Policija trenira strogoću

Ratni veterani su pokušali da ambasadorima 22 zemlje Evropske unije (EU) prirede prvoaprilsku šalu tako što su, k’o iduć’ na peti sprat zdanja Gradske skupštine, liftom se spustili u predvorje sala na prvom spratu i tu započeli protest što im majčica Srbija nije isplatila ratne dnevnice. Njih šestorica su imali i poruku ambasadorima (i javnosti) odštampanu kompjuterom na laserskom štampaču, a k’o nisu ni znali da ambasadori uopšte dolaze!

Nazočni opštinski načelnik Dragan Mojsilović Beli, iz tobož opozicione LDP, najpre je postavio špalir od potčinjenih mu činovnica, koje su svojim telima trebale da veterane-štrajkače sakriju od gg. ambasadora. Potom je Momčilo Gligorijević, komandir policijske jedinice, koja je pozvana da interveniše, preko druga Belog, a potom i lično, uputio zamolnicu veteranima-štrajkačima da „napuste pložaj”. Oni su to odbili, usledila je intervencija, svi su izašli k’o devojčice, jedino se Boža Petrović, od milošte nazvan Papula, opravio lud, pa sa ga četvorica „plavaca”, sve ‘vatajuć’ za ruke i noge, iznela iz zgrade. Drug je Boža jaukao niz stepenice, docnije se požalio da mu je nagnječen pršljen, ali je, k’o i saborci, završio u vazda spremnoj „marici” druga ministra Ivice (Dačića), vicepremijera Srbije i predsednika SPS-a.

Veterani-štrajkači su, po skraćenom postupku, bili privedeni sudiji za prekršaje zbog narušavanja javnog reda i mira  – četvorica odma’, Boža im se pridružio posle pregleda u Urgentnom centru Valjevske bolnice, dok je vođa višemesečnih protesta valjevskih ratnih veterana Ljuba Bradić zadržan na lečenju na kardiološkom odjelu Internog odeljenja. Tu je, sudeći po tome kada se ponovo obratio javnosti, ostao 15-tak dana, svakako i zbog toga što je dva dana uoči prvoaprilskog protesta u Valjevu kao okrivljeni bio na suđenju u Kuršumliji, gde mu je na ročištu pred Opštinskim sudom pozlilo, pa je prenoćio u bolnici u Prokuplju.

ŠIPKA I BUBANJ  – Uočljivo je da su drugovi Šipka i Bubanj iz G-17 plus, eks poslanik dr Aca Gajić i okružni načelnik Miloje Obrenović, pokarabasili ljubav. Ne samo da više nisu nerazdvojni, nego je dr Aca, koji se vratio poslu „sekundarca” na endokrinološkom odjelu Internog odeljenja Valjevske bolnice, smenio Lepog Miju sa mesta potpredsednika Gradskog odbora G-17 plus. Za taj manevar trebala mu je većina, koju je opravio tako što je u odbor kooptirao svog jarana Aleksandra Krstića, mašinskog inženjera zaposlenog u JP „Skijališta Srbije”, što vodi računa o Potemkinovom selu, koje zovu nova ski stazi na Divčibarama. Ta žičara na Crnom vrhu, za dve sezone, radila je samo u danu kada je svečano otvorena, a uz druga jarana Krstića zapošljava još dva partijska druga iz G-17 plus!

Zli jezici tvrde kako dr Aca radi na tome da Miloja Obrenovića makne sa mesta okružnog načelnika, gde bi da ustoliči Tanju Unković, koja je svojevremeno bila ljuta k’o guja zbog toga što nije ovarisala prilikom izbora za poslanika u Narodnoj skupštini Srbiji. Inače, dr Aca se nadao još jednom poslaničkom mandatu jer je G-17 plus svog eksperta iz Kruševca turio za načelnika Rasinskog okruga ali upražnjeno mesto nije zapalo Valjevcima. Šta više, ima naznaka kako će dr Aca partijski zglajznuti jer su njegovi potonji potezi na proveri u beogradskoj partijskoj centrali, pa bi Lepi Mija bio (ne samo moralni) pobednik.

Eks poslanik se dodatno namešta za odstrel i time što buši koalicioni dogovor, koji je Veliki Štrumf postigao kako bi prim. dr Ilija Tripković, hirurg, bio ponovo izabran za direktora Zdravstvenog centra u Valjevu. Dr Aca je, tvrde, u Upravnom odboru otvoreno lobirao za hirurga dr Jordana Lazarevića, koji je posle izbora 1997. bio jedan od tri poslanika Srpskog pokreta obnove (SPO), a sada se, k’o ‘nako, prihevtao u Demokratsku stranku (DS). Lazarević izgleda, što je logično, preko dr Ace ‘vata podršku Vlajka Senića, novopečenog eksperta G-17 plus, svojevremeno istaknutog člana i funkcionera SPO.
Milovan je Marković (DS) veštiji političar no što se to nekima učinilo, pa je isposlovao prekid prve sednice Upravnog odbora Zdravstvenog centra, potom i njeno odlaganje, te je čitava procedura na „stend baju”. Ovo tim pre što je ortoped dr Milić Kovačević „zbog pritisaka” podneo ostavku na članstvo u sedmočlanom Upravnom odboru, gde je jedan od tri predstavnika zaposlenih.

