Posle Tita Vita!

Osam meseci trebalo je da se u fotelji dogradonačelnika valjevskog konačno nađe Vitomir Mitrović – Vita Hegel (SNS)  / Zbog čega je njegov prethodnik Dragoljub Krstić (GG Pobeda) podneo ostavku  / Ko su sve novi članovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća i ustanova / Šta li je ministarka Verica Kalanović dobila na poklon u ljiškoj fabrici rublja / Lukin memorijal i «napad» Metalca na Jadransku ligu

Dogodilo se i to, Dragoljub Krstić (GG Pobeda) nije više zamenik gra­do­­načelnika, zamenio ga je Vitomir Mi­trović – Vita Hegel (SNS)! Krstić je po­dneo je ostavku zarad, kako su pisali po­jedini SPS mediji, «korektne ponude» da bude pomoćnik Stanka Terzića. Da bi se ta nakana i ostvarila neophodno je da, sh­odno pozitivnim zakonskim propisima, prođu tri meseca. Krstić će dotle, pr­et­postavljamo, biti «na porodiljskom» (pr­imaće dosadašnju platu do postavljenja na novo mesto sa nešto nižom mesečnom za­radom). Mašala!

Trebalo je, dakle, osam meseci da se no­vi dogradonačelnik izbori za fotelju, koja mu je u startu bila namenjena ali za­r­ad «viših interesa» i izmaknuta na ko­ns­t­i­tutivnoj sednici nove vlasti. Posle si­lnih pregovora, ucena i blokada, došlo se do toga da «posle Tita dođe Vita», koji ži­vi u još uvek neasvaltiranoj Ulici Ive Andrića, u delu Valjeva uz Šabačku dža­du. Po obrazovanju je agronom, kao voćar i vinogradar radio je i u Metohiji. St­ra­na­čki angažman zaokružio je od SPS-a i JUL-a, preko SRS do SNS.

Inače, promaja je u «gradskoj kući» od­uv­ala nekoliko dosadašnjih načelnika dve gradske uprave – Dragana Belog Mo­js­il­ovića, Mirjanu Marinković Me­dul­ov­ić, Tijanu Todorović... Zamenili su ih Ra­da Marković, Jasna Avramović, Stamenko Sv­itlica, dok je Milena Đuričić v. d. st­at­us načelnice jedne od dve gradske uprave zamenila stalnim postavljenjem posle ko­nkursa.

Vanrednoj sednici Gradske skupštine, na kojoj je Krstić najavljenu smenu pr­ed­u­predio ostavkom, bila je redovna se­si­ja na kojoj su izabrani ini upravni i nad­zo­ni odbori. O ozbiljnosti čitave priče, uz časne izuzetke, govori i podatak da za dve trećine izabranih nema slova obraz­lo­­ženja, nema biografskih podataka. Nije is­ključeno ni to da se nekima nisu znala ni prezimena, Vesna Markova, kako je st­aja­lo za izvesnu damu u nekom od upravnih od­bora, pre će biti da ono Markova nije pr­ezime već stranačka pripadnost Novoj Sr­biji, recimo, jer bi mogla biti kadar Ma­rka Struje Živanovića, novog predse­dn­ika Saveta Okružne direkcije, čiji je di­rektor sada Aleksandar Davidović, pr­ed­­sednik Gradskog odbora Nove Srbije.

Okružna direkcija je ukinuta samim tim što u budžetu Srbije za 2013. nije «op­re­d­eljen» ni jedan dinar, pa je u pomoć po­zv­an «brat Veljo (Ilić)», ministar građe­vi­­na, koji je  ladno obećao 50 miliona di­na­ra za plate 11 zaposlenih, kojima zarade nisu isplaćivane od decembra 2012, ili za okončanje retkih započetih kuća siro­ti­­nji stradaloj u «mioničkom zemljotresu», u septembru 1998. i aprilu 1999, ni­smo baš razabrali. Tek, Direkcija će, ide­ja je Veljova, sada biti preimenovana u Ag­enciju za socijalno stanovanje. Taj po­sao bi trebalo okončati do juna, sluti se da Ubska opština tu nakanu neće podržati, ali su, vele oni SPS mediji, zaintere­so­­vanost za rad Agencije navodno pokazale opštine Koceljeva, Krupanj i Lju­bov­i­ja iz Mačvanskog okruga.

Dakle, još jedan dokaz o graditeljskim po­duhvatima NNKZO, Dragana Jeremića Po­ćute, koji je sirotinjske pare namenjene iz­gradnji i obnovi kuća načetih zemljot­re­­som koristio u SPS kampanji za majske iz­b­ore 2012. godine. Aferim!

