(Ne)moguća misija: eskiviranje etiketiranja

Početkom katakilizmične '99. uvodničar "Pečata" je - ne skrivajući skepticizam i razočaranje, pa i prezir - pisao: "...režim nije udario (barem ne ovako žestoko) na svoje oponente organizovane u brojne opozicione (i "opozicione") stranke i saveze, već na medije, koji, pošto su celu jednu deceniju sami održavali slobodni informativni front, posustaju i nestaju... Između ostalog, i zbog mlake i nikakve, tek isprazno-verbalne i račundžijske podrške istih onih opozicionih (i "opozicionih") stranaka. Zato je možda došlo vreme ne samo da nevladini mediji prestanu da rade ono što u normalnim zemljama inače radi opozicija, već i da potpuno nestanu. Ne znam gde bi tada i šta već spomenute stranke (uostalom one i njihovi mali i veliki lideri se uvek dočekaju na noge), ali sigurno znam... u praznini koja bi ostala iza slobodnih medija ne bi nestalo sve - samo ono malo preostalog razuma i nade".

Mladenovac

Nezavisni mediji nisu, na sreću, tokom sledeće dve godine ni nestali, niti prestali da rade... Štaviše, "dodali su gas", rizikujući da im, nimalo sporadično upotrebljavana etiketa, "opozicioni", ostane kao trajni beleg. Ulog je, međutim, bio preveliki - nije se ni moglo ni smelo natrag. Istovremeno, bio je uzaludan napor objašanjavati nekome, ko to i sam nije razumeo, da biti nevladin, pa i "opozicioni" medij, ne znači automatski i pripadati nekoj stranci ili strankama.

Kako bilo da bilo, tek što se, preko raznoraznih oštrih stena, opasnih brzaka i mutnih virova, nekako doplivalo do, činilo se, spasonosne petookotobarske obale - počele su nove muke. Odnosno stare muke novog etiketiranja. U kontakt emisiji lokalne televizije jedna gospođa, krajem 2000. godine, vrlo ozbiljno predlaže "da se 'Pečat' vrati opoziciji". Kojoj?

Jer, visoki funkcioner lokalnog SPS-a (sada jedan od lidera mladenovačkog ogranka Ivkovićeve SNS) "Pečat", iako se uvek nalazio na sasvim suprotnom kraju mladenovačkog političkog klatna, ovako dijagnosticira: "Mi smo imali, a imamo i sada, niz zamerki na komentare, na način izveštavanja i na način komentarisanja političkih zbivanja od strane 'Pečata'. Međutim, mi kao partija, istovremeno, podržavamo izlaženje 'Pečata' i spremni smo, čak, da u svakoj meri pomognemo da taj list nastavi sa izlaženjem, upravo iz razloga što javnost treba da bude informisana... 'Pečat' je u svakom trenutku izveštavao o tome šta se dešava i u SPS-u i u tadašnjim opozicionim partijama...". Funkcioner SPS-a, naravno, nije i ne može biti zadovoljan načinom izveštavanja u kome, kako je sam kazao, isti tretman imaju i SPS i tadašnja opozicija, ali nije niti želeo, niti mogao da ospori postojanje izbalansiranog informativnog tretmana politički suprotstavljenih strana.

Imajući ovo u vidu postavlja se pitanje kome je onda i zbog čega trebalo vratiti "Pečat"? Radi se, naravno, o još jednom kačenju pažljivo osmišljene etikete, koja je samo uvod u novu: ako je neko ranije pripadao opoziciji, sada, po definiciji, pripada vlasti. Dokaze za to pojedini lokalni političari izvode na najjednostavniji način - tako je zato što oni tako kažu.

Najsvežiji primer(i). Jedan od vodećih funkcionera lokalnog ogranka DSS-a - stranke koja se u Mladenovcu sladi povećim komadom vladajućeg "kolača" - deo svake svoje, vrlo redovne nedeljne konferencije za štampu posvećuje "Pečatu" i, ničim potkrepljenoj, kritičkoj analizi njegovog rada: jednom nije preneto sve što je rekao (iako je govorio skoro sat vremena), drugi put je vrlo nezadovoljan pisanjem o njegovom radu na mestu direktora jednog opštinskog javnog preduzeća (iako je u pitanju samo doslovce preneta izjava drugog političara), treći put lakonski konstatuje kako "Pečat" radi u interesu jednog dela opštinske vlasti... Previđajući, nimalo slučajno iako je redovan čitalac, brojne tekstove u kojima se bez okolišenja kritikuje lokalna vlast. Citati su brojni i ilustrativni: "… problem može da bude i rad Izvršnog odbora (Skupštine opštine), njegova nestručnost, nesposobnost…". Ili, "… Poslednja sednica Skupštine opštine je pokazala ko je preuzeo sistem vlasti od Slobodana Miloševića, ko nastavlja da radi na isti način kao što je radio Slobodan Milošević… to je Demokratska stranka, i da bi to uspelo ona zadržava sve poluge koje su postojale…". Ili, "…mladenovačka skupština je pokazala neorganizovanost, neefikasnost i nespremnost za rad, a izvršna vlast u našoj opštini je dodeljena potpuno nekompetentnim osobama…". Ili, "… jasno je da je došlo samo do promene likova na političkoj sceni, a da u životu građana nema nikakvih promena". Ili, "… nakon lokalnih izbora u Mladenovcu, napravljena je negativna kadrovska selekcija na nivou opštinske vlasti". I tako redom… Ravnomerno se, naravno, prenose i stavovi druge strane, koja ni sama nije imuna da - istina, onako uzgred, "slučajno" - prigovori sadržajima koji joj nisu po volji.

Lokalnim političarima, kako onima na vlasti, tako i onima u opoziciji, nije nikakav problem da "Pečatu" prilepe etiketu pristrasnosti i tako mu nanesu višestruku štetu - materijalnu i profesionalnu - neargumentovanim i kampanjskim podgrevanjem negativnog utiska kod čitalaca, posebno potencijalnih, novih ili onih koji ga neredovno čitaju, te nemaju komletnu sliku njegove uređivačke politike.

Na verbalnu kanonadu političara - kako posredstvom pojedinih medija (čiji su vlasnici, inače, postali "nezavisni" tek pošto nisu izabrani za odbornike), tako i posredstvom "čaršije" - ne vredi odgovarati, kao što ni perje rasuto sa oblakodera ne vredi sakupljati…
Kako popraviti odnose? Pogrešno pitanje - odnosi su upravo onakvi kakvi i treba da budu i stvari su na svom mestu: stranke su - neke manje, neke više - uglavnom nezadovoljne, a čitaoci - neki manje, neki više - uglavnom zadovoljni.