Neiskorišćeno podzemno bogatstvo

Valjevski kraj je izuzetno bogat vodama, površinskom i podzemnom, koje su međusobno prirodno povezane. Pa ipak u sušnim periodima dolazi do teškoća u vodosnabdevanju. Drastičan primer takvog stanja imali smo ove godine, usled čega su sva sredstva informisanja svakodnevno bila angažovana na sagledavanju problema, razgovorima sa stručnim i odgovornim subjektima, uz sudelovanje ugroženih građana.

Petnička pećina

Ovaj problem nije posledica nestašice kvalitetne vode, koja bi se mogla zahvatati iz prirodnih resursa u blizini Valjeva, već neblagovremenih poduhvata kojima bi se unapred obezbedilo zahvatanje veće količine vode. Ovo se moglo postići planiranjem budućih potreba grada i okoline i blagovremenim obezbeđenjem novca i stručnih potencijala. Međutim, rešenja su uvek tražena kada problem postane gorući, a takva rešenja su skoro uvek polovična.

Prvo organizovano vodosnabdevanje Valjeva izvedeno je kaptiranjem izvora „Ilidža”, 1935. godine i izgradnjom rezervoara na brdu „Pećina”. Zatim je, 1959. godine, izgrađen novi sistem kaptiranjem vrela „Paklje”, srednjeg kapaciteta (390 l/s, cevovodom kapacitet 300 l/s i stanicom za prečišćavanje na „Pećini”). Cevovod je kasnije rekonstruisan na kapacitet preko 700 l/s, a još kasnije postavljena je crpna stanica na reci Gradcu u cilju dopune potrebnog kapaciteta za prečišćavanje na „Pećini”. Pre nekoliko godina sagrađena je na „Pećini” nova stanica za prečišćavanje vode, koja će prečišćavati vodu iz površinske akumulacije Rovni na reci Jablanici, kada ista bude završena.

Zakonom o iskorišćavanju i zaštiti izvorišta za vodosnabdevanje na teritoriji SR Srbije („Sl. glasnik SRS” br. 27/77) predviđeno je da se trajno rešenje vodosnabdevanje Valjeva i nekoliko gradova ovog regiona nizvodno od Valjeva izvede izgradnjom površinske akumulacije „Rovni” na reci Jablanici.

Vodoprivredni sistem „Rovni” trebalo je odavno da bude u funkciji. Međutim, kriza koja je zahvatila zemlju traje već dugo, tako da ovaj sistem neće biti u funkciji bar još nekoliko godina. Započeto treba završiti. Svetski stručnjaci, međutim, odavno već upozoravaju da površinske akumulacije nisu baš kvalitetni vodozahvati vode za piće, jer starenjem sistema voda postaje nekvalitetna, a prečišćavanje iste sve skuplje, pa se posle nekog vremena vodozahvat mora napustiti, a stvoreno jezero koristiti samo u rekreativne svrhe. Vek trajanja ovakvih akumulacija za potrebe optimalnog vodosnabdevanja je oko 25 godina, a stručnjaci iz oblasti hidrobiologije tvrde da ovakvi sistemi mogu obezbediti kvalitetnu vodu za period od 15 godina. Naravno, priča se odnosi na vodu za piće, što znači da će voda iz ovakvih sistema moći još neko vreme u budućnosti da se koristi za industrijske potrebe. Tada će morati da se nađu druga rešenja za obezbeđenje vode za piće, a to je moguće jedino iz podzemnih resursa. Inustrijski razvoj, potrošački mentalitet i želja da se prati razvijeni svet postaviće zahtev za preradom i flaširanjem vode za piće. Da bi ta voda bila dostupna svima, proizvodnja mora biti jeftinija a to se može izvesti ako postoji izvorište kvalitetne vode, sa optimalnim uslovima za zahvatanje i preradu.

Takvo izvorište postoji u neposrednoj blizini Valjeva. To je deo terena, površine oko 100 km2, u literaturi poznatog pod nazivom Lelićko-bačevački karst, koji izgrađuju karstifikovani krečnjaci i u kojima je formirana jedinstvena karsna izdan „Gradac-Paklje”. Naziv je dat po jakim izvorima (karsnim vrelima) kroz koja se izdan prazni. Prihranjivanje karsne izdani vrši se poniranjem Povlenske i Poličke reke sa jedne i vodotoka koji nastaje spajanjem Zabave i Bukovske reke sa druge strane, a koji se nakon poniranja zove Suvaja. Drugi vid prihranjivanja su padavine na području karsne izdani, koje zbog velike poroznosti karstifikovanih stena vrlo brzo poniru u tlo sa minimalnim gubicima zbog isparavanja i skoro bez oticanja. Karsna izdan praktično je kao tepsija ograđena bočno barijerama od vodonepropusnih stena i sa vodonepropusnom ppodinom. Ova izdan po svojim karakteristikama, a pre svega po dokazanom prostranstvu i količini vode akumulirane u njoj, predstavlja najveće vodno blago u Zapadnoj Srbiji. Odnosno, to je pravi dagulj, kako za Valjevo i širu okolinu, tako i za Srbiju u celosti.

