Nepristajanje na kukavičluk!

„Abrofest” (Festival alternativnog teatra) možete voleti ili ne, ali on će i ove godine, šesti put, „proizvesti” nove pozorišne premijere, okupljajući umetnike, rasejane po prestižnim institucijama kulture, da u svom gradu nađu vreme i energiju za stvaralački rad.

Dakle, ne da „odtezgare” nešto što su već negde drugde pokazali, ili da pristaju na liniju najmanjeg otpora – pristajući na laži i vašarski neukus, kao promenadu „već viđenog”.

Pre više od dve decenije – Dom kulture Valjevo, otišao je na kolektivni godišnji odmor. Stvorila se divna šansa da oni kojima je stalo do rada i do stvaranja „uzurpiraju prostor” okupljajući brojne stvaraoce za koje ni mnogi njihovi sugrađani nisu znali čime se bave i naprave pet kamernih premijera – za pet dana, uz obilje pratećih programa. Mesto okupljanja tada, kao uostalom i sada, bilo je Gradsko pozorište „Abrašević”.

Sadržaj početnog Abrofesta: Anton Pavlovič Čehov „Prosidba”, Vaclav Havel „Audijencija”, Samjuel Beket „Kraj partije”, Slobodan Šnajder „Noćni program” i Aleksandar Popović „Čarapa od sto petlji”.

Eho uspeha i trijumfalni put kako na matičnoj sceni tako i scenama Zagreba, Splita, Podgorice bio je dovoljan da vladajuća birokratija smatra da to sledeće godine i ne mora da se desi.

Ali, ne da se dogodilo, nego je u svom alternativnom istraživanju osvojilo prostor Gornje pećine u Petnici, njen prirodni amfitatar i jezero. Dogodilo se: Ivo Svetina „Lepotica i zver” (surova priča o liberalnom kapitalizmu), Aleksandar Vedenski „Određena količina razgovora”, „Sve što želim u ovom trenutku” (kolaž domaćih tekstova kojima će prve mlade ptice poleteti put umetničkih akademija i profesionalnog bavljenja umetnošću). Usledila je godina pauze jer je potpisnik ovih redova  (jedna od „dežurnih budala”) bio u vojsci. Ipak sledeći Abrofest doneo je „Pokojnik trči počasni krug” po B. Nušića i D. Kovačevića, „Ljubinka i Desanku” Aleksandra Popovića, „Dekameron” Roberta Ćulija i Helmuta Šefera, „Slučajeve” Muze Pavlove.

Sledeće godine: „Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića, „Golubnjaču” Jovana Radulovića i tada započetu a kasnije dosanjanu „Paklenu pomorandžu” Entoni Bardžisa.

Kao što jedan pametni i uspešni mladi valjevski poslovni čovek reče „poštujem, ali sve što počiva na entuzijazmu, samo vama važnom, ne može da traje i odustaćete”, bilo je delimično tačno – pauza je potrajala više decenija. Za to vreme reka mladih je sa svojevrsne „akademije u Valjevu” odlazila na fakultete i put karijere.

Valjevske predstave, profesionalne, amaterske ili školske, išle su put festivala, donosile su nagrade, doživljavale „tapšanja” ali i bivale „skrajnute” od gradskih moćnika svih boja. Ne zameram. Kad neko nešto ne razume, uzalud je govoriti. Ipak, 2009. pojavila se Stalna konferencija gradova i Švajcarska donatorska organizacija u kulturi, i „duh” je oživeo.

Više od 40 akademaca, okupljenih u Gradskom pozorištu „Abrašević”, radeći probe po Belefu, Bitef teatru, Domu kulture „Stari grad”, SKC, Dramskoj sali u Valjevu iznedrili su: Milovan Glišić „Leptirica”, Karel Čapek „Kako nastaje pozorište”, Filip Kan Gotanda „Balada o Jakio”, Aleksej Slapovski „Klinč”. Krunisano sa više desetina repriza, kao i učešćem na festivalu profesionalnih pozorišta u Trebinju (dve nagrade) i beogradskim premijerama u Narodnom pozorištu i Zvezdara teatru.

Ove godine je projekat simbolično podržalo Ministarstvo kulture, pa grad nije imao kud, nego da se pridruži sredstvima nešto većim od bezbroj „projekata” koje jedva da je neko video ili u njima učestvovao. Od 16. do 20. septembra će – ako sudbina entuzijazmu ne okrene leđa – biti izvedene: „Sumnjivo lice B. Nušića (u jednom potpuno novom čitanju), „Kako i zašto nastaje – Ranjeni orao” Mir Jam, B. M. Mihiza i K. Čapeka (društvena parodija), „Staze klovnova” Jelice Jerinić (drama kojom je ova darovita Valjevska upisala FDU Beograd), „Dogodine u isto vreme” B. Slejda (diplomska predstava studenata čertvrte godine glume, gde većinu stvaralaca čine naši mladi sugrađani).

Vi koji istinski volite svaj grad, pozorište – dođite!

Pozivamo Vas, jer se ne radi samo o festivalu, već i o pokušaju (makar i uzaludnom) nepristajanja na kukavičluk i liniju najmanjeg otpora, slici društva koje samozaljubljeno samozaboravljeno srlja u sopstveni besmisao.

Hvala svakom čoveku koji dođe ili se saveznički osmehne ovoj ponovljenoj uzaludnosti!