Povratak u svakodnevicu

Nekako pri kraju vanrednog stanja u Srbiji, uvedenog 12. marta posle atentata na Zorana Đinđića u sred Beograda, Opštinski odbor DSS u Valjevu kreno je u „obnovu” ovdašnjeg političkog života. Pridružili su mu se i Liberali Srbije (do 8. marta 2003. poznati kao Nova demokratija) kao i Opštinski odbor Nove Srbije. Dok DSS i NS na poznatim pozicijama opozicije u vladajućoj koaliciji, posebno posle „prozivki” za eventualno pojedinačno ili čak kolektivno učešće u političkom patronatu nad onima koji su pucali u Đinđića, LS (ND) je i dalje „državotvorna” stranka. Ukidanjem vanrednog stanja logično je očekivati dalje raslojavanje „izvornog DOS-a” na političkoj sceni Srbije, samim tim i Valjeva, te borbu o dva osnovna pitanja – o „činjenju i nečinjenju” koje je dovelo do ubistva premijera, odnosno da li će, i kada, biti novih parlamentarnih izbora. Tu se, dakako, podrazumeva i rasprava o redosledu poteza – novi Ustav Srbije, način i vreme izbora novog predsednika Srbije, termin parlamentarih i lokalnih izbora u većoj od dve države u novoj zajednici Srbija i Crna Gora.

Pregrupisavanja i raslojavanja – U vreme vanrednog stanja održana je i redovna sednica Skupštine opštine Valjevo, opet sa (pre)obimnim dnevnim redom od preko 30 tačaka. Varničilo je među odbornicima tokom razmatranja izveštaja o radu pojedinih javnih preduzeća u 2002. godini, posebno JP „Kolubara” koje brine o izgradnji vodosistema „Rovni” na Jablanici. Sučelio se deo demokrata (Tomislav Đorđević, Milovan Marković) sa delom liberala iliti novodemokrata (Vojislav Jovanović, Milan Čule Milutinović), a da pritom pojedine demokrate (Žarko Kovač, Tomislav Milanović), kao i pojedine novodemokrate (dr Ilija Tripković) nisu baš tvrdolinijaški branili partijske stavove. Šta se iza brda valja nije lako dokučiti. Da li je u pitanju eventualno redefinisanje uloge i opstanka pojedinih javnih preduzeća, što bi se moglo pomisliti posle Milutinovićevog spočitavanja Markoviću da bi se to valjda najveća investicija u Srbiji (hidroakumulacija „Rovni” uz TE-TO „Kolubara B” u Kaleniću kod Uba, koje (ni)su u tesnoj međuzavisnosti) uskoro mogla naći u ingerenciji Direkcije za izgradnju Valjeva (njen direktor Marković je na tu opasku sa mesta u odborničkim klupama samo „prevrnuo očima”), ili Jovanovićevo pominjanje mogućeg osnivanja novog odborničkog kluba od 12 članova u SO Valjevo (nejasno je ko bi ga to, i iz kojih sve stranaka, činio) ostaje da se vidi. Tek, rogovi u vreći i dalje su, moguće samo po potrebi, nesložni, ali i, opet po potrebi, i veoma složni zavisno od trenutnih parcijalnih ali i „viših” interesa.

Nije nezanimljivo ni to da su dr Jasmina Loma, Slavoljub Perišić i dr Ljiljana Vujić iz DSS bili složni kada je trebalo odbiti plastične čaše i novu „Vujić vodu” iz nove flaše posluženu svim odbornicima pre početka rasprave o Regulacionom planu Petnice, Klinaca i Bujačića kako bi se već podignuta gazda Vidojeva fabrika konačno „utefterisala” u „knjige indžijele”. O svemu je, saznajemo, bilo reči i na ne baš posećenom sastanku članstva DSS sa Aleksandrom Pravdićem, potpredsednikom „Vlade u senci” Koštuničine stranke, održanom u sali pokojne Valjevske banke, čiju zgradu, zasad bar, dele YU banka, Delta banka, ali i na mala vrata privatizovani „Kaolin” direktora Ljube Savića, koji se iz SPS „raslojio” u Ivkovićevu SNS. Pravdić je, kako i dolikuje, o svemu što se Petnice i „Vujić vode” ticalo bio neobavešten, a neprijatna pitanja bila su „van konteksta” i valjda postavljena od disidenata kojima isključenje iz stranke i dalje preti.

(Ne)ispravna malina – Jedan od beogradskih izvoznika obavešten je od partnera iz zemalja Evropske unije da su u malini koja se izvozi iz Srbije pronađeni ostaci pojedinih pesticida korišćenih u zaštiti od biljnih štetočina i bolesti, teških metala olova i kadmijuma zbog prekomerne upotrebe mineralnih đubriva, koji su štetni po ljudsko zdravlje. Ove štetne materije, međutim, nisu pronađene u malini proizvedenoj u Mađarskoj i Poljskoj, pa je iz Regionalne privredne komore u Valjevu otišlo upozorenje proizvođačima, otkupljivačima, vlasnicima hladnjača i izvoznicima „našeg strateškog proizvoda malina Srbije”.

