Loading article...
Kako se vreme lokalnih izbora bliži sve manje verujem da Valjevu idu bolji dani. Razloga za skepsu ima napretek, ali osnovni je što spisak potencijalnih kandidata za gradonačelnika ne daje povod za optimizam. Dve najveće partije, sa demokratskim predznakom, imaju takve kandidate čije radne biografije, a i poznajem ih lično, pre garantuju dalji sunovrat Valjeva nego kretanje ka izlazu iz mraka, do kojih nas je dovela politika upravo jedne od tih, ali uz obilatu pomoć druge. Odgovornost za (ne)činjenjanja utvrdiće birači. Kandidata za koje verujem da bi bili dobri, čak odlični gradonačelnici ima, ali se bojim da su im izgledi, da li zbog (ne)popularnosti ili snage partija na granici čuda.
Valjevu je neophodna opšta politička, ali i građanska saglasnost o nekoliko prioriteta, koji će to biti dok se ne završe i čiji značaj neće dovoditi u pitanje nijedna vlast. Ti, strateški prioriteti, za mene, a nadam se da će bar deo biti i budućeg gradonačelnika, su: gasovod, brana Rovni, gradska (regionalna) deponija, autoput, pruga Valjevo – Loznica, gradska obilaznica i poslovno sportski centar. Definitivno treba odustati od gradnje, parama građana, regionalne TV i za duže vreme bar odložiti izgradnju toplane, za koju još uvek nema valjanih podataka o ekonomskoj opravdanosti poduhvata.
Od onih kratkoročnih zadataka, koji se mogu realizovati na samom početku stolovanja, je smanjenje opštinske administracije bar za trećinu. Propisivanjem novih pravila ponašanja da se za dobijanje i najjednostavnijeg papira ne mora dolaziti činovnicima na noge, da se dozvola za otvaranje radnje dobija najduže za sedam dana, a građevinska za mesec dana postigla bi se efikasnost administracije. Ukidanjem odnosno transformisanjem Direkcije za izgradnju grada u malobrojnu, ali efikasnu stručnu službu pojeftinila bi se i ubrzala gradnja i ukinuo paralelizam u odlučivanju, koji je do sada bio prisutan. Maksimalno smanjiti, a ne kao prethodna vlast povećavati, broj javnih preduzeća, odnosno ići gde god zakon dozvoljava u njihovu privatizaciju.
Opštinski fond za podsticanje razvoja, uz eventualno osnivanje komunalne banke ili štedionice morao bi da postane značajna finansijsko-razvojna institucija. Obezbeđenje lokalnog ambijenta, povoljnijeg nego u drugim sredinama, za privlačenje investicija je prioritet broj jedan. Davanje brojnih olakšica, od smanjenja ili oslobađanja na određeno vreme, novootvorenih ili firmi koje zapošljavaju nove radnike, od opštinskih dacija do davanja na dugoročan kredit opštinskog zemljišta za gradnju novih fabrika. Investitori se moraju tražiti i nuditi im povoljne uslove, jer niko neće doći u Valjevo zbog prevelike ljubavi. Ni dinara iz budžeta ne treba dati za proširenje PTT i elektro mreže, ali ova monopolska preduzeća, ekonomskim i drugim merama, naterati da ulažu u poboljšanje kvaliteta usluga, posebno u selima. Od svih koji koriste opšta dobra (vodu, pesak, glinu...) naplaćivati ekološki dinar i posebne lokalne takse.
Divčibare, Petnica, Brankovina, venac Valjevskih planina... moraju konačno dobiti pravog gazdu sa precizno određenim pravima i obavezama. Prestanak ruženja i uništavanja grada (otvaranje nužničkih prozora na mermernoj fasadi „Narcisa” na Gradskom trgu, farbanje Gimnazijske i drugih česmi u bronzanu sulundar boju, stavljanje na mermernu česmu neuspele replike, uništavanje murala, skrnavljenje Petničke pećine...) se podrazumevaju, kao i veliko spremanje grada, uređenje fasada, čišćenje spomenika, popravljanje ulica, ali ne samo u izbornoj godini, jer je to svakodnevni posao.
Naravno, da gradonačlenika očekujemo na svim značajnim kulturnim, sportskim i drugim događajima, na čestim i redovnim susretima sa novinarima, da prima i razgovara sa građanima... Ali ne očekujemo da sve zna i o svemu i svima drži predavanje. Često je mudrost i u slušanju. Naravno, ne samo partijskih kolega, već pre svega građana. Uostalom, četiri godine brzo prođu.