Prestrojavanja

Ljišku opštinu je u martu poodila mi­nistarka Verica Kalanović, gazdarica URS-a, koja je otvorila dograđeni deo ob­da­ništa od oko 500 kvadrata, razgovarala sa opštinskim rukovodstvom i posetila po­gon za proizvodnju rublja u fabričkoj ha­li pokojne Pobede, koju je u zakup uzela je­dna italijanska kompanija. Ljižani, od­uš­evljeni perspektivom u pravljenju gaća «le­pih boja i dezena» za kupce u Italiji i Ru­siji, na društvenoj mreži FB gone za­jeb­anciju sve pitajuć da li je ministarka V­e­rica, ko u srećna vremena, dobila odgo­va­­rajući poklon u toj fabričici!

U susednoj Mioničkoj opštini za ap­r­il najavljuju promenu vlasti, 20 opozi­ci­­onih odbornika NS i SRS, uz pomoć ot­padnika iz SNS i DS, sprema se za kam-bek. Sada, vele, demokrate jure radikale e da bi ih pridobili na svoju stranu i sa so­cijalistima se održali u sedlu. Ne ve­ru­jemo da je ta opcija moguća, al' politika je đavo, što bi 1990-tih, za ove novine, u in­tervjuu rekao sada pokojni Kosta Sa­v­ić, narodni radikal.

U aprilu će izbora biti i u Gradskom od­boru DS-a u Valjevu posle iščlanjenja 12-to godišnjeg predsednika Milovana Ma­rkovića, aktuelnog odbornika i posla­ni­­ka, koji se priklonio Dušanu Pe­tr­ov­i­­ću iz Šapca, isključenog iz DS. Šuška se da bi tu opciju, dosta brzo, mogli da po­du­pre i Vesna Ćirić, čak i Boban Ilić. To, opet, otvara pitanje moguće buduće sa­ra­dnje novoosnovanog Pokreta za zapadnu Sr­biju, čiji je član i Pokret za Valjevo, sa GG Za zapadnu Srbiju Dušana Petrovića.

Kandidat za novog predsednika valjev­sk­­ih demokrata je Duško Rakić, koji je pr­ed­sednikovanje Okružnim odborom, na iz­borima, predao Milanu Uroševiću sa Uba, veoma zaslužnom za novu koalicionu vl­ast u toj Opštini sa naprednjacima na če­lu. Njemu kampanju vode Radiša Lazić i Ne­bojša Andrić, a sve podseća na vreme uo­č­i Blagoveštenske skupštine, 7. aprila 2001, kada su u valjevskom DS-u oboreni To­ma Milanović i Žarko Kovač, iako na vo­dećim državnim funkcijama DOS-ove vl­asti, kako bi bio ustoličen vaskoliki va­ljevski usrećitelj Milovan Marković. Po­kojni je Zoran Đinđić u Valjevo tada ka­o pomiritelja slao Zorana Živkovića, či­ja misija nije dala naročitog efekta.

Protivknadidat mogao bi da bude Zo­ran Jakovljević, eksgradonačelnik Va­lje­va. Radivoje Beka Milutinović, koji se de­­klariše k'o Đilasovac, tanko kotira, pa ne bi iznenadilo da sada potrči u kr­ila Zoranu Živkoviću iz Niša, koji je za 7. april najavio osnivanje Nove stranke.

Valjevci su 29. marta upriličili pro­mo­­ciju četvrtog toma Đinđićevih sabranih dela o čemu su govorili Latinka Pe­ro­vić, Novica Milić i Dejan Ristić. Op­štinska velika sala poluprazna, među za­interesovanima jedva bilo desetak čla­no­­va DS i LDP, koji tobož baštine lik i de­lo ubijenog srpskog premijera i valjevskog zeta. U prvom redu, Zoranovi, sestra dr Gordana i zet Milomir Filipović. Sm­otren i Radoica Rstić (PSS-SNS), po­moćnik gradonačelnika Stanka Ter­zi­ća (SPS).

Luki u čast

Valjevo je u martu organizovalo Drugi me­morijal Luke Stančića za košarkaške ka­dete, igrače rođene 1996. i mlađe. Po­bednik je ponovo Partizan, koji je u finalu savladao Olimpiju iz Ljubljane sa 85:75. Treći je Split, četvrta zagrebačka Ce­devita (74:63), peta Ređo Emilija, še­sta Virtus Roma (93:76), sedma sarajevska Bo­sna, a osmi Metalac (64:60). Najbolji ig­rač bio je Andrej Magdevski (Partizan), a najbolji strelac sa 90 koševa Federiko Mu­sini (Ređo Emilija). Uz njih, u prvoj pe­torci turnira su i Dragan Bender (Sp­lit), Vasilije Vučetić (Olimpija) i Mi­loš Glišić (Partizan).

