Pesništvo Matije Bećkovića

Ovaj luksuzni komplet, u platnenom povezu, na finom papiru, odštampan je u štampariji „Kristijans” u Hamburgu, pismom „amintas” čiji je autor Jovica Veljović, a povezan u knjigoveznici „Lahenmajer” u Rojtlingenu. Sabrane pesme objavljene su povodom šezdesetpetogodišnjice pesnikovog život, a o stodesetogodišnjici SKZ.

U kompletu su: „Vera Pavladoljska”, „Metak lutalica”, „Reče mi jedan čoek”, „Međa Vuka Manitoga”, „Lele i kuku”, „Kaža”, „Čiji si ti, mali”, „Ćeraćemo se još“ i „Hleba i jezika”.

Izdanje jeste luksuzno, ali su knjige jednostavne, deluju starinski. Da li su zato štampane u Nemačkoj?

- Ovo izdanje bi moglo biti i datum u povesnici srpske štampane knjige. To je zasluga onog koji je izdanje tipografski oblikovao i onih koji su mu to omogućili. Najpre Jovice Veljovića, a potom pokrovitelja Vojvođanske banke i izdavača SKZ.

Jovica Veljović iz Suvog Dola, profesor je tipografije na akademiji u Hamburgu. Njegova digitalna pisma su u Adobijevoj biblioteci. Ovo izdanje je tipografski oblikovao, od prvog do poslednjeg reda, odabrao materijale i složio naročitim ćiriličnim pismom „amintas”.

Knjige nisu poređane hronološkim redom, po godinama izlaženja. Kojim ste se kriterijumima rukovodili nižući ovaj venac od devet knjiga?

- I jesu i nisu. Jedne su poređane po spoljnjem a druge po unutrašnjem redosledu. Jedne datiramo mi, druge se traže i antidatiraju same.

Prva u nizu je knjiga „Vera Pavladoljska”. To je Vaša, rekao bih, najvažnija knjiga. Sada su na jednom mestu dve divne poeme posvećene voljenoj ženi?

- Poeme znaju o nama više nego mi o njima. Poema „Vera Pavladoljska” daleko me je odvela. Ispevao sam je u magnovenju; u mladićkom polusnu, ne sluteći kakve će dalekosežne posledice imati i po moju poeziju i po moj život. Gojko Božović je uočio da je u toj poemi već bila struktura mojih budućih takozvanih dijalekatskih poema, koje sam pisao decenijama kasnije. To nije bila moja prva pesma, ali je zahvaljujući Rasovom bibliofilskom izdanju postala prva knjiga u mojoj bibliografiji. Ipak sam je sa ostalim pesmama iz istog ciklusa ponovo objavio u prvoj zbirci „Metak lutalica”. Tako je ostalo i u prvom izdanju mojih Sabranih pesama. Život ili poezija su učinili da se krug sklopi, prolog dobije epilog, a početak smisao i kraj. Sada je to prva knjiga u Sabranim pesmama, a prvu pesmu koju sam objavio 1957. prvi put sam sad uvrstio u knjigu „Metak lutalica”.

I knjiga „Metak lutalica” zanimljivo je komponovana, s pesmama koje su nastajale od 1957. do 2003. godine?

- Ciklusi u toj knjizi mogu se čitati i kao zasebne zbirke. I mada nosi naslov prve knjige, objavljene 1963. godine, u nju sam uneo stihove pisane sve do ulaska ovog izdanja u štampu, krajem 2003. Ima i neobjavljenih pesama, i pesama koje nisu imale svoju knjigu, recimo „Kanon”.