Informacija o rezultatima analiza u Regionalu komoru stigla je iz Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodopivredu Srbije. Uz napomenu da se „trećina maline proizvedene u Srbiji ubere u Valjevskom kraju”, voćarima se preporučuje kontrola uzoraka zemljišta i dosledno poštovanje fabričkih uputstava za upotrebu pesticida, pre svega koncentracije hemijskih sredstava za zaštitu i vreme kada se malinjaci tretiraju, kao i karenca pesticida - broj dana koji mora da protekne od poslednjeg preskanja malinjaka do berbe plodova. Stručnjaci koji brinu o malinjacima, voćari i zaštitari, kažu da do pomenutih problema u proizvodnji „crvenog zlata” i dolazi zbog toga što se ne poštuju uputstva za primenu pojedinih preparata, dok se zemljoradnici retko odlučuju za analizu zemljišta čak i kada se odlučuju za zasnivanje novih malinjaka. Veliki problem je nepostojanje laboratorijske kontrole plodova tokom berbe. Kasnije analize u zemljama koje malinu kupuju iz Srbije i eventualni negativni rezultati kompromituju čitav posao. Muka je i to što su seoske zemljoradničke zadruge gotovo ugašene, a u velikim teškoćama su i prehrambeno-industrijski kombinati poput valjevske „Srbijanke” ili „Podgorke” iz Osečine koji su godinama brinuli o proizvodnji maline na posedima zemljoradnika u Valjevskom kraju.

Među proizvođačima maline ima doduše i mišljenja da su pomenuti rezultati laboratorijskih analiza u inostranstvu „frizirani”, pa mogu biti i deo tržišne utakmice kako bi se oborila cena maline iz Srbije u izvozu, ali i otkupna cena za berbu ovogodišnjeg roda. Jer, vele oni, kod nas se sredstva zaštite, čak mineralna đubriva, dovoljno ne koriste, ne sporeći pritom da ima i „neodgovornih proizvođača, otkupljivača i izvoznika spremnih da zarad trenutnog ćara dovedu u pitanje čitav posao i ugled zemlje”. Ponešto od iskustava Čilea, gde je u vreme ovogodišnje kampanje maline bila delegacija voćara iz Srbije, primenjivih i kod nas, valjalo bi koristiti „čim prije”.

Trihineloza – A da nam kontrola hrane nije jača strana pokazuje i podatak da se od 18. aprila, kada je u valjevskom kvartu Zlokućani registrovan prvi slučaj trihineloze, do trenutka zaključenja ovoga broja Revije „Kolubara”, prema podacima Infektivnog odeljenja valjevske bolnice, lekarima se za pomoć obratio 41 pacijent zaražen trihinelom spiralis. Svi su medicinski obrađeni, ordinirana im je standardna terapija, 15 ih je hospitalizovano a ostali su pod stalnim medicinskim nadzorom. Među obolelima je i autoprevoznik Dragan Đokić, koji je prodavao zaraženo meso od svinje kupljene na pijaci u Koceljevi iako nema registrovanu kasapnicu. Iz njegove porodice razbolelo se sedam članova, a slično su prošli i Perišići i Pavlovići. Na uzorku mesa, koje je 5. marta Đokiću trihineloskopski pregledao veterinar Miroslav Jovičić, vlasnik privatne ambulante „Daktari”, larvi trihinele spiralis nije bilo.

Veterinarska inspekcija Kolubarskog okruga izgleda nije pouzdano utvrdila da li uzorak tada pregledan zaista potiče od svinje čijim su se mesom Valjevci kasnije zarazili. Sumnju je izrazio i pomoćnik republičkog ministra za poljoprivredu Miloš Pavlović, koji je u izjavi za RTS rekao da je Đokić u poslednjih nekoliko meseci svinjsko meso pregledao „samo u dva slučaja”. Stoga je opštinski državni tužilac Zoran Obradović dao nalog da policija i nadležni pravosudni organi obave neophodne predistražne radnje kako bi bila utvrđena istina o tome na koji se način zaraženo svinjsko meso našlo na trpezama obolelih Valjevaca. Podsećanja radi, u sličnoj situaciji „u sezoni svinjokolja 1998/99. godine”, kada je od trihinelom spiralis u dva valjevska restorana bilo zaraženo preko 50 ljudi, podnete su krivične prijave za izazivanje opšte opasnosti ali taj postupak pred pravosudnim organima, koliko nam je znano, nikada nije okončan.

Tko bi gori … – Sumorna stvarnost valjevskog sporta i u sezoni za nama ispisana je novom stranicom posrtanja. Fudbaleri Budućnosti ispadaju iz Druge lige, slično je i sa ostalim „vodećim” fudbalskim klubovima Kolubarskog okruga izuzimajuću ubsko Jedinstvo. Košarkaši Metalca će, kao poslednjeplasirani u Prvoj srpskoj ligi, u novoj sezoni najverovatnije morati da igraju gradski derbi sa Studentom, čija je mlada ekipa obezbedila opstanak u Drugoj srpskoj ligi. Odbojkašice Srbijanke zadržale su se u elitnom društvu, među najboljima u svojoj konkurenciji mogli bi da im se pridruže i rukometaši Metalca, bokseri jedva da daju „znake života” u opštem rasulu koje je godinama prisutno u nekada popularnom i trofejnom sportu bivše SFRJ. Za plivanje i vaterpolo, bez obzira na trud entuzijasta, nema uslova (novca i zimskog bazena ponajpre), gimnastika je „umrla” sa generacijom Ješka Vidića, dometi atletičara omeđeni su rezultatima mlađih kategorija…