Prema bilansu ove izdani, dinamičke rezerve iznose oko 100 mil m3/god, odnosno ukupan proticaj u zoni pražnjenja iznosi oko 3.100 l/s, od čega na Gradačkim vrelima oko 2.500 l/s, na vrelu Paklje oko 400 l/s i u izvorišnoj zoni u dolini Sušice oko 200 l/s. Statičke rezerve iznose oko 360 mil m3 vode. Pravilnim vodozahvatima u prirodnim uslovima moglo bi se koristiti oko 2.500 l/s, a u uslovima dirigovanog prihranjivanja iz površinskih mikroakumulacija moglo bi se koristiti oko 3.500 l/s vode visokog kvaliteta sa minimalnim troškovima prečišćavanja.

Pod uslovom da se obezbedi kvalitetna stručna i trajna zaštita od zagađivanja, voda bi direktno iz vodozahvata mogla ići do potrošača, odnosno mogla bi se piti.

Kod nas je zaštita voda u karstu još uvek nedovoljno stručno razvijena. U tipičnim karsnim terenima vrednosti efektivne infiltracije atmosferskih taloga i površinskih voda su vrlo visoke. Cirkulacija izdanskih voda odvija se u razvijenom sistemu kaverni, čime se stvaraju uslovi za brzo prenošenje zagađenja dok uslovi velike brzine izdanskih tokova, posebno pri višem nivou karsne izdani, ne omogućuju potpunu razgradnju ili absorpciju zagađenja. Dakle, problematika zaštite karsnih izdanskih voda je složena, a posledice toga su sve češća odstupanja od klasičnih i zakonom utvrđenih metoda određivanja zaštitnih zona pojedinih izvorišta.

Pre više od 10 godina bavio sam se istraživanjem stanja zagađenosti karsne izdani „Gradac-Paklje” na terenu koji obuhvata slivove reka Gradac i Sušica ukupne površine oko 200 km2. Skromna finansijska sredstva nisu omogućila detaljno istraživanje već se sve završilo na rekognosciranju terena, korišćenju literature i podataka koje sam mogao dobiti u Valjevu - od opštinskih organa i raznih preduzeća koja imaju neke veze sa ovom problematikom. S obzirom na slabu naseljenost ovog područja, nema industrijskih aktivnosti, a glavna poljoprivredna aktivnost je stočarstvo. U to vreme registrovao sam desetak stočnih farmi od kojih je većina imala preko 150 grla stoke. Takođe sam registrovao da se kod nekoliko njih osoka preliva i infiltrira u pozorno tlo čime se direktno zagađuje karsna izdan. Registrovao sam nekoliko manjih deponija smeća i veliku deponiju na Divčibarama, u zoni izviranja Bukovske reke. Takođe sam uočio nezainteresovanost stanovništva prema problemu zagađivanja, a to mi i danas izgleda najveći problem. Bakteriološkim analizama na uzorcima uzetim iz gradačkih vrela i vrela Paklje registrovana je pojava patogenih klica. Ne znam kakvi bi bili rezultati detaljnih istraživanja, ali ovo je dovoljno za saznanje da je neophodno stalno kvantitativno i kvalitativno praćenje stanja zagađenosti, kako na području koji obuhvata karsna izdan, tako i na području sliva te izdani.

Novim zakonom o snabdevanju i zaštiti izvorišta, u delu o zaštiti podzemnih voda, naročito karsnih izdani, treba predvideti zaštitu celog sliva sa koga se izdan prihranjuje i takva područja tretirati kao područja od posebnog društvenog interesa. Zakon bi predvideo opšte mere zaštite koje treba podeliti na mere zabrane i mere ograničenja. Konkretne mere zaštite zavise od samog izvorišta, jer svako izvorište ima različite karakteristike. Na kraju zakon mora propisati i uslove koje treba da ispunjavaju organizacije, kojima će biti povereno staranje o izvorištima. Staranje podrazumeva detaljna istraživanja izvorišta, način korišćenja i donošenje i sprovođenje konkretnih mera zaštite.