Nikolić Tomislav

Valja i sad, po isteku 40 dana, biti iskren. Od 20. maja uveče, kad se videlo ko je u Srbiji postao njen predsednik, ne napušta me osećanje stida.

Uz poneke druge doista krupne razloge, ono se ipak ponajviše temelji na Nikolićevim čestim prostaklucima, njemu i te kako svojstvenim. Nekadašnjim ali i skorašnjim.

Najnovijim pripada i poruka sa te strane (parfraziram): Ne pitajte me šta sam ranije govorio i radio, odgovoran sam za ovo sadašnje. 

Iz mnoštva ranijih Nikolićevih prostakluka podsećam na dva takva vrhunska „bisera”, kazivana u parlamentu, unekoliko svetom mestu. Rečena bez obaziranja na okolnost da tamošnja govorenja imaju visok stepen javnoga čina.

Jednoga parlamentarca ućutkivao je uz kvalifikaciju, višekratno ponovljenu, „tucač kafanskih pevačica”. A u drugom slučaju parlamentarnu većinu prekorevao je Nikolić, govoreći o jednom ministru, „i vi ste ovo govno izabrali za ministra”.

Onda me je bivalo sramota što u srpskom parlamentu sedi takav prostak. A sad još i veći sram jer je to prostaštvo zaselo u najvažniju stolicu ove nesrećne države.