Njihova demokratija

Demokratija za sebe je dovela do toga da svi oni koji nisu kod Miće i Kiće, koji nisu za Miću i Kiću, budu manjina, koja nema jednaku šansu za život, u sopstvenoj državi.

Posle Tunisa, Egipta, na red došla i Libija. I tamo se narod, zbog gladi i nezajažljivosti vlasti, dig’o protiv diktature i drugih oblika despotije. Mada se, u suštini, zbog Sveta kao takvog, raznih Interesa, ne zna ko tamo stvarno vuče konce, stvari su dobrano ozbiljne, stotine poginulih, oružja je sve više, i izgleda da nema nazad.

Nemiri su, kako se čuje, Ovi naši ne javljaju ništa zbog Dobrosusedskih i drugih škakljivosti, zahvatili i Hrvatsku. Nisu novost protesti Veterana domovinskog rata, koji to rade iz Svojih domoljubnih i inih opet svojih razloga, novost su protesti mladih u više gradova Hrvatske. Nova generacija kaže da njihovi protesti nisu političko, već pitanje preživljavanja, ljudi su, vele, ogoljeni do kosti i traže promene na bolje koje im ne omogućuje vladajuća elita koja sve propuste pokriva nadolazećim članstvom u Evropskoj uniji. A demonstranti nose parole – Ceo Sabor na Goli otok.

A u Srbiji zemlji sve i dalje ide svojim tokom. Izbrojano da je u poslednjih nekoliko godina nezaposlenost povećana za 400 000, da korupcija cveta, da više od trećine stanovništva ne može da živi od svojih primanja... Analitičari vele da tu pomoći nema, ceo sistem je ne samo liderski i partijski, nego i diletantski, udružuju se politički i ekonomski kanibalizam sa neznanjem i nestručnošću... Šta se još veli, veli se da je mantra o Kosovu i Evropskim integracijama zamenjena tzv. Rekonstrukcijom Vlade, to će i kao da reši sve probleme.

A o famoznoj Rekonstrukciji se priča brat bratu šest meseci. Sve kulminiralo tzv. slučajem Gorenje. Ono kad je Dinkić dao veće subvencije, ti’ 10 000 evra po radnom mestu, pa Slovenci Zaječar pretpostavili Valjevu, gde su već kupili zemljište za novu fabriku. Ukratko, da se podseti, javio se državni sekretar Ministarstva finansija, poznati valjevski doktor nauka i demokrata Slobodan Ilić, i rek’o da Dinkić sve radi mimo Vlade, te da su njegove subvencije politički motivisane, jerbo su u Zaječaru na vlasti njegovi Ujedinjeni regioni. Dinkić zatražio smenu Sekretara državnog, ali Premijeru došlo da lupi u astal i smeni Dinkića, ali i Ilića. Svi pomislili Pade Vlada. Jok, Dinkić rek’o, nema problema, dao ostavku, ali njegovi ostaju u Vladi, neće je ruše, da ne bi prekinuli Evropski put Srbije. Prethodno Vlada Jednoglasno prihvatila One Dinkićeve subvencije u Zaječaru od 10 000 evra po radniku. Zajebancija na svaki kvadrat i kub, da se čovek zavrati od smeha. Premijer premijerski rek’o da Vlada nikad nije bila stabilnija i efikasnija, i da sledi čuvena Rekostrukcija, još se radi na modelu, da li samo menjati neke ministre, ili smanjiti broj ministarstava. Narod miran i obamro, ko da ga se ne tiču Tehnike održanja na vlasti, mirno i civilizovano sve podnosi. Dodatna, tragedija u tragediji je što je i tzv. Opozicija iz iste priče. Ako ne i iz gore, i najgore. Takva je ta Njihova demokratija, doveli su do toga da čovek nema izbora do Manjeg zla. Opet su drugi rekili od čega bolujemo. Pakistanski levičar, koji živi u Londonu, Tarik Ali, kaže – Elite u zemljama bivše Jugoslavije su veoma slične: korumpirane su i nemaju političkih principa. Desni centar, ili levi centar, nebitno je. Postoji samo jedna vrsta političke zverke: neoliberalni političar koji gleda kako da uzme novac za sebe, za svoju porodicu, svoj klan, svoje kompanjone. To je savremena demokratija.

Narodu dato i da se zanima i hrani Otkrićima o krađama u Rudarskom basenu Kolubara. Pominju se milioni, stotine miliona evra koje su proneverene, davane podobnim i partijskim kadrovima. Iznajmljeni kamioni i mašine su radile po 25 sati dnevno, minimum, finasirani filmovi patriotskih umetnika, davalo se i drugima sve u šesnes’. A najviše dav’o i proneverav’o, tako vele, jedan DSS direktor. Sve i kao pokrenuli mediji, ti istraživački, kao da ovde ne postoji država, policija, tužilaštvo, sudovi. Kao nisu znali, i kao da je to od juče, i kao da toga nema danas, da su javna preduzeća kese bez dna iz kojih zahvataju oni koji su najbliži kesi. Malo smrdi što je cela, ponajpre medijska, halabuka, pokrenuta kad su demokrate, zajedno sa svi svoji, na čelu Kolubare. Tužilaštvo javlja da su neki prozvani pozvani na informativni razgovor, javila se policija, javila se sama Ministarka pravde, ali sva je prilika da je u pitanju još jedna ReKonstrukcija, samo još jedna mantra. Uostalom, jašta nego vele, da i demokrate sad tamo gazduju ko na svome, i oni daju poslove, i zapošljavaju svoje članove i simpatizere po svojoj preporuci. Lično i slučajno znam da je Jedan valjevski Demokratski privezak, nakon što je proneverio, da se ne kaže ukr’o, neke sitne pare u Jednom valjevskom javnom preduzećetu, promptno i partijski prebačen u „Kolubaru” da tamo bude na ‘rani. A to samo Jedan slučaj.

A takvi slučajeva gde god se okreneš, da se ponovi, Javna preduzeća i Javna administracija, da se ne govori o tzv. Inokosnim organima, puni ko tuljci raznog partijskog bašibozluka. Takva je Njihova demokratija, demokratija za sebe, koja je dovela do toga da svi oni koji nisu u partijama, koji nisu kod jednog, ili drugog Miće, Mlađana, Slađana i Kiće budu manjina u sopstvenoj državi. Manjina kad se radi o jednakoj šansi na posao i normalan život. Samo ovde ima da je većina postala manjina, u toj Njihovoj demokratiji. Evo šta na Temu, oko nje, veli glumica Mira Karanović: Poražavajuće je da je jedna demokratska ideja uništena, i da polako trune, zato što oni koji su je preuzeli nisu znali šta s njom da rade. Bojim se da rezultat toga može biti da jednog dana odustanemo od demokratije, kao da je to nečiji plan, i da ponovo poželimo nekog diktatora. Dotle došlo, ali da se za kraj zapita, da li će biti da nisu znali šta da rade sa njom, demokratijom. Biće da su znali, i da znaju,  Karanović Miro.