biti razočarani svi oni koji loše misle DS, a Visoki Šu­ta­novac  poručio da su svesni da su gr­eš­i­li, ali da će sve biti iskorišćeno u ko­ri­st jačanja DS, sa ciljem da se ojača cela S­r­bija...

Svi odahnuli, dobro je, zl­o­na­m­er­ni­ci i ostali sa te liste  mogu da ga duvaju, DS je pokazala, i ima po­ka­že, da je Nacionalna institucija. Ni­šta od osme, a neće ništa biti ni od de­ve­te sednice. Sve i da Đilas fo­rma­liz­uje svoje liderstvo i u stranci, da Tadić bu­de prisiljen da se prihvati počasnog pr­ed­sednikovanja, potpredsednikovanja u So­cijalističkoj internacionali, da raz­ni Petrović potpredsednici ne budu što jesu, ostaju nam šutanovci razni, koj­i su, o’zdo pa sve do gore, za sebe pr­ig­ra­bili titulu Nacionalne institucije.

Dakle, ako je neko imao iluzija, ni­šta od posla i tzv. re­st­ru­kt­ui­ra­nja Demokratske stranke. Ima br­aćo i gospođe bude i bidne kako je bilo. A i sočim bi to Đilas pred Lazara, s ko­jim potencijalom, kojim malim i vel­ik­im šutanovcima? Ta Demokratska str­an­a je, zaslugom politike Kuće, postala leglo i azil za svakog mediokriteta koji je pr­eko stranke avanzov’o preko svakog ava­nz­o­vanja. Ruku u demokratiju da će svaki taj me­diokritet, koji ne razlikuje Đinđića od Miloševića, a kamoli Đilasa od Ta­dića, koga rukovodi samo lični benefit, po­goditi pravu stranu i biti prvi za sv­ake promene koje znače dalje jedinstvo u pr­ivilegijama. Ta neće valjda oni koji Še­st mandata obnašaju mesta pr­eds­ed­ni­ka opštinskih i inih od­bo­ra biti protiv svakog sv­og progresa. Ili će pr­otiv sebe biti silesija DS čl­anova u upravnim od­bo­ri­ma i drugim kontrolama leta.

Nešto bi moglo bi­d­ne i bude, o De­mo­kr­at­skoj stranci, o Sr­biji kad se radi, ako bi Đilas – koji je gr­ado­nač­el­n­ik Beograda i zah­va­lju­ju­ći milosti Vučića, ako ne njega, a ono drugih Mi­los­rd­nih anđela – kan’o onaj do­le Baja u Kuršumliji, po­delio grabulje i lopate Svima Onima Za Koje Se Zna Da Im Je Jedini Posao Da Ne Rade Ni­šta Sem Da Grabe Za Sebe. Ne treba da gr­abuljaju i lopataju, samo neka drže alat. Uo­stalom, kakav je profesionalni ka­pa­ci­tet Demokratske stranke govori i to da je skoro ceo njen vrh, bivši ministri, seo u poslaničke klupe.

A statističke knjige kažu da je, up­rkos javnom Zalaganju za smanjenje ad­ministracije, između 2008. i 2012, povećan broj državnih činovnika. U vrhu liste, po tom povećanju, je Valjevo. Ko­ji je to stručnjak, koja stručnjakinja, br­aćo i gospođe. Toliko ih je da im ni je­dan moleban, sve i da ga sami Milutin na­redi, onih koji kunu Ovakvu državu i Ta­kvu pravdu ne može ništa. Moguće da bi jedan dobar slet, gde bi se sve to, po ug­ledu na tu Kuršumliju, postrojilo sa mo­ti­ke i lopate, dao neki rezultat. Ako su već najbolji, neka javno pokažu i sebe i te veštine.