Kvalitet košarke bio je na zavidnom nivou, poseta dobra, organizacija na ni­v­ou pojedinih evroligaških turnira za ovaj uzrast. Memorijal su na svoj način ob­eležili bivši asovi jugoslovenske ko­šarke Miško Marić (Partizan), Pero Vu­čica (Split), Rade Vukosavljević (Cr­ve­na zvezda), Mile Stanković (Radnički BG), Željko Pribanović (Zadar), Čedo Br­borić (Igman) i Stevo Vukasović (Že­lje­z­ničar), Stančićevi juniori (generacija 1957/58, koja je 1976. u Španiji osvojila evr­opsko «zlato»). Došli su u Valjevo da odaju počast svom treneru, kome je tada po­mo­ćnik bio Duda Ivković, aktuelni se­le­kt­or Srbije, takođe prisutan na memori­ja­lu.

Ponovo je došao Janez Drvarič iz Lju­blja­ne, selektor srpskih kadeta i juniora De­jan Džoli Mijatović iz Čačka, Zijo Ka­dić iz Zvornika, gde je Stančić takođe pr­epelcovao košarku. Dva dana gosti su bi­li Karlton Majers i Željko Jerkov, uz nji­h i Predrag Danilović, Predrag Dr­ob­nj­ak, Miloš Vujanić, Zoran Stevanović, Vl­ada Dragutinović... Novinarski kor pr­edvodili su Vlada Stanković, koji ži­vi u Barseloni, Mirko Stojaković (Po­lit­ika), Đorđe Matić (Novosti, Sport), Sl­obodan Gligorić (www.kosarka24.com)... St­ojaković je svoj prikaz u Politici na­slovio sa «Valjevo kao večito košarkaško ognjište».

Stančićev memorijal, uz sponzore, po­mogli su KSS i Grad Valjevo, a na Or­gan­iz­acionom odboru, čiji je predsednik Vo­jislav Jovanović, načelnik Kolubarskog ok­ruga, je da se opredeli za formulu koja će omogućiti da taj turnir preživi i iz­bo­ri mesto koje mu po svemu pripada. Pr­vi problem mogla bi biti promena Dana Va­ljeva, povratak sa 20. marta na 15. septe­mbar, s obzirom na to da se Memorijal Lu­ke Stančića pozicionirao u martu kao pr­ipremni za kvalifikacione evrotur­ni­re košarkaša tog uzrasta.

Metalac u Superligi Srbije

Košarkaši Metalca su na startu Su­pe­rlige Srbije poraženi od Vojvodine sa 77:81 u utakmici u kojoj su Novosađani «nu­dili brejk» gotovo 40 minuta ali Va­lje­vci nisu imali snage za to. Nije pomogla ni promena trenera, Dragana Ni­kol­i­ća nasledio je Milovan Stepandić (!), ni po­jačanja Vladimir Dašić (25, 208) i Sl­avko Vraneš (30, 230), reprezentativci Cr­ne Gore. Dašić ima odličja sa evrop­sk­ih takmičenja mlađih selekcija SRJ (SCG), igrao je i u nekoliko evropskih kl­ubova od kojih je Real iz Madrida naj­zv­učnije ime, u Metalac je došao iz turskog Be­šiktaša.

Jedan od timova iz KLS, uz Metalac i Vo­­jvodinu to su još Mega, Sloboda i Ko­nstantin, ovoga puta ima retku priliku da se uz Partizan, Crvenu zvezdu i Ra­dn­ič­ki KG nađe u Jadranskoj ligi. Mega će sa ml­adom ekipom kao domaćin igrati i u Kr­uševcu, gde očekuje veću podršku po­blike od one što je ima u Zemunu i Be­og­ra­du, Vojvodina se pojačala, a Metalac bo­luje svoje hronične boljke (neuravnoteženu selekciju, «klupu» sklonu olakom do­bi­janju «tehničkih» greški, česte promene trenera, neuigranost, atmosferu u ti­mu i oko njeaga koja često nije na potrebnom nivou).

Kako bilo, 25. maja, možda i ranije, zn­aće se da li su Valjevci kadri da ponove us­peh iz 1972/73. kada su se pod vođstvom Lu­ke Stančića plasirali u Prvu saveznu li­gu SFRJ, što mu je najveći uspeh u kl­up­skoj istoriji do sada.