Direktora postavlja ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević (G-17 plus), bez obzira na to koga će Upravni odbor predložiti, ali bi bilo otmeno, dakako i po pravu i po pravdi, da se dr Tripkoviću omogući da dovrši uspešno započeti posao izgradnje „bolnice za 21. vek”. A kad je o kandidatima za direktora reč, uz dr Tripkovića i dr Lazarevića, formalne uslove još ispunjavaju ortoped dr Miloš Stefanović i rendgenolog dr Đuro Mihailović, a konkurisali su i ortoped dr Predrag Živanović i dečiji hirurg dr Boban Đurić.

MAFIJA – Valjevo se tokom aprila našlo u žiži interesovanja svekolike javnosti zbog hapšenja, kako je zvanično saopšteno, organizovane kriminalne grupe posle ubistva Željka Đedovića (30) iz Sedlara, koji je hicima iz vatrenog oružja usmrćen 3. aprila u centru grada.

Prema policijskom saopštenju, slobode je, nepunih 48 sati iza toga, lišena grupa od devet osumnjičenih (dvojica su posle policijskog zadržavanja puštena,  jedan je naknadno uhapšen, dok je jedan u bekstvu), a čitav predmet preuzeo je specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. Kao vođa grupe tereti se Milan Lazarević Laza Bombaš (37) iz Valjeva, dok je kao Đedovićev ubica označen Zoran Jeličić (41) iz Padinske Skele, Lazarevićev drug sa  ranijeg robijanja u Zabeli. U čitavu priču upleten je i Milan Milijanović (25) iz Lajkovca, policajac zaposlen u Beogradu, koji je Lazareviću pozajmio svoju uniformu, značku i službeni pištolj. U toj uniformi Jeličić je zaskočio Đedoviđa pred Šah klubom, u Ulici Vlade Danilovića, gde je ovaj parkirao automobil dok je bio na rekreaciji u Domu „Patizana” smeštenom kod Stare zelene pijace na desnoj obali Kolubare.

Ovakav epilog (ubistvo Đedovića) dao se naslutiti posle svega što se čulo na suđenjima Đedoviću, tokom 2007. i 2008, zbog podstrekavanja na ubistvo Lazarevića. Njega je Krivično veće Okružnog suda u Valjevu prvostepenim, nepravosnažnim presudama osudilo najpre na 6,5, potom na 5,5 godina zatvora, ali je Vrhovni sud Srbije „zbog procesnih manjkavosti” obe presude ukinuo i naložio novo suđenje pred novim većem petorice Okružnog suda. Đedoviću je Vrhovni sud ukinuo i pritvor u kojem se nalazio od hapšenja, 16. novembra 2006. godine, pa je tako postao „laka meta”.

Sve ukazuje na to da je ubijeni Đedović žrtva Lazarevićevog obračuna sa grupom žestokih momaka iz Crne Gore, čiji je eksponent u Valjevu bio Đedović, koji traje od 1992. godine. U toj priči, pre nekoliko godina, na parkingu ispred dve „parnjače” u Hajduk Veljkovoj, izgoreo je BMW nekadašnjeg bokserskog asa Zdravka Kostića iz Podgorice, koji je uspešno nastupao i za valjevski Metalac. Potom, u decembru 2008, nekim čudom atentat je bez ozbiljnijih posledica preživeo Dejan Velimirović Cune (32) u koga je još uvek nepoznati počinilac ispalio tri metka. Pucano je, u decembru 2007, i na Đedovićevog advokata Duška Đukanovića, koji je tada ranjen u obe noge, što se u mafijaškom žargonu smatra „opomenom”.

Posle svega, Policijska uprava u Valjevu dobila je novog načelnika, Predraga Đajića (37), koji je rođen u Prijepolju, što ne znači da nije Novovarošanin, do dolaska u Valjevo načelnika kriminalističke policije na Novom Beogradu. Mesto načelnika bilo je upražnjeno od 12. januara, kada je „po sili zakona” penzionisan Milenko Krstić (50), dotadašnji šef valjevske policije.

Ministar unutrašnjih dela Ivica Dačić istrpeo je političke pritiske sa raznih strana i doneo, čini se, jedino moguće rešenje postavljanjem „čoveka sa strane”.