Poštovati amanet vladike Nikolaja

S velikom pažnjom pročitao sam članak g. Željka Krstića „Nikolaj kao turistička marka”, koji je objavljen u cenjenoj „Kolubari” za avgust 2003. godine.

G. Krstić je hrabro izneo jedno bolno pitanje u vezi novog srpskog svetitelja Nikolaja Žičkog i Ohridskog.
Blažene uspomene Sveti Nikolaj ostavio je u amanet američkim Srbima da mu mošti prenesu u njegovu zadužbinu u rodni Lelić.

Američki Srbi, sledujući amanet Sv. Nikolaja, preneli su njegove mošti i pohranili u crkvu u selu Leliću, koju je svetitelj podigao još za života.

Sada, najedanput, njegove se svete mošti šetaju do manastira Žiče, pa do Spomen-hrama Sv. Save na Vračaru, da bi se, napokon, kako piše g. Krstić premestile u Soko Grad, u zadužbinu šabačko-valjevskog episkopa!

To što se čini sa moštima Sv. Nikolaja je ne samo gaženje njegovog amaneta i pregnuća američkih Srba da se mošti Svetiteljeve pohrane u njegovu zadužbinu, u njegovom rodnom Leliću, već totalno ignorisanje osveštanih principa Srpske pravoslavne crkve da se poštuju amaneti pokojnika i da se mošti Svetitelja ne šetaju Srbijom po želji ovog ili onog vladike.

Sveti Nikolaj Žički i Ohridski je amanetom ostavio da počiva u Leliću i ako srpski narod drži do njega, neka mu na hodočašće dolazi u njegovu zadužbinu, a ne na Soko Grad, koji je turistička atrakcija.

Hvala g. Krstiću, koji je pokrenuo ovo pitanje i hvala cenjenom Uredništvu „Kolubare”, koje je ustupilo svoje stupce g. Krstiću.