Povratak Alekse Jokića

Melodiji pesme „Spremte se, spremte četnici”, koja je čitavo jedno aprilsko popodne pozivala na nekadašnji Trg maršala Tita poklonike takve muzike, nije odoleo Aleksa Jokić, nekadašnji levičar i nekadašnji socijalista. Pohitao je čak iz Beograda.

U javnom životu Valjeva i Valjevskog kraja Jokića nije bivalo od septembra 2000. godine kad su ovde socijalisti izborno pregaženi. A on im je onda bio regionalni lider.

Umesto da se bar sad sa javnog mesta izvini Valjevcima za sve ono loše što je činila vlast koju je on oličavao, takođe i za ponešto od onoga što tadašnja vlast nije radila, a morala je uraditi, Aleksa je obraćanje nekadašnjim sugrađanima započeo tvrdnjom da ih on nikad nije lagao pa neće ni sad. I odmah kazao neistinu!

Vraćajući se među Valjevce, na nekadašnji Titov trg, odakle im se pokatkad i ranije obraćao, okitio se bedžom sa vojvodinim likom, pa je povikao da ovde u proteklih osam godina ni jedna nova cigla nije postavljena.

Zatamnjena stakla prebrze limuzine, što je njega to popodne dovezla na trg, zaklonila su mu, između ostaloga, i zdanje MUP-a, veće od svega što je ovde sazidano u razdoblju 1990-2000. kad je on bio valjevski gubernator. Zaklonila mu i novu Toplanu. Kroz tamna stakla nisu se mogle videti ni nekolike nove fabrike (Gorenje, Va Li, Austro term) ni štamparije (Publik, Valjevo print, Valjevac). To zatamnjenje sakrilo je od Aleksinog pogleda desetine novih velikih stambenih zgrada na raznim stranama Valjeva. Zbog tog ograničenja nije se mogao videti ni novi izgled preporođenog valjevskog bolničkog kompleksa koji sada po mnogo čemu prednjači ispred vodećih beogradskih klinika. Ne vidi se ni koliko su uznapredovali radovi na brani ispod Povlena i Medvednika. Iz prebrze limuzine sa zatamnjenim staklima ne vide se, verovatno, ni kompozicije Beovoza koje svakodnevno po dva puta za malo novca prevoze Valjevce u Beograd i otud ih vraćaju. A to nije sve.

Moglo je, moralo je, i više novoga i dobroga da nastane na ovim valjevskim prostorima u proteklom osmogodišnjem razdoblju. Bilo bi to, ubeđeni smo, i postignuto da nam se u Valjevu posle opštinskih izbora u jesen 2004. godine nije dogodila najnesrećnija moguća koalicija. Njen tvorac, onda izabrani gradonačelnik dr Jovan Tomić iz Nove Srbije, važnu ulogu u toj gradskoj upravi prepustio je pripadnicima stranke koju je nekada Jokić predvodio (SPS) i stranke kojoj je oduvek draga melodija „Spremte se, spremte četnici” (SRS).

Priklonivši se sada sasvim brojačima tuđega novca, Aleksa Jokić je propustio da se obavesti o njihovom reketiranju Opštinske stambene agencije u Valjevu zbog čega je, pre dve godine, ne pristajući na takvo nečoveštvo, sa rukovodeće dužnosti u toj agenciji otišao Petar Dobrivojević. Jokić je sigurno znao, pa je u međuvremenu, valjda, zaboravio da je ta družina „patriota” i „poštenjačina” još 1991. godine nasilno zaposela jednu veliku zgradu u Tešnjaru pa docnije, radi njenoga proširenja i, dakako, radi sopstvene koristi, mnogi narodni novac uzimala iz fonda namenjenog obnovi Kolubarskog okruga stradalog u zemljotresu.

Pojava Alekse Jokića na nekadašnjem Titovom trgu u vreme dok je sa toga prostora odjekivalo „Spremte se, spremte četnici” najveće je iznenađenje dosadašnjeg toka ovoprolećnjih izbora. Za poneke i teško razočaranje u njega. Mladi izveštači lokalnih televizija, stasali posle 2000, a uz to i uskraćeni za znatiželju, nisu ni spomenuli Jokićev povratak. (VTV se „izvadio” sa 24-časovnim zadocnjenjem odloženim emitovanjem dela snimljenog materijala.) A odveć iznenađenoj novinarki „Napreda” najviše je opet odgovaralo da to pojavljivanje objasni odrednicom – „gost”.