Ni sam ne znam...

Ni sam ne znam gde sam stao,
al je dobro što sam pao.
Ni sam ne znam šta sam hteo,
al je dobro što sam seo.

(Miljenko Žuborski)

Sad stvarno ne znam šta da radim za dva dana, znate o čemu pričam.

Slušam Peru, znate kog – lepo čovek kaže – imam svoj mali život, svoj mali stan, svoje knjige, svoje ploče i svoj mali glas – ne dam nikom ništa!?

Slušam opet Voju, znate kog – pita ga novinar lepo – ne podržavate nikog, u redu, ali hoćete li glasati i za koga? (Prepoznatljiv osmeh, kraičkom usana i oka.)

– Baš ste me zatekli, nisam o tome uopšte razmišljao!!!

Šta da radim ja, jer me ne iznenađuje Perin odgovor, ali zato zaprepašćuje me odgovor ovog drugog.

Ni sam ne znam šta da radim
da l' da glasam, da li da se vadim?
(Najbolje je da pišem ove glupe distihe).